ТРИ ПОГЛЕДА НА САВАПОЛИС ДРАГОГ ТАСИЋА

Filed under: Srbija |

tasic(Драги Тасић, ЉУБАВ У САВАПОЛИСУ (САВАПОЛИС) ,  QWERTY, 2011)

 I      Осврт на сатирични роман САВАПОЛИС или ЉУБАВ У САВАПОЛИСУ

         У чему је снага романа САВАПОЛИС? Да је он, којим случајем, показао како држава ништа не ради, како система нема, он не би завређивао већу пажњу. Међутим, он је, смело и јасно, оштро али и људски, открио да система итекако има. Да он, не да није организован, већ да постоје системи и системи, и системи подсистема. Да се тачно зна ко шта треба да ради и кад треба да се ради одређена делатност. Све је уређено. Испланирано. Једно води другом. Постоје улазнице, клаузуле, предуслови за све радње. Друга је ствар како се те радње реализују или зашто се реализују на такав начин који производи скупни резултат збрке и немара. Писац је избегао јефтину слику, и, са доста људскости и разумевања према свеобухватном и гломазном државном послу, дао слику тешкоће тога посла, у једној виспреној, комичној, сатиричној призми. Тежине људи који га обављају или би требало да га обављају до краја. А они знају шта раде. И знају шта треба да се ради. Једино не знају зашто се то не спроводи у дело. Писац је сувопарности дневног политичког живота избегао вештом маштом. Пренагомилавање фикције и маште – уношењем отрежњивих догађаја већ дешаваних и стварних, ликова, састанака, митинга. Завртео временски точак вративши нас у неколико кључних момената прве деценије двадесет и првог века у Србији. На крају, ова два принципа помирио је уношењем сатиричних елемената, као трећег прниципа компоновања дела. Тако је из једног угла ово политички роман, из другог сатиричан,  из трећег научнофантастични. Елементи сва три присутни су у мањој или већој мери. Ко хоће реалне ликове из политичког врха да доживи онакве какви стварно јесу (били) требало би да прочита овај роман. Посебно је интересантно гледати садашње вође државе Вучића и Николића, тада још пионире војводе Шешеља, учамљеног у српском Хаду. Веома је тактилно дат лик Еврољуба Досића, алијас Чедомира Јовановића:

         Још је чуо Еврољуба Досића који је променио тему, али убрзано је викао оно што је и раније говорио: ,,Господо на власти, како то владате? Ма каква борба за Косово, какав руски гасовод, какво продавање земље тим Русима? Србија мора одмах на Запад, у напредак и високи стандард. Нама је нужан Нато-пакт! Он може да заштити народ. Народ је највиши закон. Он је устав!“     (стр. 67)

          Научнофантастичних елемената има, и они су, насупрот реалношћу која је представљена ликовима и временом, дати простором, кроз називе објеката САВАПОЛИСА. Но, то није ништа чудно. Научнофантастични елементи, некад су тако природни и иманентни сатири, фабулирању сатире, сатирању фабуле. Ово је био увод, а у даљем тексту бавићемо се погледом на роман кроз карактеризацију политичко-државног система путем назива објеката и предмета у роману Саваполис.

 II Карактеризација државе номеном у роману САВАПОЛИС

Погледајмо на које је све начине кроз номен (име или назив) окаратерисана држава Србија:

 БУЛЕВАР БУДУЋНОСТИ – Будућност је пред нама. Спала је тама. Лебди чама.

Булевар је простран.

 НАРОДНА БРИГАОНИЦА-Сам центар Саваполиса. Има их који бригају.

 БРИГАОНИЧКИ СОЛИТЕРИ-Су места где живи сто хиљада породица српских бригаоничара. Старим речником они су се звали политичари.

 УЛАЗНИЦА У САВАПОЛИС – Какав је то град за који вам треба улазница?

 ЛЕБДЕЋИ ТОЧАК – Је место са ког се управља Србијом. Шта даље рећи?!

 УМНИ ЦЕНТАР ДРЖАВЕ – Смештен је у Лебдећем точку.

 Хотел ХИЛАНДАРСКИ МИР – Духовно и телесно, небеско и земаљско, помирени су на духовит начин, не далеко од реалија, што му је додатни квалитет.

ДОМ БЕЗБЕДНОСТИ – Земља нам је фина. Домаћинска. Сигурност пре свега.

ТИРНЕТ – Оружје наше безбедности и војске: телефон, интернет и револвер у исто време.

БУЛЕВАР КУЛТУРЕ – Обновљени Народни музеј и Српска опера блистају на његовом улазу.

КРИСТАЛНА ДВОРАНА ЗА ПРЕМИЈЕРЕ-Они су бисери наше савремене историје. И доликује им да их чувамо у кристалу.

СИВА ПИЈАЦА – Нисте знали да постоји и политичка пијаца? Никад нисте куповали или продавали на њој?

 АРЕНА СРПСКИХ РАСКРШЋА – Најбоља српска атракција.

 КОМЕШАРНИК – Институција од значаја и преваге.

 КУЛА ДОГОВОРА – Веома важна. Без ње политичке странке не би ни могле да постоје. Камоли власт државе.

 КУЛА ПОКАЈНИЦА – Такође. Кад погреше, крену да се извињавају, и сама кула Метаморфозира из једног у други облик – Кула договора постаје Кула Покајница.

ОГЛЕДНИЦА – Огледалце, огледалце моје – реци ми да ли ћу победити на следећим  изборима?

ЕВРОПСКА ВРАТА – Најпосећеније место.

БАЛКАНСКИ ИЗЛАЗ – Је одмах поред фонтане и виског крста са четири слова С.

 ЗАЛАГАОНИЦА САВЕСТИ – Предуслов уласка у политику је да се прво своја савест заложи.

 БУЛЕВАР ГРАЂАНСКИХ СЛОБОДА – Достигнуће српске традиције међуопхођења.

 БАШТА ПАУНОВА – Место где српски политичари шетају.

 ЗАЛОЖНИЦА – Први део Залагаонице савести. Ова, сложена, институција, има три дела.

 ОСТАВКОТЕКА – Као нека дискотека. Други део Залагаонице савести.

 СКЛАДИШНИЦА – Последњи део Залагаонице савести, где се складиште оставке. Што си заложио, то ћеш пожњети.

ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ПОЛИТИЧКЕ ЕФЕКТЕ – Изум наше владе, доказан историјски и метафизички.

ПОГРДНИК – Ко нема речник, нема ни душу.

 KАТАЛОГ КРИМИНАЛА – Сваки политичар из њега чита изјаве  и учи да говори.

 ПСОВКОТЕКА – Једно од омиљених места српског политичког духа. Штиво које се неизбежно чита.

 ГРИМАСОВНИК – Мора се (знати) понашати. Зато је овај том, заједно са томовима ,,Погрдника“ и ,,Псовкотеке“ једно од основних политичких знања које се мора савладати.

 ЛЕБДЕЋИ КАБИНЕТИ НА ЛЕБДЕЋЕМ ТОЧКУ – Други назив за Умни центар Државе. Све се окреће. Људи и мишљења. Лебди се, прелеће се!

 ЧЕМЕРНА ПЛОЧА СРБИЈЕ – ,,На њој су Тадићеви демократи исписали све грехове Коштуничине, прво српске а затим европске странке. И Коштуничини демократи исписали су све грехове Тадићеве, прво европске потом српске странке.“

 ОБЕЋАРНИК – ,,је дворац, изграђен од гранита на Тргу предизборних нада.“ Треба ли шта додати? Обећавање као политичко средство је кроз ,,Обећарник“  артикулисано као институција, као сталност, као елемент државотворне политике.

МИЛОВАЛИШТЕ ЖИВОТИЊА – Сви смо ми јагње које је помиловао Вук Драшковић у изборној кампањи.

ТРГ ПЕНЗИОНЕРА – Толико су заслужили. Да добију да се по њима зове трг. И то је нешто. Држава се брине.

САВАПОЛИШКИ МЕТРО – је алузија на београдски метро, двадесет година грађен и обећаван.

 КЛЕТВАРА – ,,пагански храм на ваљцима са округлим сунцем на крову“, који посећују редовно и они који су на власти и они који би да владају државом.

КРИЗНИЦА – Луксузна палата српског народа.

ИЗВИНИЦА – Институција чије је темеље за изградњу поставио Тадић Борис својим сребрничењем. ,,Европска заједница је изградила Извиницу на тромеђи Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.“

ПРОТЕСТИШТЕ – ,,је место претрпано људима који се врте у круг“. Чекајући Платуа.

ТРГ ГРАБЉИВАЦА – је оно у шта се понекада претвори ,,Протестиште“.

ТРГ НЕЗАДОВОЉНИКА – Још једна туристичка знаменитост Србије.

ШТРАЈКАОНИЦА – Постоји,

ЦЕНТАР ЗА УКАЗИВАЊЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ – да би постојао и центар.  Сваког лече који себи одсече прсте.

МУЗЕЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ – О музеју незапослених погледати моју кратку студију ,,У Музеју незапослених Д. Тасића“ (објављену у електронском часопису Afirmator и сајту Konkursi regiona).

ТРАБУЊАЛИЦА – ,,је слика будуће Србије подељене на регионе – 25 региона.“ Кад будемо постали члан Европске уније ,,две хиљаде двадесет седме године“.

III Поглед Саваполиса

         Уфф! Где почети? Тамо где је српски двадесетпрви век. Нови миленијум за старе Србе. Нацију стару која се не сналази међу новим временима и новим нацијама. Која жели да се промени, да постане нова. На том путу је цео државни поредак. Украј тог пута корача и главни актер романа, Мирослав Пређашњи, идеолошки инвалид, покренут од стране Коштуничиног кабинета да изврши свој задатак, провери рад владе, стање државе, чистоћу политике. Једнако власти. САВАПОЛИС, град у граду, држава у држави, изузетна креација, духовита и сатиричка, утопијска идила и дупла дуплираност. Овде, у једном паралелном свету, а времену које остаје исто, одвија се резиденцијални и дипломатски, и шпијунски, живот српске властеле, која лебди од једног до другог режима, и трећег, и ко зна ког. Од Коштунице до Тадића. Од уређене државе до робовласничке предаје генерала Шевенингену. Саваполис, измишљени град, Умни центар Државе, јесте Утопија али само у свом полазишту. Кад се у обзир узму сви делови нашег политичког живота, сви поступци и изјаве, од Динкића до Чеде, од радикала до напредњака, сви преображаји нашег друштва, он заиста постаје могућ. Тиме се и из сфере научнофантастичног прелази у сферу политичког. Идеологија је все и всја. Зато је он, Мирослав Пређашњи, инвалид, јер не прати моду нове идеалогије. Идологије. Између демократије и комунизма, између грађанске и радничке Србије, европеизма и социјализма, бива трзана његова свест и савест. Сви политички актери који желе да буду активни и прагматични, морају да се прво одрекну своје савести зарад опште политичке свести. Политика је свест. Политика је свет. Политика је живот. Све је политика, и политика је све. Љубавни сиже је мотивисан политичким сижеом. Зато и због тога ово не може бити љубавни роман иако то можда сугерише наслов ЉУБАВ У САВАПОЛИСУ. Много је тачнији онај други наслов, САВАПОЛИС, који је утиснут на спољашњем изгледу романа. Љубав је присутна али је и она тек у политици. Млада професорка, докторка прагматике, Даница Битић, и пензионер, идеолошки инвалид, Мирослав, је налазе (прим. ,,љубав“), али тек у склопу и окриљу свог задатка који им је наложила влада, да истраже политички прагматизам, У Србији и напишу Извештај влади. Љубав – да! Љубав око политике и љубав у политици. Љубав према политици. Та страст, изражена на неколико значајних места, а која је увек у опасности да постане напаст, што сама избегава а никад не успева да избегне, оно је што одређује овај роман.У том контексту, САВАПОЛИС се ближи роману филозофско-политичког типа. Чак је и сама суштина већине делатника, становника Саваполиса, да се што више дискутује, примишља и образлаже, а што мање ради. Читајући САВАПОЛИС, стичемо утисак да он заиста постоји, град на Лебдећем точку, Умни центар Државе, у коме се непрестано окрећу квартови, улице и зграде, људи, кабинети и мишљења. Свакако и части. Или почињемо да сумњамо, да верујемо да егзистира, на тлу Београда, у исто време у њему али на неки начин и ван њега, један град политички, град политике, опозиције и позиције, град олакшица и бенефиција, проневера и пречица, град састанака и договарања, пучева и одговарања, град који напослетку у свему томе има своје правилности и законе, моралну и легитимну заснованост. О Србији одлучују Хоћњаци и Нећњаци, а њена сњудбина зависи од њиховог компромиса. Компромис је суштина демократског идеала прагматичког деловања у политици и јавном животу. Може се рећи да је приповедач САВАПОЛИСА непоправљиви гогољевац, критичар бирократије и популизма. Чак је и љубавно завођење мотивисао путем, средством дијалога о политици. Неки од тих филозофских дијалога о суштини политике налик су оним античким виспреним и опијајућим дијалозима о мудрости и смислу. Радња романа креће се од научне фантастике до реалности. И стално прелази из једног у друго. И она се, у ,,таракорском“ архитектурском стилу у ком је саграђен и цео Саваполис, стално окреће и мења. Тако и нереални објекти, утопистички, имају реална имена – ,,Залагаоница савести“.  Или, обрнуто, објекти који изгледају као могући, именом добијају надреалистичко значење – ,,Псовкотека“. Централни простор унутар града Саваполиса је ,,Народна бригаоница“ коју је тешко одредити. Час се чини да је у питању држава, час влада, час скупштина, час нешто четврто, а први бригаоничар је Борис Тадић (председник државе), други је премијер Војислав Коштуница а место трећег бригаоничара у земљи припало је највећем опозиционару, Томиславу Николићу.Стару владу замени нова влада, нову владу нова, а та је тек техничка влада, и ништа више. Актери се мењају, дешавања се убрзавају, народ се комеша, а са протестима отпуштених хиљада имагинарни град се згушњава и смањује под притиском, али опстаје и поново му се врати величина као да се ништа није ни десило. Политичка престоница је неосвојива и непобедива, ма под каквим притисцима била, ма каква опасност да јој прети. Могуће је да је писац створивши САВАПОЛИС желео да да једну слику Београда, чвршћег и снажнијег него сада, праву елиту. Тако је и ,,саваполишки метро“ алузија на никад изграђени београдски метро, деценијама обећаван и грађен. У ствари, овако би изгледала престоница Саваполис, да није ралносни Београд, онакав у шта се претворио за последње две-три деценије. Не могу се отети утиску да је Тасић хроничар друштва и државе, да његова дела неће имати само књижевну, већ и сторијску вредност, а она је у напору и резултату тумачења појава нашег узбурканог живота, почетка ратова до почетка европског смирења, које никако да нас узме у своје окриље. Саваполис, поред свих фантастичких представа и имагинарне потке, име и своје реално постављење и локацију:

           Влада, министарства, Народна скупштина, странке и партије имају дупла седишта: у Саваполису и Београду. Користе их зависно од процене повољности исхода свог рада. Протестиште, Штрајкачки плато и Музеј незапослених су између Београда и Саваполиса. (стр. 139)

            Коначан резултат је јасан. Саваполис нам не треба. Саваполишка, таракорска, политика, у којој се свако окреће око своје осе, а све заједно укруг, не може и није нас успела природно увести у другу деценију двадесетпрвог века. Но, можда нама Саваполис треба. Можда је таракорско понашање оно што је нама иманентно. Можда ми не желимо да напредујемо као народ, да се пробудимо из сна у који је упао и Мирослав, магистар пређашње политикологије, који је због тога и добио презиме Пређашњи, можда ми не желимо да се пробудимо из тог бунила?! Можда је нама бунило све? Створили смо систем бунила, и, сад се бунимо против њега. Нека се окреће . . .

ДОДАТАК

  Неке од тачака за преуређење државног система које је утврдио владин             истраживач, Мирослав Пређашњи:

 1. СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ  ДА ИМА ПЕДЕСЕТ ПОСЛАНИКА. (уместо садашњих 250)

 2. БИРАЧКО ПРАВО ДА ИМАЈУ СТАРИЈИ ОД 16 ГОДИНА. (уместо 18)

 3. ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ ДА СЕ БИРА НА 6 ГОДИНА (не на 4 као сада), БЕЗ ПРАВА ПОНАВЉАЊА МАНДАТА.

 4. ПРЕМИЈЕР И ВЛАДА ОД ДЕСЕТ МИНИСТАРА (дупло мање него сад) ДА СЕ БИРАЈУ НА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ БЕЗ ПРАВА ПОНАВЉАЊА МАНДАТА.

 5. НАЧЕЛНИЦИ, СУДИЈЕ И ДРЖАВНИ СЛУЖБЕНИЦИ ДА ИМАЈУ ПЛАТУ ПРЕМА УЧИНКУ. (него фиксирану)

Милош Ристић, април 2013.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*