DOBRA
Ja sam ozbiljna žena
Išla sam na posao busom
I dobila džeparac
Ja sam dobra devojčica
Donosim kući tri kese
Paradajiz lepinje i krmenadle
Znam najpovoljnije
Cene kačkavalja
I salame
Stvarno se ponosim sobom
Ja sam tvoja polovina
Nije bitno donja ili gornja
Ne znam da li mislim
Tvojim dupetom
Ili mojom glavom
Ali to je naravno isto
Jer uvek radimo po tvome
Mislim da sam postigla dosta
Decu mi čuva Velika Svekrva
Grlena Neumoljiva
Uvek je u pravu
(Genetika, nema šta)
Ona diriguje
A ja blistam
Spremam osam vrsti pita
Za pijane kumove
Tapkaju me po ramenu
Rakijica oho ho
Čorbica se srče lopće
Bravo snajka
Baš sam važna
Ne treba mi mnogo sna
Za podočnjake ne hajem
Bitno da sve postignem
To mi je nagrada
Nek me deca kinje
Pod tatinom paskom
Nije mnogo strašno
Dok ne krene šakom
Kći mi duva dim u lice
A ja ćutim
Samo nek je mirno
Dok moj Duče hrče.
BIO JEDNOM JEDAN MUŽ
Jednom je tu bio
Jedan muž
Imao je veliki stomak
I belu kosu
Lice mu se crvenelo
Kao aleva paprika
A zubi su mu sevali
Dizao je veliku buku
Grohotao se vajkao
I gnevio
A nekada je coktao poljupcima
Kao lud
Zauzimao je mnogo prostora
Na razne načine
Kotrljao se naokolo
Kao Gospodar kegla
Trošio previše zraka
Na razne načine
Napunio je svaki kutak
Svojim Mužanstvom
Za nju nije ostalo ničeg
Ni vazduha
Ni reči
Ni mesta
Sem jednog jedinog ćoška
A kad je krenuo da zgazi
I u njega
Ona je rešila
Ovaj muž mora natrag
Odakle je doleteo
Iz Zemlje Zlih Muževa
Teških tvrdokrilaca
Il odakle već.
RAZLAZ KOD HRAMA
Zbogom šerpe od rosfraja
Zbogom setovi tanjira
Cediljko za makarone
I viljuške koje fale
Zbogom torbo za pijacu
Za planirane bakaluke
Mirisu neotvorene posteljine
Zbogom krute jastučnice
Poslednji pozdrav nameštaju
Iz doba socrealizma
Krnjocima od fasade
Jadnoj izolaciji
Bye, bye gazdarice
Matora lisice
Nevidljivi sustanari
Riškave krtice
Obeleni zidovi
Good bye nove pločice
Good bye duhu neznanca
Što osta među njima
Zbogom beli zubi
I mesnate usne
Laskave vam nežnosti
A ljute uvrede
Bye podrško prijatelja
Jalova nado rodbine
Zbogom
Zaludne kafeterije
Okolo gigantskog hrama
Najvećeg na Balkanu
Oglušenog o molitve.
Tanja Milutinović, rođena u Beogradu. Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Grupi za srpsku književnost i jezik.
Dobitnica sledećih nagrada: Druga nagrada za kratku priču na konkursu satire i humora „Živojin Pavlović Žikišon“ 2011; Treća nagrada za poeziju na konkursu Ulaznica u Zrenjaninu 2011; Prva nagrada Narodne biblioteke Bor, za kratku priču, 2007; Prva nagrada iz oblasti kratke prozne forme na Svetosavskom književnom konkursu u Knjaževcu, 2007; Druga nagrade za poeziju na konkursu „Rade Tomić“ , 2007.
Pesme, priče i eseje objavljuje u periodici: Savremenik, Sveske, Gradina, Književni list, Književne novine, Polja, Koraci, Mons Aureus, Ulaznica, Zlatna greda, Časopis »Priča«, Putevi kulture, Večernje novosti (Kulturni dodatak), Politika (Kulturni dodatak), Međaj,Ulaznica, Trag, Treći trg, Akt, Sent, Avangard, Dometi, Nova zora, Književnik (Banja Luka), Eriden (Rijeka), Irin Pirin (Bugarska), i dr.
Zastupljena u Antologiji najkraće priče na srpskom jeziku pod naslovom Zrnca, u izdanju Male klasične biblioteke Izdavačkog preduzeća Legenda iz Čačka,
Zastupljena u mnogim zajedničkim zbornicima kratkih priča
Zbirka pesama: Šetnja po sobama
Zbirka kratkih priča (rukopis) : U mreži
Pročitajte i:
