Tamara Lujak – Vetrovi među nama, II deo

Filed under: Srbija |

64354022Srodnici vetrova

Pošto se za vetrove obično uzimaju neobično jaka strujanja vazduha, u srodnike vetrova ubrojali smo blaga, gotovo neosetna strujanja vazduha: lahor je prijatan, blag i lak vetar, isto što i povetarac; pirak je veoma lak lahor, kad povetarac samo malko pirka, pomalo duva; zefir je lak vetrić, povetarac; promaja (promaha, propuh) je duvanje vetra klancem, tesnacem, kao i s prozora na prozor ili na vrata; toplik je topao vetar.

Ovde smo uključili i one vetrove koji su ime dobili po tome sa koje strane ili u koje doba dana duvaju: sever(ac), istok (ustoka), istočnik, istočnjak, jug, južina, jugovina, sunčanik i ispodsunčanik – duvaju za sunca ili ispod sunca, zornjak, noćnik i danik, donjak i gornjak, krivac – duva iskosa, pušavica – vetar s kišom, razvigorac – s proleća razvija goru, belojug je južni vetar, i malomlija – isušuje zemlju dugim duvanjem, lađan je osvežavajući povetarac.

 Ni đavo nije tako crn

U narodu se kazuje da je vetar veliki božji dar. Da nema vetra, uhvatila bi se paučina od zemlje do neba i od nje ljudi ne bi mogli da vide kuda idu, pa bi glavom udarali čas o drvo, čas o stenu. Po vetrovima se i gatalo: ako za vreme rata duva severni vetar, onda je to znak da će pobediti Turci, a ako duva južni, pobediće hrišćani.

Bog donjeg sveta

Po jednom verovanju vetrovi su tajanstvene htonične sile koje na ovaj svet dolaze iz zemlje, iz donjeg sveta, kroz jame i pećine. Po drugom, vetrovi izlaze iz tela mrtvog zmaja, a po trećem, iz ogromne aždaje na istoku: kad se sunce rađa, onda aždaja poleti da ga proždere, a sveti Ilija puca gromom u njene čeljusti; aždaja štukne u vodu, a sunce odskoči od zemlje. Zato što ne može da zgrabi sunce aždaja šmikne kroz nos i tako postane vetar.

Vetrovi u narodnim kazivanjima

 U našim pripovetkama oslikavaju se ljuti vetrovi i vetrovi ljudožderi (i njihove majke) koji žive u teško pristupačnim domovima i koji, uprkos svojoj prgavoj prirodi, pomažu devojkama u nevolji.

 Legenda o Vijogoru

 Vijogor je jedan od najviših visova na Zlatiboru. Prema legendi o postanku njegovog imena, u srednjem veku je u selu Kremnima živeo ban od Kremana. Imao je sina Lazara i ćerku Janu. Kad su Turci poharali Kremna odveli su sedmogodišnju Janu i jednogodišnjeg Lazara u roblje. Kad su deca odrasla, odlučila su da pobegnu iz ropstva.

Išli su raznim stazama, dok najzad nisu došli u selo Semegnjevo. Baš tad pade velika magla, pa deca nisu mogla da nađu put do kuće. Oni se pomole da dune „vijor“ i rastera maglu iz doline. Dunu vihor, diže se magla i pred njima se ukaza vis obrastao jelama i smrčama, preko kojeg Lazar i Jana pređoše i stigoše u Kremna. Tako je vrh preko kojeg su prešli dobio ime Vijogor.

 Bajanje od vetra

 Evo ide (ime bajalice) da izbije vetrove valovite, nagazne, natrapne, vodene, pljuskane, crvene, bele, moraste, žute, zelene, plavovinaste, crne, rozne i kafene. Idi vetre, u crnu goru, pod cerovu koru, gde se slava ne slavi, gde nevesta ne rani, gde se vatra ne loži, gde se kuća ne čisti. Osta (ime bolesnika) lak k’o pero, čist ko srebro.

 Vetrovi u narodnim poslovicama

 Priroda i prirodne sile koliko nam god bile bliske i naklonjene, toliko su oduvek bile velika nepoznanica ljudskom rodu. Kako nastaju vetrovi, odakle dolaze kiše, zašto se javljaju bure i oluje, ta i mnoga druga pitanja odvajkada su mučila ljudski um. Na mnoge je načine naš narod pokušao da odgovori na ova i slična pitanja, kroz mitove i legende, priče i skaske, pesme i epove, ali i kroz izreke i poslovice koje, kao što znamo, obiluju narodnom mudrošću. Stoga ne čudi što su i vetrovi, kao naši najverniji pratioci, u njima našli svoje mesto:

Drži se zubima za vetar; Vezuje maglu za vetar; Bio je svakom vetru na meti; Bez vetra gora se ne njiše; Bura goni, vrag se ženi; Grabin ljuti, koji more do dna muti[1]; Vetar malu vatru gasi, veliku raspiruje; Biti list na vetru; Vetar mu duvao u leđa; Jede kao mećava; Brz kao vetar; Briše ko vetar; Kapom vjetar ćerati; Besedi u vetar; Videti odakle vetar duva; Govori ludom vetru.

 Domaći vetrovi

 Košava

 Košava je jugoistočni vetar sa Karpata. Najradije duva u Beogradu, gde se veruje da će, ukoliko duva tri dana bez prekida, duvati punih sedam dana. U narodu je poznata izreka: „Kada košava duva Nišava se smrzne“.

 Promaja

 Iako jedan od najslabijih i ne tako hladnih vetrova, promaja je najveći i najpodmukliji neprijatelj srpskog roda. Najčešće napada s leđa, prikrada se lagano, kad ste zamišljeni i nezaštićeni. Uvlači se u kosti, gde zna da boravi i po nekoliko dana, izazivajući drhtavicu i visoku temperaturu. Roditelji njome obično plaše nevaljalu i neposlušnu decu: „Uhvatiće te promaja!“, „Udariće te promaja!“

Uprkos tome što dolazi kad joj se čovek najmanje nada i iako u najvećem broju slučajeva radi čoveku o glavi, promaja je ipak pravedna. Kažnjava samo one koji su se ogrešili: roditelje, recimo, kad istuku decu, zgrabi i ne pušta danima. I deci zna da napakosti, pogotovo ako u nju ne veruju i misle da je plod mašte odraslih. Isto tako pomaže pri provetravanju kuće, isteruje nepoželjne miomirise i ustajao, nezdrav vazduh, ali zna i da se naljuti: tada lupa vratima, njiše lustere i podiže zavese, sve sa ciljem da vam utera strah u kosti.

 Vetrovi iz regiona

 Bura

 Vetar od kraja (sa zemlje), vetar s kopna ili bura naziva se još: buralin, buretin, buraška (oluja na moru s kišom ili gradom), burin (nastavlja se na maestral, samo što struji obrnutim smerom, od kopna prema moru), burinet, burica i buralić. Leti duva najčešće dva dana, zimi i do četrnaest, dok se izraz bura marčana upotrebljava u Dubrovniku za hladni severoistočni vetar, koji u primorskim krajevima duva tri puta u toku meseca marta (i traje tri dana): sedmog, sedamnaestog i dvadeset sedmog. Za razliku od vedre bure, hladnog kopnenog vetra, koji duva i po nedelju dana, mračna bura, škura, ne traje dugo.

 Jugo

 Jugo je vetar koji duva s jugoistoka. Prate ga veliki talasi (u Dubrovniku se za treći i najveći talas koji podiže jugo kaže trećaš), oblaci i najčešće dugotrajna kiša. Javlja se tokom cele godine, traje tri dana (zimi do devet), a ponekad sa manjim prekidima i do tri nedelje. Pojavljuje se uz kišovito i oblačno vreme (tamni jugo), ali može da duva i za vedra neba (suvi jugo ili palac). Vedri jugo se pojavljuje u proleće i jesen, kada donosi vedro vreme ali i kišu (tada najčešće donosi pesak iz severne Afrike, pa je vidljivost prilično slaba). Jugo zna da pređe i u lebić ili lebićadu (gabrin ili gabrinadu), olujni jugozapadni vetar, koji duva direktno u luke.

 Maestral

 Maestro ili maestral (maestralet, maestralin, maestralić, maestralun) je lagani zapadni ili severozapadni letnji vetar na Jadranu. Duva svakog dana (u jutro i popodne) pretežno iz pravca zapada ili severozapada i donosi lepo vreme. Ako izostane ili ne duva uobičajenom snagom i u uobičajeno vreme, to je siguran znak promene vremena. Isto tako, ako nastavi da duva i tokom noći ili ako počne da duva zimi – najavljuje promenu vremena.

 Nastaviće se


[1] U Dubrovniku Grabin se zove nekakav vjetar, čini mi se zapadni, u: Vuk Stefanović Karadžić, Srpske narodne poslovice, Beograd, 1965.

One Response to Tamara Lujak – Vetrovi među nama, II deo

  1. Pingback: Tamara Lujak: Vetrovi među nama | Beleg

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*