Svaki umetnik je hrabar: intervju sa Milenom Marković

Filed under: intervju,Srbija |

Milena-MarkovicRazgovaramo sa pesnikinjom i dramskom spisateljicom Milenom Marković. LOM je ove godine objavio sabrane PESME Milene Marković, izdanje koje sadrži 5 prethodno objavljenih zbirki pesama, kao i sabrane DRAME Milene Marković, izdanje koje sadrži 6 do sada napisanih drama.

Konkursi regiona: Ima li pisac stalnu temu, koja traje bez obzira na sadržaj, ili se ona menja od knjige do knjige?

Milena Marković: Uglavnom pisci, uopšte autori, imaju takozvanu stalnu ideju, teme se menjaju. Za razliku između teme i ideje ja najvise volim da citiram Tomu Akvinskog i njegovo „Postojanje nečega i njegova suština su razdvojeni“. Anglosaksonci imaju odlican izraz pattern, što bi moglo da se prevede kao obrazac ili osnovna slika, svaka ozbiljna analiza nekog autora, bilo da je u pitanju slikar, pisac ili reditelj podrazumeva da se pronađe obrazac ili osnovna slika. Ili što bi rekli, suština. Vrlo je nezgodno da ja samu sebe analiziram i svoj neki sistem. Mogla bih, samo smatram da ne treba ja to da radim.

KR: Koja je tema Vaših knjiga?

Milena: Teme mojih drama su raznorazne. Prva drama je govorila o porodičnoj patologiji, pre svega, druga o buđenju zla kod nevinih, treća, alegorija odnosno bajka, govorila je o krvavoj inicijaciji u svet umetnosti kroz žrtvu i iskustvo, itd.

Za pesme važi drugaciji princip, ima ih koje imaju temu a neke, čak mislim najbolje koje sam uspela baš da pevam, tu prenosim neko osećanje sveta koje pripada svima.

KR: Šta je po Vama pisanje i ima li neku svrhu? Da li je pisanje zanat?

Milena: Pisanje je svakako zanat na kome se puno radi i mora dosta da se čita i vežba stalno, čitavog života. I to nije po meni, to može da kaze svaki profesionalni pisac. U to ulaze i pisci koji su pristupali suprotno čitavoj priči, kroz automatizam i tzv. spontanost. Kada me neko pita ima li svrhu, setim se malograđana koji su pitali jednog mog kolegu muzičara , dobro, to je za popodne, nego, sta ti radiš?

Isto tako slavuj nema svrhu a ni razne vrste cveća.

Postoji jedna vrlo značajna svrha tih umetničkih delatnosti , blaženje patnji i muke koju osećaju svi ljudi odkad je sveta i veka, bez izuzetka, kroz prepoznavanje, kroz povezivanje, bol ili smeh.

KR: Da li pisac mora da bude hrabar?

Milena: Svaki umetnik je hrabar u osnovnom pogledu koji je u tome da će javno da izloži ono što je uradio. To je velika hrabrost sama po sebi.

Unutar onoga sto radi pisac, ne mora da bude hrabar, zavisi čime se bavi i sta želi da ispriča.

KR: Gde je književnost u odnosu na društvenu stvarnost?

Milena: Društvena stvarnost je prolazna stvar. I manje više, stvari se ponavljaju. Književnost ne prolazi. Mada, sada su vremena jako loša i brza i postoji ogromna ponuda u kojoj mogu da se snađu samo upućeni jer državama više nije bitan čovek i njegov razvitak, nego da malobrojni zadrže moć.

KR: Gde žive junaci Vaših pesama i drama? Jesu li to ljudi koje srećemo na ulici?

Milena: Junaci svih drama i filmova su bez izuzetka oni koje srećemo na ulici . Čak i kad je u pitanju epska fantastika ili naučna fantastika ili horor ili crna komedija, znači žanrovi koji ne podrazumevaju realizam, opet nužan je psihološki realizam, sto znači da pisac pravi ljude od krvi i mesa, inače stvar ne funkcioniše.

Ne funkcioniše zato što se nikoga ne tiče.To uglavnom važi i za romane, samo roman ne mora nužno da bude koncipiran na radnji, odnosu i sukobu, tako da trpi i drugaciji pristup.

KR: Šta je Vama Banović Strahinja?

Milena: Banović Strahinja je autentičan tragični junak. Znači, čovek u plemenitoj borbi za koju unapred zna da je izgubljena. Isto tako, on je autentičan epski junak, ima najviši stepen čojstva, ne samo junaštva. Jedna od najznačajnijih ličnosti u našoj genijalnoj epskoj poeziji.

milena markovic drameKR: Da li, osim poezije i drama, pišete kratke priče ili romane?

Milena: To bi valjda trebalo da se do sada zna. Ne, ne krijem u fioci neke kratke priče ili romane. Ne znam to da radim, znam šta ne znam, nisam ni pokušavala, možda poludim na svoju štetu pa pokušam i to. Nadam se da neću.

KR: Imate li neku poruku za neafirmisane autore? Kakva su Vaša iskustva u pogledu saradnje sa izdavačima i sl.?

Milena: Ja radim kao profesor već pet-šest godina, radila sam na Akademiji Umetnosti, sad radim na Fakultetu Dramskih Umetnosti, imam dosta uputstava za svoje studente.

Nemam običaj da zavaravam neafirmisane autore koji mi nisu studenti, znači nisu ljudi koji su se svesno opredelili, uz podršku roditelja, manju ili veću, za neki poziv. Ostalima mogu samo da kažem, ako ti nije pitanje života i smrti, zajebi, bolje radi nešto drugo u životu.

KR: Za kraj – kada možemo očekivati Vašu novu knjigu?

Milena: Meni je skoro izašla nova knjiga, sabrane pesme i sabrane drame. Nadam se da će se na prolece snimiti film po mom scenariju, režira Oleg Novković. To je za sada dovoljno.

 

malena banjskamilena markovic poezija

krenula sam u mitrovicu ibarskom magistralom
tamo su čučavci i traktori i drveće otežalo od voća
i devojčice sa golim pupkovima
stigla sam do kosova odakle je moja majka i
njena majka
i sestra mi se tamo rodila a doktor je bio pijan
videla sam američke vojnike
guzati su a jedan je nosio
bifokalne naočari
dosta su mali možda neke veće šalju na
druga mesta
svuda su visele zastave
meni to ne znači zastava je zastava
u vojsku nisam išla a nisam ni sposobna
i velika sam kukavica i lažem kad zinem
a trava je bila toliko zelena da ubada
i nebo je bilo tako blizu da uspava
sladak san na pustom polju
i šta će tu ti guzati vojnici naoružani do zuba
i onda sam videla znak sa desne strane
na njemu je pisalo banjska
i tu me je stigla i baba i majka i sestra i zemlja
i groblje i ibar voda i tu me je stiglo
i neće da pusti
i nikad neće da pusti jer sam se setila
usred noći bi se setila
i nikad neću da zaboravim banjsku
zato što
neko beše strahinjiću bane
beše bane u malenoj
banjskoj.

MILENA MARKOVIĆ rođena je 9. aprila 1974. u Zemunu. Diplomirala je na FDU, odsek dramaturgija, 1998. u Beogradu. U izdavačkoj kući LOM /Beograd/ objavila je pet zbirki poezije: Pas koji je pojo sunce (2001), Istina ima teranje (2003), Crna kašika (2006), Ptičje oko na tarabi (2009) i Pre nego što sve počne da se vrti (2011), knjigu 3 drame (2006), kao i sabrane Pesme i sabrane Drame (2012). Izvedene drame: Paviljoni: kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru (2001), Šine (2002), Nahod Simeon (2006), Brod za lutke(2006), Šuma blista (2008). Napisala je scenario za igrane filmove Sutra ujutru (2007) i Beli, beli svet ((2009), kao i za dokumentarni film Rudarska opera, sva tri u režiji Olega Novkovića (2006). Dobila je specijalnu nagradu u Beču za najbolje drame sa ex-Yu prostora, dve nagrade Sterijinog pozorja za najbolji tekst: Nahod Simeon (2007) i Brod za lutke (2009), nagrade za dramsko stvaralastvo “Borislav Mihajlović-Mihiz”, 2007 i “Todor Manojlović”, 2009. povodom drame Brod za lutke. Za knjigu 3 drame dobila je nagradu “Miloš Crnjanski”, 2007, a za Ptičje oko na tarabi nagrade “Biljana Jovanović” i “Đura Jakšić”.

Autor intervjua: Predrag Milojević

One Response to Svaki umetnik je hrabar: intervju sa Milenom Marković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*