Stefan Lančuški – Nagradjeni radovi na konkursu Trifun Dimic,I mesto

Filed under: nagrađeni radovi,region,Srbija,Trifun Dimić 2012 |

Raskršće

Napravio sam od vas ljude..Oživeo vas..      

Udahnite…

Otvorite oci “

 

Čovek je odustao.

Sada vozi kroz gustu maglu u noci ludila …

A šta se desilo pre ovoga  ?

To nemojte da pitate !

Iskrzane su stranice  tužnog papira, na kojima se nalazi prolog..

Ostaje samo epilog…

Ili njegov fragment kojeg ce tren odneti u beskraj.

Čovek odlazi , gubi se .

Nestaje…

Ne pitajte ni kada ni gde, jer niko neće znati da vam odgovori !

Neki neće čak znati ni da vam kazu njegovo ime …

Mada su ga vrlo dobro poznavali

Nesreća?

Ona se ne dogadja

ljudi dozvole da se  dogodi…

Ova je bila neminovna

Čovek se uputio ka visinama !

Samo je pitanje da li su one cilj, ili duševni san, san iz koga se više ne budi !

Verujte meni na reč ,

On je morao da ode

Nije se ni spakovao…

Jer, ko još pakuje kofere snovima , uspomenama , ili nečemu sto je od njih ostalo ?

Jedna zamišljena breza , pričala je  kako ga je čula da govori :

„Ne treba mi ništa“…

“Ono bez čega ne mogu , čega više nema, čuvam delom,negde u sebi

Sad više ni ne  znam gde…

Ono je tu !

Ona je tu …

Da, to je duboko u meni..

Sada je I breza usnula nošena iščekivanjem!

Ovo je noć kada  je sve sve počelo…

Ili…se završilo…

Čovek odlazi..

Nije se ni okrenuo za mestom nad kojim je nadvijeno njegovo ime..

Zamislite, koliko brzo  nestaje , kada  čitav život prolazi pored njega

Prošlo I buduće, odlazi bez pozdrava

Slike , snovi, sada pomešani, ne daju mu šansu da razazna  i izdvoji trenutke sreće , koji su nizali uspomene sa posvetom života , i izdvoji ih od onih, koji ih komešaju , uzburkavaju ,I rasplamsavaju plamen nestajanja u nelogičnom trenutku

Približavaju se , i upadaju mu u oči…

Pozornica..

Minijaturni činovnik, patuljak , pajac  udara svoj doboš apsurdnom brzinom,

Jedna zavesa…Tamno crvena,bordo, avetinjskog izgleda ,…

Praznina…

Nasmejana pozorišna maska,ruž boje krvi na ustima…

Tužna maska…

Njegovo lice zatvorenih očiju…

Opet zavesa…

Čovek sa pola lica, koji bezuspešno pokušava da sastavi rasute fragmente čovečuljka sa stola

„Deo,fali mi deo….jedan deo..“

I odjednom..Sve ove scene  premotavaju se unazad…

Čovek prelepog lica ispušta život iz ruku…

Tužna i nasmejana maska ,okrenute jedna prema drugoj..

Ispunjenost…

Tamon crvena zavesa se zatvara…

pa druga..

pa treća..

Čovečuljak za pijaninom , svira klavirsku sonatu…

Rekao bih da je bio mol !

Pa zavesa…

slike idu sve brže..

Zavesa…

I odjednom tanka prava linija…

Tišina ,

I težak prizvuk pošasti

Mrak…

Čovek diše , ali ne svojim plućima…

večni  smiraj sopstvenog srca  vuče strašnu tišinu…

A mučna tišina je znak  da treba da prekineš sa borbom jer  previše boli da bi nastavio !On nije zeleo da ode !

Ali mora !

Nesreća .Ne paničite , ništa posebno , ali fatalne posledice.

Iza sebe je ostavio ženu i dvoje divne dece.

A ispred…

Bleda senka smrskanog automobila,

na slikama gladnih reportera,

dim ili magla..

Sada više nije ni bitno..

Koma.

 

 

JECAJI ANDJELA

 

“Plamen u meni I oko mene , razara  ,

  I nikako da počne da jenjava …

Jedan ili drugi…

Samo želim da se ugasi…”

 

-Otvori oči !

Ja sam tu !

Ko…

Ko si ti uopšte …

Čekaj , ne mogu da te dotaknem …

Jesi li ti stvaran,

andjeo ?

ili dar sa neba?

– Andjeli postoje, moram te razočarati ,

Ali ne , ja nisam to što misliš da jesam …    

Ja sam tvoj strah…

Ne mogu reći da mi je drago što smo se upoznali…

Voleo bih da nikad nismo imali priliku da se pogledamo u oči …

ti si taj koji je odlučio

Znači, ovo je neko novo mesto …

Gde smo mi uopšte

I ko su svi ovi dušmani ?

Svi zavijeni u belo, zašto ne mogu da uhvatim samo deo njihovog pogleda

–  Zato što si drugačiji od njih …

 -Ti si privilegovan …

  Ovo su vatrogasci …

  A svi ovi ljudi u belom  su marionete djavola, a podanici andjela  

Oni su lekari…   

Nisam vise živ ?

Preminuo sam ,

ili je jedino što postoji činjenica da me nikad nije ni bilo?

-Ne , sada se samo boriš…

Ali, učinilo mi se na tren da si odustao …

Suviše te je zabolela rana …I eto mene ovde …

Evo , pogledaj čoveka koga trenutno nose !

Ne razumem ?

Pa ovo sam ja …

Hej ,ovo sam ja

Stanite, šta mi to radite ?

Šta mi je ?

Hoću li biti dobro ?

Podji samnom …

   Ali , ne ..

Želim sa njima

Odlaze da bi te mogli vratiti…

A ,nikako to neće moći bez tvoje odluke

Biće ti sve jasno , pruži mi ruku…

Pogledaj ovo :

Dobro…doveo si me ovde,

Sad mi  više nije bitno  gde smo .

Samo ,kako  radiš ovo ?

Rekao sam ti već …

Ja mogu sve !

Kad mi ti to dozvoliš..

 

Ja …

Voleo bih da te nikad nisam upoznao …

Ovo je bolno …

Odustajem …

  Pretpostavljao sam da ćeš ovo reći …

S toga te moram upozoriti …

Pazi šta zaista želiš …

Izgovaraš ,

 I pomišljaš …

…I zašto stojimo u operacionoj sali …

Znaš ,  jako sam slab za ovakve scene …

Ja sam samo učinio ono što si malopre poželeo …

Ovo ..

Ovo mesto mi je poznato …

Hej pa ovo je moja majka…

Šta rade svi ovi doktori oko nje ?

 Bore se ..

Za tebe ..

   Ali ne mogu sami ..

Otvori oči …

Ne… ne razumem …

Ne ?

Hajde, želim da ti pokažem još nešto …

A ,koliko ćemo još da hodamo , ne mogu ..Ne mogu da dišem ..

Jel vidiš onog čoveka tamo ?

Onog sedog ?

da ,da..pridji mu…

hm..ne vidim razlog zašto bih se javio čoveku kojeg ne poznaj…Hej…

Tata….Tata…

On mene ne čuje ?

      ne …

  

     Da li si nekad hodao ivicom tame ?

  Ne ,

jednostavno sam pronalazio način da je zaobidjem ,

ili sam jednostavno prepustio da ona izbegne mene …

Reći ću ti o čemu se radi :

 Rodio si se

Ali nisi disao …

Ćutao si …

Jedan jedini put…

Samo jednom u životu ,majka želi da vidi suze svoga deteta…

pri dolasku na svet…

Ne sada, nemoj plakati sada…

Da ..

Ljudi u belom …

Neprestano su ponavljali mojoj majci da će sve biti u redu..

A nije bilo …

Nije me bilo .

Ustani ,hajde da prošetamo , malo na vazduh          …

Ipak čini mi se da je skroz prijatno šetati I pričati ..

Hajde da ti nešto pokažem …

Hoće li moji biti dobro ?

Zavisi od tebe !

     Moram nešto da ti priznam …

Ja više nemam snage ..

umoran sam , I boli me sve …

Ja ovde ostajem ….

Previše je loših stvari na jednom mestu…

Sećaš li se uvenulih ljudi od malopre …

To su tvoji majka i otac…

Zamisli :

Ti se nikada nisi rodio…

Bol , koja ih grize od tada ,nikad nece prestati …

Sada oni žive..

ali  daleko od života…

Fali tu neko,

neko ko će da pruži ruku dolazećem trenutku , i ispuni neočekivano,

dan lepotom svoje duše,

godinu nadahnućem ,

a život, tihom baladom , koja za razliku od drugih, ima srećan kraj

 

 

 

 

 

Ovo što vidiš , svi ovi ljudi koji te vuku ,  i mašu …

To su oni koji se ne mogu vratiti …

Svi oni su otišli iz tvog života slučajno…

Verujem da ti mnogi fale..

Sada si ih sreo..

Vreme je da se ideš…

Ja sam sa njima..

Čuvaću ih …

 Jer , ovo putovanje se nikad ne završava…

Hej,čuješ li me ?

Jel možes ?

Otvori oči… Budi se ….

 

Stefan Lančuški,

rođen  na Veliki dan , 6.-og januara  1991. u Bačkoj Topoli,  a odrastao u Sivcu, gde i sada živi.

Autor i saradnik u izdavačkoj kući Književna omladina Srbije , Beograd

Student   Fakulteta Tehničkih  Nauka u Novom Sadu…

U oktobru 2011. Objavio svoju prvu knjigu , zbirku kratkih priča  : Neotvorena pisma svetu  u  saradnji sa Književnom Omladinom Srbije …

Ova zbirka kratkih prica , je  knjizevni prvenac , u izdanju Knjizevne Omladine Srbije , sa kojom je autor ucestvovao na Medjunarodnom sajmu knjige u Beogradu, Sajmu knjiga u Novom Sadu , knjizevnim vecerima i promocijama .

U januaru 2012 , autor dobija povelju Knjizevne Omladine Srbije , i mesto saradnika u izdavackoj kuci !

Dobitnik  mnogobrojnih međunarodnih priznanja na festivalima kratke priče ,

-TRECE NAGRADE NA MEDJUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRICE „STANISLAV PREPREK“

-DRUGE NAGRADE NA MEDJUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRICE „JANOS SIVERI“

-PRVE NAGRADE NA MEDJUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRICE „MIHAL BABINKA“

-PRVE NAGRADE NA MEDJUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRICE „JOAN FLORA “

–PRVE NAGRADE NA MEDJUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRICE „PAVLE POPOVIC “

–PRVE NAGRADE NA MEDJUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRICE „RADE TOMOVIC “

–PRVE NAGRADE NA MEDJUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRICE „TRIFUN DIMIC“

–PRVE NAGRADE NA MEDJUNARODNOM FESTIVALU KRATKE PRICE „DUSKO TRIFUNOVIC“

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*