Monah Simeon
Bog se dragi, na Atosu svetom,
susreće sa pastirima svojim,
molitvama i samoćom gorkom,
u dosluhu s mudrošću jednako.
Vreća zlata i kruna sa glave
tu ne vrede ni pišljiva boba,
jer ovde se poučen dolazi
da su sve to čovečje gluposti.
Čak i onaj ko i malo sumnja
da je kadar odreći se blaga,
blaga, carstva i poroka milih,
privlačnoga voća zemaljskoga,
ustuk čini pred poretkom ovim
i lepotom i Atosa mirom,
te se poput guje u leptira
rađa smernim slediteljem Boga.
Daće sreća a i Bog predobri,
te će noga svakoga čoveka
od srpskoga roda i imena
osetiti toplinu Atosa.
Sveti Sava
Dragi oče, Stevane Nemanja,
dragi brate, monah Simeone,
nije fajde dičiti se srećom
proslavljati svoja iskušenja.
Zemna blaga božijih su ruku
i ona su podarena ljud`ma
nekom data da izazov budu
nekom kušnja a nekome kletva.
Ono zlato, koje Ti darova
za dizanje svih svetih zidina
manastira i molitvenika
zemljici nam rodnoj i rođenoj
i ono je nekome oteto
da l` po pravu ili iz grešnosti
tek, po trudu sakupljano nije
već zakonom sile i jačega.
No, ne karam, brate Simeone,
niti karam nit pokaju ištem
od Boga je i vlast tebi data
da je činiš za dobrobit roda.
Odlazeći sa sabora Srblja
gde predade krunu bratu mome
i savetom dariva vlastelu
čast i obraz ostaše ti čisti.
Zato nemoj prizivati sreću
među svojom braćom što si ovde
ne zahvaljuj monasima blagim
što ti dveri širom otvoriše.
Monah Simeon
Ne plašim se ja svojega dela
nit se Bogu iz revnosti molim
niti Atos dižem u nebesa
da mi oprost pokajanje smiri.
Sud mom delu nekrsta je mržnja,
revnost traži srce i ubija.
Atosu se klanjam iz ljubavi
što je azil srpskoj duhovnosti.
Strahovi su moji drugog kova,
sazdani su od spoznaje roda
i izgleda naših praunuka
u košmaru zala i vlastljublja.
Vladajući priličan broj leta,
sretajući vlastelu i prosce,
spoznah dušu rodu nam jedinom,
jedinome, dragom i prokletom.
Sveti Sava
Reč ti slutim oče Simeone
slutim slutnju, crnju od ponora.
Oči su ti k`o vrbova grana
a reč ti je ptica zloslutnica.
Može biti đavolovo krilo
udarilo u srbljansku dušu
te ti pesma tugom ogrnuta
proždire mi dušu u nedrima.
Il je moja ljubav prevelika
Za Boga mi milog i premilog
Te od njenog sjaja pred očima
ne vidi se duša u pastira
Monah Simeon
U pastira srbljanskoga roda
dragi sine i po veri brate,
mnogo duša dukata je žedno
i dukata i trona i krune.
Zato jesu strahovi mi glasni:
Koliko je borba nam zaludna?
Ako deca budu nam neverni
vredeće li odricanja naša?
Sveti Sava
Pitanja su neprolazna večna
još pre Hrista satkana od sumnji
te su stoga odgovori razni
zavisni od ljubavi ka Bogu.
Moje reči od jedne su boje
prihvatih se odricanja mnogih
sve u ime potomaka naših
protiv smrti i zala u sebi
pa od snage i mudrosti koje
mi činimo za života svoga
od onoga što ostavljaš deci
stideće se ili ponositi
Monah Simeon
Ne bojim se moj po veri brate
odricanja svoga, borbe s grehom
ne bojim se posta ni molitve
bogoljublja, jevanđeljskih mera.
Ja se bojim svega što ti kazah
no sam srećan zbog mudrosti tvoje
pa ću s nadom moliti se Bogu
da će ona obletati Srblje.
Sveti Sava
Verujem ti moj presvetli oče
da mi nije takvog verovanja
odavno bih strahovao grešan
što napustih tvoje carske dvore
ne zbog dvora, kadife i svile
ne zbog blaga, izobilja prostog,
no što dirnuh tvoje srce meko
i majčice, roditeljke drage.
Pobunih se u vremena davna
Protiv svega prolaznog i smrtnog.
Protiv svega što nestaje s vetrom.
Sve u ime večnog i besmrtnog.
Pobunih se protiv zla u sebi.
Sekoh korov što raste u duši
Nevernika a prostog čoveka
Pa se širi s jednoga na drugog.
MONAH SIMEON
Put mudrosti jedina je staza
Koja vodi putevima sreće
Tom se stazom dolazi do mira,
Njom se penje na drvo života.
Ti se sećaš svih saveta mojih
I saveta i običavanja
Kad priloži svoje uho malo
Na reč moju i misao dobru.
Učih te da slediš srce svoje
Da premudrost tražiš da poživiš,
Kad mudrome ukažeš krivicu
Da će potom biti još mudriji.
Kazah ti da u carstvo nebesko
Prodire se, na silu otima
Samo oni koji tako čine
Uspeju da ugrabe ga sebi.
SVETI SAVA
Ja ne odoh na Atos na goru
Prizivati pravednika Bogu
No prizvati grešnog pokajanju.
Po vrlini sam živeti tako.
Tome si me ti učio oče.
Pamtim mnoga cupkanja u krilu
Kad ne gledah tebe ko vladara
Već ko oca miloga i dobrog
Jer je zakon jedan i jedini:
Zakon svoga sačuvati oca
A karanje od matere svoje
Uzimati poput dobrog leka.
MONAH SIMEON
Sećaš li se, dragi sine, Rastko,
Livada i konja. Naših dvora.
Razgovora toplih kao duša,
Šetajući po noćima dugim.
SVETI SAVA
Sećanje je žaoka za mudre.
Svome sanku vraćaju se često,
A još češće prepituju sebe
Koliko su skrenuli sa puta.
Al sećanje nanosi i boli.
Polazeći za sudbinom svojom
Gde te srce i duša povuku
Učinih li zlo dragima svojim?
Postio sam, molio se strasno
Sve tražeći oproštaje božije
Misleći o noći s monasima
Kad napustih roditeljske dvore.
Ne zatražih oproštaj od Boga
Što se pustih za duhovnim delom
No me gadna misao progoni
Tuguju li roditelji moji.
MONAH SIMEON
Sveti Savo, moj po veri brate
Dragi Rastko, moj po krvi sine
Nema toga dičnog roditelja
Koji dobro ne želi detetu.
Nema toga koji neće tugu
Propatiti kada dođe vreme
Da se na put spremaju mu deca
Vođena sudbinom i mladošću.
Mudar čovek preležaće tugu
Sakriće je pa je zaključati
Staze koje odabere dete
Posipaće ružama i travom.
Ružama – nek put zašareni
Nek tu sreću tuđe oko vidi.
Mekom travom – kad dete korača
Da mu prva brda lakša budu.
O autoru: Srđan Živković (Siđa) je umetnik i autor velikog broja knjiga različitih žanrovskih opredeljenja. Poezija, stvaralaštvo za decu, antologije, dramaturgija, režija, muzika, prepevi ruskih šansona, neke su od mnogobrojnih umetničkih izraza ovog stvaraoca. Srđan Živković je rođen 1963. godine u Prokuplju.
Bibliografija
* Bilo jednom u bajkama, 1995, dramski tekst za decu
* I ubiti je umetnost, 1997, poezija
* Tražeći svetlost, 2000, poezija
* Hip hop šajkača, 2005, dramski tekst za decu
* Pobuna vaspitnih mera, 2006, dramski tekst za decu
* Princ Stanislav četrdeset sedmi, 2006, dramski tekst za decu
* Topličke maštarije, 2007, antologija topličkog stvaralaštva za decu
* Dok sam još dete, 2009, pesme za decu
Književne (i druge) nagrade
* „Povelja Kraljevskog književnog kluba Karađorđević“ (za pesmu Znao sam da ćete doći) 1992.
* „Rade Tomić“ (za ciklus pesama Atoski dijalozi) 2010.
* „Najbolja knjiga topličkog pisaca“ (za knjigu Dok sam još dete) 2010.
Pročitajte i:
