Kroz vasionu i vekove
Ustvari, neću na Itaku!
Njena lirika je lepa
Ali ja sam kratkovid:
Pesme muza su lelek,
Kafansko rodoljublje
Sebara u blatu.
Đurđevdansku hajku
Kite lovorovi venci:
Moj luk ne napinje niko.
Širim nenošenom zlatu
Prazne ruke bola:
Drugačija peva se pesma.
Ostario i portret
Srastajući s lirom
Slutim postojanje.
Dalje putovanje
Sprečava moj okret
Slavim rastajanje.
U blatu
,,Ni uzmi, ni podaj’’
Narodna izreka
1.
Tonem polako
Ko kumovski sitniš
U blato pred crkvom
Pravim topove
Bušim rupe i pljujem
Snove razbijam o drum
Lupam rukama
Prljave mehure
Beskrajne praznine
Oživljavam živo blato
Čekam da proguta
Mene, Mesec i reku.
2.
Otarem blato sa đonova
Naslonim na sećanje lestve
I popnem se na oblak
Pijan odatle tražim
Uboden međ zvezde
Toranj u ravnici
Tamo, gde dere Mesec
Jabuka sa krstom
Nosi me košava
Tamo Dunav mi teče
Da ćošak svog oblaka
Umočim u blato. U mulj.
O autoru: Srđan Orsić, rođen u Vukovaru 1987. Diplomirao na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio zbirku pesama ,,Mesečar’’ (SKD Prosvjeta Zagreb, Podobor Dalj) 2008. Dobitnik druge (2009.) i prve (2010.) nagrade na Festivalu poezije mladih u Vrbasu. Poeziju i stručne radove objavljivao u periodici. Živi u Novom Sadu.
Pročitajte i:
