Srba Takić: Deca rastu u pesmi

Filed under: nove knjige,Srbija |

TakicVLASOTINCE – Srba Takić, poznati vlasotinački pisac i novinar, organizator velikog broja uspelih kulturnih dešavanja u gradu na Vlasini, objavio je vrlo zanimljivu zbirku pesama za najmlađe „Deca rastu u pesmi“ u izdanju Udruženja „Loza“ i samog autora.

Zbirka je izuletno lepo ilustrovana radovima poznatog umetnika Saše Dimitrijevića, a grafički je priredio Marinko Đorđević.

Recenzent je profesor Vlasta Cenić, poznati pesnik, koji naglašava „da pesnik Takić ima smisla za igru, da se šali i sa ozbiljnim brigama u porodici, školi, u srcu…“

Inače, zbirka ima dva poglavlja: „Za malene što se srame“ i „Za starije što već drame“.

Srba Takić, koji je završio Fakultet političkih nauka u Beogradu,  do prošle godine bio je veoma uspešan direktor Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu i jedan od osnivačka Udruženja „Loza“.

%

„Mogao bih da zaključim da je reč o veoma zanimljivoj zbirci pesama za najmlađe, prepunoj slika i odabranih metafora što samo potvrđuje ono što se odavno zna – da je Srba Takić talentovani pesnik, kome je svet detinjstva drag i zato se njemu vraća ne samo kao autor nego i kao saučesnik zanimljivih dešavanja iz vremena odrastanja. (Danilo Kocić)

 

PESME SRBE TAKIĆA

 

DECA RASTU U PESMI

 

Slatko raste u tegli,

voda raste u česmi,

u tiganju palačinke,

a deca rastu u pesmi.

 

Sve bi na ovom svetu

da mu se posvete retci,

al da se pesnik pita

samo bi pisao deci.

 

Niko ne širi ruke,

očima ne pamti rime,

ne peva čistim srcem

ko deca puna vedrine.

 

Stari se u pesmi kunu,

proklinju ljubavnu žalost,

kriv im je ovaj ili onaj,

a deca pevaju radost.

 

***

Bez oblačka nema neba

i bez pčele nema cveta,

bez bandera rode bele –

nema pesme bez deteta.

 

NEĆU DA ODRASTEM

 

Na oblak bih da sletim, u drvo da srastem,

s ježom da se bocnem, neću da odrastem.

 

Reku bih da popijem, princezu da spasem,

u žbun da se prerušim, neću da odrastem.

 

Puža bih da prestignem, da udomim laste,

glistu da uvežem, neću da odrastem.

 

Zmaja bih da zajašem, vatru da mu zgasnem,

da preskočim planine, neću da odrastem.

 

Dok od mašte umoran, ko balon ne splasnem,

pesmu ću da završim, moram da odrastem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*