Slavica Jovanović: Pesnici su vinopije (Mrkonjić grad 2013 – najbolja satrična pesma)

Filed under: Mrkonjić grad 2013,nagrađeni radovi,region |

vino„Vinorodna pesma, poput rujnog vina,ozednele poji od davnina „! Pesnici su uvek vinopije bili, vinarije mocne za tren ispraznili!
Odvajkada bolje i skloniste vinsko, nego ne daj Boze, neko polje minsko. Uz vino se radja ,nazdravlja, veseli,pricescuje, krsti, zivne  oboleli, uz nepce se lepi mudrost svih mudraca, dok u vinu belom kupaju mrtvaca.

A on negde gore u ruci sa bakljom, cezne za vonogorjem za jos nekom kapljom! Bozanski napitak , prica Svetom Petru , andjelu sa neba se pridruzi u letu i opet klikce u inat celom svetu. Da ne bese nekad kasne berbe grozdja ,iznedrilo vreme ne bi Karadjordja! I sakom i kapom na dukat za vino,zbog njega se cesto kunem dedovinom, bodri, razgaljuje ,klikce vinska dusa, slavlje zapocelo, sad se vino slusa

.Okean mi tada bude“ preko bare „,a bara od vina stvori okeane…I na daci eto ,nalismo se vina ,jecaje zameni melodija divna ,igra se i peva uz brzalica kolo, dal sahrana bese, il veselje ovo!? Sto orlovi ono visinama kruze, pijana je svadba, gospodine, druze! Cestitam im brak,a  sve mi se cini ,mesto mladenaca -ljudi u crnini

Crno ili belo oku se prividja, svadba il sahrana ,sta se kome svidja prsute i sira dodajte uz vino, Slavljenice ,ovo mi da proslavimo !Mesecina eto grunula u grudi, mrtvom pesniku zelim vecnu slavu, pomamljena dusa vina bi sve cesce, te umesto zdravice ,srice saucesce!

Udarilo rujno vino mi u glavu! Mrtvom,eto zelim dug zivot i slavu! Eto sto je vino poput strsljenova, izujeda dusu, pripite nadahne, za dug zivot nazdravljam, izricem zdravicu,s ipam kaplju vina na crnu zemljicu .I taman da kazem, mladenci nek odu, tad primetim svecu i starca na odru .Nek mi Bog oprosti, pamcenje izdalo, nekom muceniku, to je srce stalo. Stopericom neko merio mu vreme, zdrav bi ko dren bio da poslusa mene!

Cudnog li napitka, izjeli ga moljci ozivi i mrtvog vraga u devojci ,nadahnuce eto iz bacve pristize, a povorka duga odnekuda stize. Pozari u meni sa vinom se gase, nazdravljam za vodju, a za koga zna se! Cak i da si reka popicu talase, makar sa svih strana cuo talambase! Vino blagorodno tobom zedji gase!

I prate te vinom od samog rodjenja, od cina krstenja ,te sve do opela, sa vinom te posle slave pokoljenja .Uzjasem sdrebicu od vinskih buradi nek iz mene mrtvog niknu vinogradi !Nek pesnici piju sorte koje hoce, u podrumu vuinskom pesme nek prenoce .Razuzdano duse vino ,dok znamenja luce ,u potilljak ljubi vino, oziljak jauce ,nesme vino nikad da bude pod kljucem

.Neka vinu cudotvornom kazu vecno hvala, molim vas za igru na sred vinskog bala. Nek preliva casu uvek rujno vince, jer smiruje dusu, a leci i zivce! A iz mene kada vinograd iznikne, nerodkinja svaka neka se primakne, nek pojede grozd ili samo puce i odmah ce trojke doneti na sunce .A pesnik je svako ko vina lizne, pesma mu se svaka iz duse oklizne. Pesme nase vecne, mocno vinogorje i pesma i vino donose spokoje.Z aplovicu vesto ovom vinskom rekom i pripit i trezan, zar jos osta neko!?

UZJASEM ZDREBICU OD VINSKIH BURADI;NEK IZ MENE MRTVOG NIKNU VINOGRADI!

„Piti i (ne)jesti pitanje je kad, picu vino kada dodjem u Mrkonjic Grad“ !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*