Slavica Jovanović: Aforizmi („Olovko ne ćuti“, Vranić 2011 – drugo mesto)

Filed under: nagrađeni radovi,Olovko ne ćuti 2011,region |

-Od kad mi je „Vujaklija“ pao na glavu, shvatio sam svu težinu reči.
-Otvoren sam do kraja. N a hirurškom stolu.
-Šta mi vredi što sam kolovođa, kad sam se našao u vrzinom kolu.
-Ko je jednom bio mrtvav, život mu teško padne.
-Izgleda da sam se natraške rodio. Sve mi ide naopako.
-Radimo kao crnci, a tretiraju naš kao belo roblje.
-Konačno sam se i ja skućio . U kazneno popravnom zavodu.
-Od kad me poplava izbacila, nisam više u tim vodama.
-Kakav krivi toranj u Pizi!? Kod naš su svi nakrivo nasađeni.
-Kako da zapalim lulu mira, kad su me prodali za po lule duvana.
-Gde su lažni kraljevi, ni dvorske lude nisu prave.
-Analiza šahovske partije je ustvari obdukcija značajnih figura.
-Objavio je prvenac! Počepajmo mu košulju.
-Dan kad sam se upisivao u knjigu žalosti, bio je moj najradosniji dan u životu.
-Zapalio sam knjigu. Pisac mi je pobegao.
-Ni u porodilište  ni u mrtvačnicu ne ide se preko reda.
-I patuljak može da ima veliku senku. Zavisi od položaja izvora svetlosti.
-Šta će nam pojas za spasavanje, naš je ionako poplava izbacila.
-U školi su bili tužibabe, danas su javni tužioci.
-Dok oni vuku konce , narod se provlači kroz iglene uši.
-I petlova se glava nađe na panju, kad otpeva svoje.
-Odlučila sam da raskrinkam vlast , makar mi to bilo zadnje u životu.
-Krenuli smo u lov na zečeve, a završili u špaliru toplog zeca.
-Nije mi sablja za vratom, već ubojito pero.
-I policija ume da trguje, najčešće sa prodavačicama ljubavi.
-Nije vlast kuja što mase repom, više je vrtirep.
-Šta mi vredi što sam kapetan,kad je moj brod u boci.
-Nalazim se na raskršću, drugi ne znaju gde će pre, a ja neznam na koju ću stranu.
-Reči mu vrede dukat,ćutanje bi vredelo brdo zlata.
-Toliko su mu zapržili čorbu, da sad ima problema sa zatvorom.

Slavica Jovanović je rođena 15.9.1969.god.u Šapcu. Piše poeziju i prozu. Profesionalni je novinar,član Udruženja novinara Srbije (UNS) i stalni saradnik više redakcija.

Objavila je zbirke pesama“Aliluja“ ,Izdavač Književna omladina Pančeva 1995.god. „Albatros“ , Udruženje pisaca Srbije, „I ubi drvo čoveka“ , autorsko izdanje 2002.god., „Nebom lete Cerski samorasti“, Zaslon 2007.god. ,“Kosovski crni,kosovi“, Udruženje pisaca Srbije 2008.god., „Podsmevač“ , Udruženje pisaca Srbije 2009.god. Zastupljena u više od sto književnih zbornika, u antologijama“ Pesme o majci“ priredio Branislav Bojić,  „Antologija Čivijaskog humora i satire“  priređivača Živka Gavrilovića,  „Biseri Balkanskog aforizma“   Vasila Tolevskog,  „Prva EX -YU antologija“ Sabahudina Haliadžića ,“Slovar o odselniku“  Milića od Mačve, „Čegarske vatre“, Udruženje pisaca „Glas korena“ iz Niša, u „Svedoku istorije“ advokata Veljka Guberine, u enciklopediji „Novinari i publicisti Podrinja“ priređivači: V. Bujišić-S.Matić , u zborniku aforizama „Izvajane misli 4“ priređivača Slavomira Vasića i Ivana Matejevića, kao i u jednoj monografiji.

Finalista „Ratkovićevih večeri poezije “ u Bijelo Polju, od 1996.god. do 1999.god. Finalista“Podgoričkog poetskog festivala“ Podgorica 1999.god, Finalista „Srpskog pera“u Jagodini više puta. Nagrađena trećom nagradom na književnom konkursu“Laza K. Lazarević“  u Šapcu 1994.god. za pripovetku, dobitnik treće nagrade“Vukovi lastari“ loznica  1995.god.,Dobitnik povelje Svesrpskog Saveza K.K.K.“Karađorđević“ za poeziju 2002.god.,Dobitnik druge nagrade“Rudnička vrela“ U Gornjem Milamovcu 2003.god.,Dobitnik druge nagrade u Vraniću za aforizme“Olovko ne ćuti“ 2011.god.Dobitnik specijalnog priznanja Akademije“Ivo Andrić“-Beograd, za knjigu „Nebom lete Cerski samorasti“  , za 2007.god. i dobitnik specijalnog priznanja iste Akademije za dosledno pesničko promišljanje o stradanju Srba,odnosno za knjigu“Kosovski crni kosovi“ za 2008.god.
Član je :Akademije“Ivo Andrić“-Beograd, Udruženja pisaca Srbije, Saveza književnika Srbije ( SKOR), Književne zajednice Jugoslavije, književnih klubova“Jesenjin“ ,“Književni irodalmi klub-Subotica, K.K.K.“Karađorđević“ , jedan od osnivača Uteksa
1987.god u Beogradu, član SOKOJA od 1987.god..

Inicijator i osnivač više pesničko-slikarskih svetkovina među kojima su „Cerski samorasti“ koji se održavaju u Mačvanskom Prnjavoru i „Dvaput Drina brdo opasala“ koja se održava nedaleko od Bajine Bašte.
Objavljuje u glasilima iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, ali i dijaspore. Kao novinar objavila preko 400 intervjua i preko 100 reportaža u prestižnim revijama i dnevim listovima ,čiji je saradnik 17.god. Za svoje knjige duhovne sadržine dobila blagoslov njegove Svetosti Patrijarha Pavla.
Humoreske i aforizme je objavljivala u „Ošišanom jezu“ elektonsko izdanje UNS , u „Večernjim novostima“ u „Trnu“, U „Ekspres Politika“ rubrika“Glog“, „Primorske novine“-Budva,  „Čiviji“;  „Šabačkoj reviji“,  „Glasu Podrinja“ u radio emisiji“Dobro vece,Čivijaši“ , „Karavanu“ prvog programa radio-Beograda,  u „Šipku“ Maxminusu “ , „Nosorogu“  itd…U rukopisu još pet knjiga .Živi u Mačvanskom Prnjavoru.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*