Savo Škobić: Zaljubiška (Festival humora za djecu, Lazarevac 2007 – Najbolji originalni tekst)

Filed under: Festival humora za djecu Lazarevac 2007,nagrađeni radovi,region |

(Komedija za djecu)

– Višegrad, februar 2007. –

Lica:

– Nevena, djevojčica 13 godina;

– Jelena, njena sestra bliznakinja;

– Nešo, njihov drugar iz razreda;

– Žilo, njihov drugar iz razreda;

– Vanja (u kostimu mačke);

– Saška (u kostimu cuke);

Mjesto i vrijeme radnje:

Danas u maloj urbanoj sredini.

PRVA SLIKA

Nevenina i Jelenina soba puna kontrasta. Na zadnjem zidu je veliki prozor pun cvijeća. Lijevi kutak je Nevenin (svijetlo plavi zid, posteri i lutke maca), a desni kutak je Jelenin (roza zid, posteri i lutke cuka). Pored njihovih kreveta su mali nočni stolići sa lampama, a naprijed u sredini je  manja salonska garnitura (sto sa tri fotelje). Ulazna vrata su s lijeva, naprijed.

  1. Pojava

NEVENA, JELENA

JELENA (svaka na svom krevetu igra se sa svojom lutkom, pjeva):

Nevena i Nešo, to su divan par,
kad se budu ženili, kupiću im dar!

NEVENA: Zezaj, zezaj!

JELENA (kao prije, samo malo glasnije):

Nevena i Nešo, to su divan par,
kad se budu ženili, kupiću im dar!

NEVENA (nervoznije): Jelena, upozoravam te: počinješ, ali stvarno počinješ, da me  nerviraš!

JELENA (uspravi se na svom krevetu i sasvim glasno):

Nevena i Nešo, to su divan par,
kad se budu ženili, kupiću im dar!

NEVENA (skoči i ona u svom krevetu i zamahne velikom lutkom mace): Bila si upozorena, sestrice moja mila, ali sada više ne odgovaram za svoje postupke. Projektil prvi ide ka meti broj jedan, tačnije bombardujem umišljenu gaduru Jelenu!… (baci          macu koju Jelena uspješno eskivira)… i, promašaj!

JELENA (zamahuje velikom lutkom cuke): A sada, poštovani gledaoci, imate jedinstvenu priliku da vidite pobjedonosni hitac genijalne majstorice Jelene bombardera… (baci cuku kojeg Nevena uspješno eskivira)… i, takođe promašaj!

NEVENA (zamahne drugom lutkom mace): Što bi rekao neki veliki general: Izgubljena bitka, ne znači i izgubljen rat! … Vidi ovaj projektil!… (malo fintira, pa pogodi Jelenu)… i pogodak!

JELENA (padne na krevet, kao da je granatom pogođena, zatim ljuto pogleda u sestru): A  drugi, veliki general je rekao: Nije izgubio onaj ko je pao, nego    onaj ko nije mogao da ustane!… (skoči i zamahuje lutkom cuke)… a ja sam ustala i kažem: Ko prvi nosi,           kući ne donosi!… (hoće da baci lutku)… Pazi sad!

NEVENA (zaustavlja je): Stop, stoj, stani! Nećemo više, pa nismo male da se gađamo lutkama.

JELENA: Pa šta da radimo, da se čupamo za kose?

NEVENA: Za kose?! Ti si stvarno luda. Otkuda ti samo te glupe ideje?

JELENA: Šta otkuda mi, pa da li ti gledaš te-ve?! Eto otkuda mi… (uzme lenijar sa stola, pa njima maše kao sa sabljom)… «Petak 13.» 1. dio… «Petak 13.» 2. dio… «Petak 13.» 3. dio…

NEVENA: Ti si stvarno, stvarno, ali stvarno luda.

JELENA (kao bokser skače i pesnicama udara u poster cuke): «Roki» 1. dio… «Roki» 2.  dio… «Roki» 3. dio… «Roki» 4. dio…

NEVENA (uzme veliku lutku mace, okrene je i njome «puca» kao iz mitraljeza): «Rambo» 1. dio… «Rambo» 2. dio…  «Rambo» 3. dio…  «Rambo» 4., 5. i 6. dio…

JELENA (skine jastučnicu i navuče je na glavu, a čaršaf  prebaci preko ruku do poda spred sebe, kao duh, govori hladnim i promuklim glasom): «U carstvu duhova iz ukletog dvorca»!

NEVENA (stane na krevet, svilenu maramu savijenu oko vrata          jednom rukom digne u vis,           obori glavu i lagano se njiše kao da visi): «Vješala za male lažljivice»!

JELENA (obje istovremeno prasnu u smijeh i sjednu svaka na svoj krevet): E, to siizmislila, ovog momenta. Taj film ne samo da ne postoji nego nikada neće ni biti snimljen!

NEVENA: A zašto, moliću lijepo? Zašto ne bi bio snimljen? Naziv je baš kul, mame mi… (govori hladnim tajanstvenim glasom)… «Vješala za male  lažljivice»!

JELENA (sjeda na srednju fotelju): Jedino ako bi ti napisala scenario.

NEVENA (sjeda na lijevu fotelju): Da, ja ću ga napisati, tačnije mi, nas dvije ćemo ga napisati.

JELENA: Radnja filma počinje u napuštenom starom dvorcu koji samo što se nije srušio.

NEVENA: A noč je užasna… Munje,… gromovi,… vjetar ledi krv u žilama, a njih dvoje  zaljubljenih…

JELENA: Nevena i Nešo…

NEVENA: Ma, baš si bezobrazna!… (skoči i popjuri je oko fotelja)… Sada si stvarno pokojna!

JELENA (bježi i pjeva):  Nevena i Nešo, to su divan par,
kad se budu ženili, kupiću im dar!

2. Pojava

NEŠO i pređašnji

NEŠO (ulazi i na vratima se skameni zatečen tom jurnjavom): Alo!…           Hej!… Alo,  ljudi, stanite na trenutak!

NEVENA (brzo sjeda na srednju fotelju, mirnim, tihim glasom): O, zdravo, Nešo,  kako si?

JELENA (sjeda na svoj krevet): Mi nismo ljudi, mi smo djevojčice.

NEVENA (smirenim i pomalo tajanstvenim glasom): I djevojčice su dio ljudske rase, zar ne Nešo? Ti to znaš, ti to sigurno znaš. Ti si tako pametan,… uvijek.

NEŠO (gleda u Nevenu): Naravno, Jelena…

NEVENA: Ja sam Nevena.

NEŠO (malo zbunjen i zbog toga mu je neprijatno): Izvini, Nevena, teško vas razlikujem.

JELENA: Nije da ti nas teško razlikuješ, nego ti nas nikako, tačnije uopšte, ne razlikuješ. Uvijek, ama baš uvijek pogriješiš, mislim, zamijeniš nas. U stvari…

NEVENA (smirenim i pomalo tajanstvenim glasom): Griješiš. Jelena, nije Nešo takav. Ja mislim da on dobro zna koja je koja od nas dvije, nego se samo       malo šali sa nama, zar      ne Nešo?

NEŠO (gleda u Nevenu): Naravno, Nevena.

JELENA: Ja sam Nevena.

NEŠO: Pa maločas si rekla da si Jelena?

JELENA: Šalila sam se.

NEŠO: Ili se sada šališ?

JELENA: Ili se sada šalim?

NEŠO: A kako vas roditelji razlikuju, po čemu?

NEVENA: Oni nas razlikuju po tome što ja…

JELENA (prekine je): E, to ti nečemo kazati… (Neveni)… Zar ne, sestrice?

NEVENA (malo zbunjena): Ali, mislila sam, pošto je Nešo naš prijatelj…

NEŠO: Da, svakako.

JELENA: A ko kaže da je Nešo naš prijatelj?

NEVENA: Zaboga, Jelena, pa ko jeste, ako Nešo nije?!

NEŠO: Da, svakako.

JELENA: Kako nam on dokazuje svoje prijateljstvo?

NEVENA: Prijateljstvo se ne mora dokazivati, ono se osječa.

NEŠO: Da, svakako.

JELENA (iznervirano Neši): Umiješ li ti išta drugo da kažeš osim tog tvog genijalnog: Da, svakako?!

NEŠO: Da, svakako.

NEVENA: Nemoj, Jelena, da se dereš na Nešu. Nije ti on kriv što si jutros ustala na lijevu   nogu.

JELENA: Nisam ja ustala na lijevu nogu. Uostalom, ti svako jutro… (pokaže   Nevenin krevet)… ustaješ na lijevu nogu, jer ti je krevet tako okrenut, pa        si uvijek raspoložena i      nikada nisi ljuta. Nikakve veze nema to na koju nogu ustaješ. To su gluposti.

NEŠO: Da, svakako… (kad ga Jelena ljuto pogleda, zbunjeno)… Mislim, u pravu si, nema nikakve veze… (šali se)… Ja veoma često ustajem na glavu, pa nisam blesav!

JELENA (dok se Nevena smije): Ipak ti bolje stoji samo ono glupo: Da, svakako.

NEŠO: Da, svakako.

NEVENA: Ipak mislim, sestrice, da si nepravedna prema Neši. On je dobar prijatelj, čak,   moglo bi se reči, veoma dobar prijatelj.

JELENA: Možda za tebe, za mene nije, mislim, dok ne dokaže to svoje prijateljstvo… (krene prema njemu malo zavodnički)… Šta veliš, Nešo  dušo, možeš li ti to?

NEŠO (zbunjeno ide unatraške): Da, svakako… Šta treba da uradim?

JELENA (i dalje ide lagano prema njemu): Pa ne znam, nešto onako, prijateljski…  Veoma prijateljski.

NEVENA: Nešo ne mora da dokazuje svoje prijteljstvo, bar ne nama. Ostavi čovjeka na miru.

NEŠO (i dalje zbunjeno ide unatraške): Nevena… ovaj Jelena, ja ovo ništa ne razumijem. Da li se ti to šališ sa mnom? Nevena mi vjeruje. Zar mi ti ne vjeruješ?

JELENA: Nevena može da ti vjeruje. Ona je zaljubljena u tebe.

NEVENA (Nešo stane na lutku i padne, a Nevena skoči ljuto): E, sad je stvarno dosta… (plačući izjuri van)… Lažeš! Lažeš! Lažeš!

3. Pojava

JELENA, NEŠO

NEŠO (ustaje i briše se): Šta joj bi? Što Nevena plače?

JELENA (uzme svoju lutkicu i nehajno govoreči sjeda na desnu fotelju): Ma pusti je, to su kod nje pubertetske bubice… Sjedi, Nešo, što stojiš?

NEŠO (ništa mu nije jasno, sjeda na srednju fotelju): Kakve bubice?

JELENA: Pubertetske, Nešo, pubertetske bubice. Znaš li ti šta su to pubertetske bubice?

NEŠO: Znam, ovaj, ne znam. Znam šta su to pubertetski prištići, ono kada ti iskoči po licu,        pa noktima istiskaš… (Jelena složi facu gađenja)… ali šta su to pubertetske bubice,     stvarno ne znam. A gdje su te bubice, gdje se nalaze? Jesu li u kosi? Mislim kod nje u kosi?

JELENA: Niže, ispod kose.

NEŠO: Ispod kose? Na glavi?

JELENA: Još niže.

NEŠO: Niže od glave, na vratu, u nosu?

JELENA: Ma ne, budalo, u glavi. Pubertetske bubice se nalaze u njenoj glavi, kontaš?

NEŠO: Ne, ne kontam. Kako mogu bubice da žive u nečijoj glavi? Kuda su ušle?

JELENA: Ko?

NEŠO: Pa te bubice, kuda su ušle u njenu glavu i šta rade tamo, u njenoj glavi?

JELENA: Kuda su ušle ne znam, ali šta rade to znam. Vršljaju i prave đumbus. Eto, to rade u njenoj glavi.

NEŠO: A kako to da ti nemaš te, kako reče, pubertetske bubice? Vi ste sestre bliznakinje, rođene ste istog dana. Šta          se dešava njoj mora da se dešava i tebi?!

JELENA: Imam ih i ja ali ja ih kontrolišem i ne dopuštam im da od mene prave budalu.

NEŠO: Da li te pubertetske bubice imaju samo djevojčice, a na   nama dječacima se pubertet manifestuje samo sa tim pubertetskim prištićima?

JELENA: Naravno da nisi u pravu. Imate i vi i te kako brojne te pubertetske   bubice, samo one kod vas kasnije nastupaju.

NEŠO: Zašto?

JELENA: Zato, glupsone, što vi dječaci kasnije sazrijevate od nas djevojčica.

NEŠO: Nismo lubenice pa da sazrijevamo.

JELENA: Niste lubenice ali su vam glave tikve.

NEŠO: Ako ćemo da se vrijeđamo i ti imaš zrikave oči.

JELENA: Nemam.

NEŠO: Imaš. Djeca te iza tvojih leđa zovu Zrika.

JELENA: Ne zovu i da znaš, reći ću te Neveni. Jako će se razočarati kada joj kažem da misliš da je ona zrikava.

NEŠO: Ja za Nevenu ništa nisam rekao.

JELENA: Pa sam si maločas rekao da nas ne možež ni po čemu razlikovati. Pa, ako je tako, onda ako ja imam zrikave oči onda i Nevena ima zrikave oči, zar ne?

NEŠO: Ne, sada znam, po tome se razlikujete. I vaši vas roditelji razlikuju po očima, po tvojim zrikavim očima.

JELENA (na ivici plača): Nemam ja zrikave oči, bezobrazniče  jedan bezobrazni… (plačući iz juri van)… Tvoje su oči i zrikave i buljave… (na vratima se sudarisa  Žilom)… Pazi,      čovječe, srušit ćeš me!

4. Pojava

NEŠO, ŽILO

NEŠO: Stvarno, Žilo, kako to upadaš?

ŽILO (Gleda za Jelenom): Šta bi ovoj? K′o da su joj gaće pune mrava?

NEŠO: Pubertetske bubice.

ŽILO: Šta ti je to?

NEŠO: Ma to je komplikovano za tebe, vjeruj mi.

ŽILO: A za tebe nije, k′o ti si pametniji od mene.

NEŠO: Naravno da jesam.

ŽILO: Naravno da nisi, zaviri malo u školski dnevnik pa pogledaj ko ima bolje ocjene pa ćeš vidjeti ko je pametniji.

NEŠO: Kao da su ocjene mjerilo pameti.

ŽILO: Jesu, ocjene i postoje zbog toga. One su najbolje i najtačnije mjerilo znanja.

NEŠO: Mjerilo znanja da, ali ne i mjerilo pameti.

ŽILO: Pa to je isto.

NEŠO: Naravno da nije isto, ali ti to ne razumiješ.

ŽILO (ljuto): Nešo, ja te upozoravam…

NEŠO (ustane i duboko mu se nakloni): Ja se ti se izvrnjavam ti se, pardon, izvinjavam.

ŽILO (šutne ga u tur): Evo ti i nagrada!

NEŠO (ljuto): Što se biješ?

ŽILO: Zato što si me naljutio!

NEŠO (krene na njega): E, sada ćeš da vidiš kako je to kada se ja naljutim … (hrvu se, padnu na pod i nastavljaju)… Mrtav si, čovječe!…

ŽILO: To ćemo tek da vidimo…

5. Pojava

NEVENA, JELENA i pređašnji

NEVENA (ulijeću i pokušavaju da ih rastave): Oni se tuku?! Rastavimo ih!

NEŠO (dok ga Jelena drži, otima se): Mrtav si, čovječe!

JELENA: Smirite se, ljudi Božiji, šta vam je?!

ŽILO (dok ga Nevena drži, otima se): Sreća tvoje te je ovo njihova kuća, slomio bih te! Njima se zahvali, njima!

NEVENA (gurne ga u lijevu fotelju): Sjedi, smiri se. Budite pametni.

JELENA (gurne Nešu u desnu fotelju): Vi, najbolji drugari pa da se bijete, gdje to ima?!

NEŠO: Ima, ovdje ima… (Žili)… Više mi nisi prijatelj.

ŽILO: Ni ti meni.

NEŠO: Neću više ni da te vidim!

ŽILO: Ni ja tebe!

NEŠO (Neveni): Ja se malo našalio sa njim, a on me nabio nogom u dupe.

JELENA: Ja ti izraza…

NEŠO: Pa dupe, kako drugačije da kažem?

NEVENA (smije se): Guza!

ŽILO (briše lice, smije se): Bulja!

JELENA (isto tako): Šotara!

NEŠO (pruži ruku Žili): Trtica!… (Žilo prihvata ruku i svi se smiju).

NEVENA: Tako, brate slatki. Pomirite se.

JELENA (kao malo dijete, zeza se): Mir, mir, mir, niko nije kriv!

NEVENA: Ko bi rekao, guza ih pomirila!? … (ponovo se svi smiju).

NEŠO: Ja sam, u stvari, djevojke došao da vam nešto predložim. Hajde da u školskom     disku organizujemo maskenbal!

JELENA: Maskenbal?!

NEŠO: Da, maskenbal!

NEVENA (oduševljeno): Joj, to je super!… (vrti se u krug)… Ja ću da budem Pepeljuga, a ti ćeš, Jelena, biti moja kraljica!

JELENA (glumi): Ogledalce, ogledalce, ko je najljepši na svijetu?

ŽILO: Ja!

NEŠO: Da ali kada bi oko tebe samo bile žabe!

ŽILO (skoči, dohvati onaj lenijar kao mač): Ja ću da budem neustrašivi princ koji će poljupcem da probudi… (pokaže na Nevenu)… Uspavanu Ljepoticu.

NEVENA: Pa budalo, ti si pomiješao bajke. Nisam ja Uspavana Ljepotica, nego Pepeljuga.  Pomoću staklene cipelice mene pronalazi lijepi kraljević.

JELENA: Nešo će da bude taj kraljević, zar ne Nešo?

NEŠO: Da, svakako!

JELENA (sa blagim prigovorom): Opet on i njegovo tradicionalno: Da, svakako!

ŽILO: Pa koga ću onda ja poljupcem probuditi?

NEŠO: Poljubi tetka Daču alapaču, ona i onako nikada ne spava!

JELENA: Samo sjedi kod prozora i gleda kada, ko i kod koga dolazi i odlazi.

ŽILO (buni se dok se svi smiju): Ti je poljubi, tvoja je tetka, a ne moja!

NEŠO: Nije moja, hvala ti. Eto je tebi!

NEVENA: Nije ona ničija tetka. Ona tako sama sebe zove, tetka Dača.

JELENA: Ma šta ste zapeli za tetka Daču alapaču, dajte da se dogovorimo za maskenbal. Moramo se organizovati, da znamo ko će šta da radi.

NEŠO (Jeleni): U pravu si, Nevena, ti ćeš…

NEVENA: … Ja sam Nevena.

NEŠO (okrene se prema njoj): Izvini. Ti ćeš, Nevena, za školski radio i školske novine uraditi par tekstova sa objašnjenjima o tome kad, kako, šta i gdje. Može?

NEVENA: Može, već imam ideju.

JELENA: A ja, šta ću ja da radim?

NEŠO:  Ti ćeš, Jelena…

JELENA: … Ja sam Nevena.

NEŠO: Ma nemojte me zezati. Ti ćeš, Jelena, pošto veoma lijepo crtaš, za početak napraviti           nekoliko plakata, a onda ćeš pripremati sa Žilom nagrade za najbolji kostim, pisati    scenario i slično. Važi?

JELENA i ŽILO (zajedno): Važi!

NEVENA: A kada će biti taj maskenbal?

NEŠO: Pa, ja sam mislio da to uradimo u nedelju. Imamo dosta vremena da sve pripremimo. Da li važi?

S V I: Važi!

NEŠO: U redu… (ustane)… Idemo svako za svojim poslom. Razlaz!… (povuće Žilu za rukav dok Nevena i Nešo izlaze)… Stani  malo Žilo, moramo nas dvoje malo nasamo razgovarati.

6. Pojava

JELENA, ŽILO

ŽILO (vrate se do fotelja): Šta je bilo?

JELENA (sjeda na srednju fotelju): Prvo sjedi… (Žilo sjeda na lijevu fotelju)… Slušaj, Žilo, moraš mi nešto pomoći. Jedino u tebe imam puno povjerenje.

ŽILO: Nema frke, reci.

JELENA: Ali molim te nikome ni riječi. Jesi li me razumio?

ŽILO: To se podrazumijeva.

JELENA: Slušaj…

ŽILO: Slušam!

JELENA: Nemoj se zezati, slušaj…

ŽILO ( nagne se sasvim ozbiljan prema njoj): Slušam!

JELENA (iznervirano): Ma, Žilo, budi ozbiljan, jer i problem je ozbiljan. Moramo se brzo dogovoriti dok se oni nisu vratili po nas.

ŽILO: (veselo): A, ne boj se, oni kada su zajedno ne misle ni na koga    drugog. Za njih mi sada i ne postojimo.

JELENA: O tome i želim da razgovaram sa tobom. Slušaj… (on zausti, a ona rukom spriječi) … Šuti! Nevena se, izgleda, zaljubila u Nešu.

ŽILO: I obratno.

JELENA: Šta, i obratno?

ŽILO: I obratno, mislim i on u nju, izgleda.

JELENA: Kako sad to, izgleda?

ŽILO: Nekako mi je mutan, nisam sasvim siguran da se i on u nju zaljubio.

JELENA: Ali zato ona u njega jeste i mi to mopramo odmah prekinuti.

ŽILO: Zašto, da se nisi i ti zaljubila u Nešu? Šta je vama djevojke, jeste li poludjele?!

JELENA: Naravno da nisam. Ne bih se mogla zaljubiti u tog umišljenog kretena pa da je jedini dječak na svijetu!

ŽILO (odahne): E, hvalim te Bože, bar jedna normalna djevojka!

JELENA: Slušaj…

ŽILO: Slušam!

JELENA: Imam odličnu ideju kako da je zaustavim u toj njenoj gluposti ali mi je potrebna   tvoja pomoć. Idemo pa ću ti usput objasniti kako sam to zamislila… (odu).

Z  a  v  j  e  s  a

DRUGA SLIKA

Scena je ista. Jutro je. Nevena još spava u svom krevetu, a Jelena na srednjoj fotelji pokušava da mobilnim dobije nekog i često pogleda u Nevenu da se ne probudi.

 

1. Pojava

JELENA, NEVENA

JELENA (malo sluša, pa razočarano): Birali ste nepostojeći broj. Pokušajte ponovo!… (bira ponovo)… Kako nepostojeći, pa to je Žilin broj,      postojeći… (sluša, potom joj se lice ozari)… Zvoni!… (radosno)… Halo!…  (tiše)… Halo, Žilo!? … Pa gdje si ti, zaboga? Već je svanulo!… Ja sam te čekala, čekala i čekajući zaspala u fotelji, sada se probudih i vidim da je već svanulo!… Molim?… Kako, nema veze, pa soba je puna svjetla, a nama treba tama!?… Da navućem zavjese na prozoru… (ode do prozora i navlaći zavjese, u          sobi zavlada polutama)… Jeste, u pravu si, sada je bolje… Molim?… Da upalim lampu       na mom noćnom stolčiću? Zašto?… Dobro, dobro, evo idem… (kada         upali lampu          čitavu sobu obasja svijetlo plava svjetlost; ona se osvrće u čudu)… Vau! Ovo je      superiška! Kada si to napravio?… Dok sam spavala?! Pa što me nisi probudio?… Nisi          imao vremena. Ma nema veze, ovo je super. Jesi li i sa ostalima dogovorio? Odlično!      Čekajte moj poziv… (osvrne se) … Evo, Nevena se budi. ′Ajd, ćao! Čekajte moj poziv!… (nasmiješi se sestri)… Dobro jutro, sestrice. Jesi li se naspavala?

NEVENA: Koje crno jutro, vidiš da tek sviće!

JELENA: E, da si ti živa i zdrava, svanulo je još prije par sati. Vidiš kako je lijep sunčan dan. Zar ti zrake sunca ne miluju lice?!

NEVENA (sjedne  bunovna): Pa šta je to s tobom, Jelena i zašto je sve oko mene    plavo?

JELENA: Plavo? Kako to misliš plavo!

NEVENA (iznervirano): Šta imam  da mislim, znam šta je plavo. Zar ti ne vidiš da je soba puna plave svjetlosti? Jesi li ti čorava kod očiju?!

JELENA (bira broj samo da «zvrcne»): Što se nerviraš. Mora da se nisi još probudila pa sve vidiš plavo ili …

NEVENA: Šta, ili?

JELENA: Ili si stvarno zaljubljena?!

NEVENA: Ma šta ti pada na pamet i, zar se ne kaže, kada je neko zaljubljen da mu je pred očima sve ružičasto? Ružičasto a ne plavo?

JELENA (malo zbunjeno): Ma to je svejedno!

NEVENA: Ne može biti svejedno Ružičasto ili plavo.

JELENA: Hajde, sestrice oblači se, sada će nam doći drugari, Žilo i Nešo. Nećeš ih, valjda, dočekati u spavačici!?

NEVENA: Ma kakvi drugari ovako rano? Pa vidiš da nije ni svanulo!? Vidiš da je zora, sve je plavo, kreveti su plavi, ti si plava… (zabrinuto gleda u sboje      ruke)… Ja sam plava…

JELENA: Mi ćemo ipak morati kod doktora. Nisi valjda toliko zaljubljena? Hajde, spremi se, vodim te kod doktora.

NEVENA (uplašeno): Kod doktora? Šta će mi raditi?

JELENA: Neće te, ne boj se, odmah poslati u ludnicu. Prvo će pokušati sa nekoliko injekcija.

NEVENA (uplašeno): Injekcija?!?

JELENA: … i šišanjem.

NEVENA (uplašeno): Šišanjem, kakvim šišanjem?!

JELENA: Ma znaš, na centimetar, da u slučaju napada ne možeš sebi čupati   kose?! Hajde, sestrice, idemo dok nije kasno.

NEVENA: Kasno za šta?

JELENA: Kad počnu da ti se pričinjavaju neke stvari, da vidiš nešto što normalna osoba ne može da vidi, neke lutke koje su oživjele i slično…

NEVENA: Zašto me plašiš, Jelena? Ti se šališ, sigurno se šališ… Reci da se   šališ!?!

JELENA: Naravno da se  ne šalim. Zašto bi se šalila sa tim stvarima? Ko ne kontroliše svoje emocije, to mu se dogodi kada se zaljubi, pogotovo ako se zaljubi u pogrešnu osobu.

NEVENA: Zašto bi Nešo bio pogrešna osoba?

JELENA: Ne znam ja, ne pita se mene.

2. Pojava

VANJA (u kostimu mačke) i pređašnji

VANJA (u kostimu mačke, ulazi kao da traži nešto; Jelena je kao ne primjećuje): Izvini, Nevena, da li si vidjela Nešu? Cijelo jutro ga tražim, nigdje ga nema.

NEVENA (sve vrijeme uplašeno pogleda u Jelenu koja sjeda u fotelju i nezainteresovano prelistava neki časopis): Jelena, sestrice, šta se ovo događa? Ko je ovo?

JELENA (okrene se): Koje? Ja ništa ne vidim.

NEVENA (uplašeno): Kako ne vidiš ovu veliku mačku, ovu lutku koja je oživjela?!

JELENA: Ništa ja ne vidim. To je to o čemu sam ti govorila. Jako si zaljubljena u pogrešnu osobu i zato ti se privđaju čudne stvari. Požuri, idemo!

VANJA (u kostimu mačke, Neveni): Nemoj da je slušaš, ona je samo ljubomorna na tebe i na tvoju ljubav.

NEVENA (lutki): Ne mogu da vjerujem, pa ti to stvarno govoriš! Da li ja to ludim?

JELENA: Šta ja to govorim da bi ti zbog toga poludila?

VANJA (u kostimu mačke): Ne slušaj je, Nevena. Samo se smiri i reci mi gdje mogu da nađem Nešu?

NEVENA: Ne znam ja gdje je Nešo, što bih ja to znala?!

JELENA: Ko te pita za tog glupsona?

NEVENA: Pa ona, ova mačka me pita gdje može da nađe Nešu.

JELENA (gleda po sobi): Koja mačka? Ne vidim nikakvu mačku.

NEVENA (zbunjeno gleda čas u jedno, čas u drugu): Ovo ja sanjam… Ovo se meni ne dešava. Da smo negdje vani pomislila bih da je to skrivena kamera.

VANJA (u kostimu mačke): Kakva skrivena kamera? Nije nikakva kamera sakrivena nego   Nešo, tvoj Nešo. Ne znam ni gdje je ni zašto se krije od nas.

NEVENA: Zašto moj Nešo? Nije on moj. Nemam ja ništa sa njim.

JELENA: Ma niko, sestrice, i ne kaže da je Nešo tvoj. Ti si samo zaljubljena u njega i zato ti        se sve to i dešava… (priđe joj i prstom je kucka po glavi)… Sve se to događa u ovoj   tvojoj smušenoj glavuši. Hajde, spremaj se da te vodim do doktora.

NEVENA (Odgurne joj ruku): Neću da idem do doktora, meću injekcije i neću da me šišaju!

JELENA: Ne bih ni ja htjela mnogo toga, ali kada se mora, mora se. Bolje da idemo same u tišini, nego da o tome obavijestim mamu i tatu… (krene)… Hoćeš da ih pozovem…

VANJA (u kostimu mačke, uplašeno): Ne! Nikako roditelje!

NEVENA: Ne, nemoj Jelena, molim te, nemoj ih zvati. Sačekaj, proći će me ovo… (pokazuje  prstom na vrata)… Eno, eno već vidim normalno svjetlo kroz vrata. Neko nam dolazi.

JELENA (osvrće se, a Vanja se sakrije iza desne fotelje): Ko dolazi? Ja ne vidim nikoga.

3. Pojava

SAŠKA (u kostimu cuke) i pređašnji, potom članice Ritmičke sekcije,

SAŠKA (u kostimu cuke, ulazi osvrće se): Izvini. Nevena, da li je ovdje dolazila ona zelenkasta mačka? Ma znaš ona sa crnim šarama?

NEVENA (sa jezom u glasu): Jelena… Jelena, sestrice, pomagaj!

JELENA (osvrne se i kao ne primijeti Sašku): Šta je sad, opet? Pa ti se još nisi ni počela spremati! E, stvarno si bezobrazna… (krene da ustane)… Ma idem ja po mamu, pa neka ona to riješi.

NEVENA (brzo stane pred nju i rukama je vrati u fotelju): Nemoj, nemoj molim te. Sve će biti u redu, vidjećeš!

JELENA: Dobro samo požuri!

SAŠKA (u kostimu cuke): Jesi li?

NEVENA: Šta?

JELENA: Nisam ništa rekla. Požuri!

SAŠKA (u kostimu cuke): Jesi li vidjela zelenu mačku, onu sa crnim šarama?

NEVENA (zbunjeno): Maločas je bila tu… (osvrće se)…

JELENA: Ko? Ko je bio tu?

NEVENA (Ugleda Vanju): Eno je, eno je iza fotelje!

JELENA (Saška u kostimu cuke režeći pojuri Vanju u kostimu mačke koja vrišteći bježi po sobi, Nevena zbunjeno gleda, a Jelena ih  i ne primjećuje): Ko je, Nevena dušo, iza           fotelje? Iza koje fotelje?

NEVENA (one dvije izjure van): Niko, niko. Učinilo mi se… (u strahu pogleda u  vrata) …  Samo mi se učinilo.

JELENA: Dobro, hajde sada lijepo spremi se pa idemo kod čika doktora.

NEVENA (veselo): Nema potrebe, sestrice, već mi je sasvim dobro. Prošlo me je. Mora da  sam nešto ružno sanjala.

JELENA: A plava svjetlost?

NEVENA: Nema je više, sve je normalno.

JELENA: Stvarno?

NEVENA: Stvarno, na časnu riječ.

JELENA: Dobro, ako je tako onda možemo čuti malo muzike… (uključi kasetofon, tog momenta utrčavaju djevojčice, sklanjaju fotelje i stolić, zauzmu  početnu pozu i igraju ritmičku koreografiju; Jelena ispod oka posmatra      Nevenu, koja sa nevjericom sve to posmatra)… Uvijek si voljela ovu pjesmu.

NEVENA: Ne mogu da vjerujem da se ovo meni događa… (pogleda čas u Jelenu, čas u igračice).

JELENA: Šta ne možeš da vjeruješ? Šta ti se to događa?

NEVENA (izvještačeno se smješka): Ništa, ništa, sve je u redu… (za sebe, pred kraj melodije ulijeću i dalje se jureći Vanja, u kostimu mačke i Saška u kostimu cuke)… Poludiću!…  (kad se melodija završi izjuri iz sobe)… Poludiću!

JELENA (isključi kasetofon): To je to, moje dame. Hvala vam na saradnji. Saška i Vanja    neka skinu kostime, a vi ostale brzo van… (dok one rade kako im je rečeno, ona sklanja zavjesu sa prozora i gasi plavu svjetlost; njih tri brzo sjedaju na fotelje i skidaju jedna          drugoj šmonku)… Pravite se kao da se ništa nije događalo.

SAŠKA: Mislim da joj nikada više Nešo neće pasti na pamet!

VANJA (smije se): Ma kakav Nešo, neće se ona za dugo zaljubiti ni u koga.

JELENA: Dugo, dugo, dugo! … (smiju se)… Jako, jako, jako dugo.

SAŠKA: Mogu ti reći. Jelena, da si prava pravcata majstorica u spletkarenju. Kako ti je, molim te lijepo, samo palo na pamet sve to.

VANJA: I ta plava svjetlost!? Kako je to bilo močno!

JELENA: Bitno je imati cilj u životu, a onda nađeš saradnika…

SAŠKA: Prije bih rekla saučesnika, jer je u pitanju prevara.

JELENA: Dobro, može i saučesnika.

VANJA: Ko je tebi pomagao da podvališ i onako izludiš svoju dragu sestricu?

SAŠKA: Ah, ko, glupog li pitanja, pa Žilo, ko bi drugi?… Jesam li u     pravu?

JELENA: Jesi, Saška, u pravu si. On je napravio ovu plavu svjetlost i našao   djevojke da plešu iz popodnevne smjene tako da ih ni ja ni Nevena ne poznajemo.

VANJA: A ovi kostimi, odakle ti?

SAŠKA: Ja sam ih nabavila iz naše dramske sekcije. Korišteni su u komediji „Lažljivica Jeca“, sjećaš se, gledale smo prije tri godine?

VANJA: Ah da, sad se sjećam, igrala je ona Ana što je odselila za Bijeljinu.

SAŠKA: Da, a meni je za malo promakla uloga u toj predstavi, zakasnila sam na prvu podjelu uloga.

VANJA: Ti uvijek, ama baš uvijek kasniš kada se dijele uloge…

SAŠKA: Dobro da nisam zakasnila kada se pamet dijelila… (smiju se)…

JELENA: Uozbiljite se, evo je dolazi!

4. Pojava

NEVENA i pređašnji

NEVENA (ulazi i na vratima se skameni zatečena prizorom): O, Saška i Vanja? Otkuda vi?

SAŠKA: Jelena nas zvala, veli da se sa tobom nešto čudno dešava.

NEVENA (gleda okolo u nevjerici): Ma ništa, sve je u redu.

VANJA: Šta je to bilo?

JELENA: Pubertetske bubice.

SAŠKA: Nije valjda?!

VANJA: Zar već?!

JELENA: Jeste, djeco, Nevena nam je zaljubiška.

NEVENA (dok ostale aplaudiraju, stidiljivo): Ma, nije tačno!

JELENA: Nije tačno? A da im ispričam kakvo ti je bilo buđenje?

SAŠKA: Pričaj, pričaj!

NEVENA: Nemoj.

VANJA: Ma šta, nemoj. Jelena, to nam moraš smjesta ispričati!

JELENA (pomirljivo): Dobro, ako već insistirate…

NEVENA (stane ratoborno pred nju): Jelena, ja ti zabranjujem!

JELENA (ide unatraške): Pa ja moram, kada su navalile!

SAŠKA: Moraš!

NEVENA (prilazi joj): Ja ti zabranjujem, poslednji put ti kažem!

VANJA: Naravno da moraš. Pričaj nam!

JELENA: Vidiš, Nevena, kad navaljuju!

NEVENA: Ako čujem samo jednu riječ o tome, kose ću ti počupati

5. Pojava

ŽILO i pređašnji

ŽILO (ulazi usplahireno): Hej, djevojke, znate šta se desilo?

S V I: Šta?!

ŽILO: Meso se objesilo!

JELENA: Kakvo meso, šta pričaš?

ŽILO (pravda se): Pa moj stari sinoć objesio meso u sušnicu da se suši.

NEVENA: Sve si nas istraumirao, idiote jedan!

ŽILO: Pa da, ja sam idiot kada se malo šalim, a da je to uradio   Nešo ti bi ga za to i poljubila!

JELENA: Tačno.

NEVENA: Ne bih.

SAŠKA: Naravno da bi ga poljubila!

NEVENA (brani se): Naravno da ne bih. Što bih ga ja to poljubila?

JELENA: Bože, Bože, što bi ona poljubila Nešu? Nije joj, valjda, opet sve plavo pred očima?!

NEVENA (jurne na nju): E, sada mi te je dosta!!!

VANJA: Možda joj i velika mačka dođe u posjetu…

NEVENA (jurne na nju, ova vrisne pa zbriše): Znači to je tvoje maslo?!

ŽILO (stoji na krevetu podignutih ruku): Šta se ovdje dešava? Šta sam to opet uradio?

SAŠKA: A možda joj u posjetu dođe i veliki cuko koji govori!?

NEVENA (jurne na nju, ova vrisne pa zbriše): Mogla sam odmah znati da i ti imaš tu upetljane svoje prste… (one se jure i vrište, a Žilo i dalje stoji    na krevetu i pokušava     da ih smiri, ulazi Nešo)… Samo dok te dohvatim!

6. Pojava

NEŠO i pređašnji

NEŠO (ulazi i na vratima se skameni zatečen tom jurnjavom): Alo!… Hej!… Alo, ljudi, stanite na trenutak!

NEVENA (brzo sjeda na srednju fotelju, mirnim, tihim glasom): O, zdravo, Nešo,          kako si?

JELENA (dok se ostali smiruju i sjedaju, prilazi mu): Zdravo, Nešo, otkuda ti?

NEŠO: Kako otkuda ja? Pa, jesmo li se dogovorili da se nađemo ovdje kod tebe Nevena?…

JELENA: Ja sam Jelena.

NEŠO: Mogao sam i misliti. Ti si, Jelena, uvijek nekako svađalački raspoložena dok je … (pogleda u Nevenu)… Nevena tako smirena i tiha.

JELENA: Šta ćeš, moj Nešo, tako ti je to i u životu. Nismo svi isti.

ŽILO: Znači po tome vas razlikuju roditelji?

NEVENA: Ne po tome. Oni nas razlikuju po tome što ja…

JELENA (spriječi je da nastavi): Nemoj, sestrice, nemoj. Neka to ostane i dalje naša mala tajna.

SAŠKA: Zašto da to bude vaša tajna?

VANJA: Pa jesmo li prijateljice ili nismo?!

JELENA: Pustite sada to, hajde da razgovaramo o onome što smo se sakupili ovdje.

NEŠO: Tačno. Daj da se dogovorimo o tom maskenbalu. Hoćemo li da ga radimo ili ne?

S V I (sem Nevene): Hoćemo!

NEVENA (ustane i lagano ide ka vratima): Nećemo!

NEŠO: Zašto, Nevena?

NEVENA: Zato, Nešo, što mi je za danas dosta maskenbala. Molim vas napustite moju sobu.

JELENA: Ali, sestrice…

NEVENA: Da, da, moja draga sestrice, to važi i za tebe… (pokaže rukom ka vratima i drekne)… Svi van! Smjesta!… Van!… (svi izjure a ona se smjesti na srednju fotelju, lista časopis i hladno za sebe)… Sada bi moj stari rekao mojoj mami: Sunce moje,       sunce li ti tvoje poljubim!

Z a v j e s a

 Savo Škobić, rođen 21.1о.1947. u Travniku, a već od  195о. pa sve do 1994. živi, raste, čita i piše u Novom Travniku (jedno vrijeme Pucarevo). Tu je završio Gimnaziju, te radio na radnom mjestu animatora kulture u DPO. Već u 6. razredu objavljuje mu časopis „Čik“ (Beograd), prvu pjesmu i od tada, uz punu podršku svoje porodice piše i objavljuje pjesme i priče u: „Politikinom zabavniku“, „Plavom vjesniku“. „Oslobođenju“, „Našoj riječi“, „Džuboksu“, „Malim novinama“, „Kekecu“ i „Bratstvu“ (lokalne novine), a 1986. Radio Sarajevo mu otkupljuje, snima i emituje kao radio igru pozorišnu predstavu za djecu „Gdje je moj nos?“.

Od 25 pozorišnih predstava koje je postavio u svom gradu od 1971. do 199о., 6 sam i napisao, a u Višegradu (gdje su ga donijeli vjetrovi rata), od 1997. do ljeta 2010. režirao sam  40 pozorišnih predstava za djecu i odrasle, a od toga je 16 i napisao. Za komediju »Zaljubiška« dobio je 2007. nagradu za najbolji originalni tekst pozorišne predstave za djecu na prestižnom 19. međunarodnom Festivalu humora za djecu u Lazarevcu.

Izdavačka kuća „Srpska knjiga“ iz Rume mu je objavila 3 zbirke pozorišnih predstava za djecu: „More u lavoru“ (2004),  „Mašta može svašta“ (2006.) и “Zaljubiška” (2009.). BZK „Preporod“ Novi Travnik mu je iste godine objavio zbirku od 3 komedije za odrasle Hinđubis“. Njegove komedije za djecu su imale postavke u Trnovu, Ugljeviku, Bijeljini, Beogradu, Brčkom i Bugojnu.

Zaposlen sam u višegradskom Domu kulture.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*