
ДОБИТНИЦИ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ
АНДРА ГАВРИЛОВИЋ 2024”
ДРАГАН ДРОБЊАК за приповетку и
НЕМАЊА КОРАЋ за књижевну критику
Саопштење жирија
Књижевне награде „Андра Гавриловић” за 2024.
Најуспешнији радови који ће бити објављени у Зборнику изабраних радова са књижевног конкурса „Црте и резе 15” :
ПРИПОВЕТКА:
- добитник Књижевне награде „Андра Гавриловић 2024” за приповетку
Драган Дробњак (Павино Поље, Црна Гора) – Мај у Брауншвајгу
2. Павле Алексић (Београд- Аљаска) – О чему си сањао
3. Бранка Баретић Миленковић (Београд) – Срећна Нова
4. Дејан Богојевић (Ваљево) – Терапија : фластери и фломастери
5.Симон Марић (Земун) – Фотеља
6. Јадранка Миленковић (Ниш) – Првомајска
7. Наташа Милић (Београд) – Унутрашњи компас
8. Александра Мишић (Чачак) – Кратка контемплација о последицама неисправних инсталација
9. Драгана Мрђа (Београд) – Лука
10. Милица Петровић (Шабац) – Диносауруси
11. Милица Рашић (Ниш) – Уместо поздрава
12. Дејана Савић (Ниш) – Како је Павле престао да мисли
13. Милена Станојевић (Београд) – Повишени децибели
14. Љиљна Терентић (Смедерево) – Преображај душе
15. Милорад Шуковић (Аранђеловац) – Пијани дан
КЊИЖЕВНА КРИТИКА:
- добитник Књижевне награде „Андра Гавриловић 2024” за књижевну критику
Немања Кораћ (Београд) – Зашто девојчице плачу у Моја мама зна шта се догађа у градовима Радмиле Петровић? (Moja mama zna šta se dešava u gradovima, PPM Enklava: Beograd, 2020)
2. Марко Бала (Врбас) – Писац у свом природном хабитату Приказ књиге Анхела Естебана Писац у свом рају: тридесет великих писаца који су били библиотекари (Дерета, 2016; превод Весна Видаковић)
3. Павле Зељић (Лозница, Липички Шор) – Логос и антилогос : Филозофија историје у Новом Јерусалиму Борислава Пекића и Рату сиромашних Ерика Вијара
4.Јелена Б. Огњеновић (Нови Сад) – Питијин код (Корнелије Квас, Жена која зауставља сатове, Нови Сад: Академска књига, 2023)
5.Димитрије Поповић (Ариље) – Ломови : у књижевности
(Поетска и поетичка шизофрена међупозиција псеудогенија самозванца)
6. Катарина Радовановић (Свилајнац) – Критичко–иронични однос према стварности у песничким збиркама Ане Ристовић (Чистина (2015) Руке у рукама (2019), Ту (2023))
7. Милан Суботић (Сремска Митровица) – Први четвородимензионални роман светске књижевности (Четврта димензија у роману Ples svećinog plamena : izvodi iz /Alfa et Omega Arhiva / писца под псеудонимом A. Vius Nomadus, издање 2023. године)
Oбразложење Жирија :
Петнаести пут је Ресавска библиотека у Свилајнцу 2024. расписала Књижевни конкурс „Андра Гавриловић” за доделу истоимене Књижевне награде. Прозни аутори су током два месеца (новембар-децембар 2024.) били у прилици да доставе своје необјављене радове – приповетке и књижевне критике, потписане шифром, електронским путем. На конкурс се јавило 125 аутора који су доставили 131 рад. Као и свих претходних година заступљенија форма била је приповетка са 113 радова, док је књижевних критика, махом приказа, есеја, осврта било 18. Поједини аутори су у складу са пропозицијама слали по један рад у обе категорије.
Жири Књижевне награде радио је у саставу др Драган Бабић, књижевни критичар и есејиста, Татјана Јанковић, књижевница и виши дипл. библиотекар и Оливера Мијаиловић, проф. југослов. и опште књиж. и виши дипл. библиотекар у Ресавској библиотеци. Жири је имао задовољство и изазов да најпре у својству уредника издвоји шири избор прозних радова који ће бити објављени у Зборнику, а затим да издвоји радове у ужи избор за награду издвоји и прогласи победнике.
Књижевници које је конкурс привукао већ имају своје место и значај у српској књижевности 21. века и стварају у земаља региона и дијаспоре. Млађи аутори приповедачи, заокупљени савремним темама, својим оригиналним и квалитетним радовима, значајно су обогатили конкурс. Веома је драгоцен и изузетан и њихов допринос књижевној критици што показују и радови објављени у Зборнику.
У Зборнику „Црте и резе 15″ заступљено је двадесет и двоје аутора, при чему је седам радова књижевне критике и петнаест приповедака. У уредничком смислу жири је имао намеру да издвоји за објављивање радове који илуструју шароликост конкурса, а вредновани су искључиво уметничким и естетским вредностима које дело носи.
Код приповедача у првом кругу издвојено је једанаест приповедака за које је одлучено да ће бити штампане у Зборнику, а потом су чланови жирија, вођени сопственим критеријумом и личним читалачким укусом, издвојили још четири приповетке за објављивање.
У најужем избору за награду нашле су приповетке четворо аутора: Наташе Милетић, шифра Птице селице, Милице Петровић, шифра Chrysanthemum, Симона Марића шифра Луминисценција и Драгана Дробњака под шифром Мигрант.
Разматрајући приповетке ових аутора жири је једногласно прогласио победничком приповетку Мај у Брауншвајгу аутора Драгана Дробњака. У образложењу Жири наводи „да је приповетка одраз савременог живота кроз који се такође рефлектује и онај у “бившој Југославији”. Социјални моменат уводи главног јунака у аутентичне догађаје. Начин на који се он у њима обрео управо је потка за фино приповедно ткање, али и могућност да се искаже општељудска порука. Испричана једноставно и тачно, ова прича буја од живота, динамична је и заокружена. Аутор јасно описује социјални моменат, сурову мигрантску реалност, својим списатељским умећем успева у потпуности да каже “све”, али са пуно топлине, не обремењујући душу читаоца, већ напротив прича носи катарзично дејство, читавим током и својом поентом.”
Књижевне критике, есеји, осврти и прикази, њихова разноврсност и квалитет, навели су жири да издвоји седам радова за објављивање у Зборнику. У ужем избору за награду у категорији књижевне критике нашла су се два рада аутора Катарине Радовановић, шифра Расаница 123 и Немање Кораћа, шифра Едип-Јокаста. Оба рада су похваљена, али је по оцени жирија за нијансу успешнији, те проглашен победничким рад Зашто девојчице плачу у Моја мама зна шта се дешава у градовима Радмиле Петровић? аутора Немање Кораћа. У образложењу жирија се истиче да је „Награђени аутор писао је рад осетно мотивисан поезијом Радмиле Петровић, која је међу водећим гласовима савременог српског песништва. Кораћ је у свом критичком раду испољио умешност и способност да понире, осветљава и промишља о аутентичним поетским токовима у Радмилиној песничкој збирци. Рад успешно, из више углова, посматра карактеристичне релације лирског субјекта шмекер-девојке и њеног окружења, и што раду даје посебну вредност написан је занимљиво, динамично и живо.“
Свим писцима жири и Ресавска библиотека у Свилајнцу захваљују на труду и изврсној прози коју су послали на конкурс, а победницима упућује честитке.
Свечаност поводом доделе награда добитницима и промоција Зборника „Црте и резе 15” одржаће се крајем марта/почетком априла (датум ће бити накнадно саопштен) 2025. године у Свилајнцу.
Избор најуспешнијих радова са Књижевног конкурса „Андра Гавриловић“ за 2024. : „Црте и резе 15“ биће постављени на блогу у PDF-u по изласку Зборника из штампе.
У Свилајнцу,
02.02.2025. др Драган Бабић
Татјана Јанковић,
и
Оливера Мијаиловић