6.5 C
Belgrade
27/03/2023
rezultati konkursa Srbija

Саопштење жирија Књижевне награде “Андра Гавриловић 2016”

Ресавска библиотека у Свилајнцу додељује Kњижевну награду “Андра Гавриловић“ и расписала је у 2016. осми конкурс за прозно стваралаштво на српском језику. Приповетке и књижевне критике аутори су слали у електронској форми под шифром од октобра до краја децембра 2016. год.

Стални жири Књижевне награде радио је у саставу : Мирко Демић, књижевник и уредник (председник) и Гојко Божовић, књижевни критичар, и Оливера Мијаиловић, библиотекар (професор књижевности) (чланови жирија). На конкурс је 118 аутора послало своје радове, књижевна критика је била мање заступљена са 18 радова у односу на приповетку 100 радова.

Жири је читајући и вреднујући радове издвојио 28 прозних дела за објављивање у Зборнику изабраних радова са књижевног конкурса „Црте и резе 8.“

Одлика овогодишњег конкурса је велика неуједначеност, шаренило међу приспелим радовима, што није истовремено значило и квалитет. Мањи број радова се наметнуо и блеснуо. Сам избор радова за Зборник, али и одлука о победнику, одвијала се усаглашавањем мишљења, мали број остварења је издвојен једногласно.

Радови приповедача могли су се раздвојити у неколико скупина. Једна група аутора (вероватно због писца чије име носи књижевна награда) нуде реалистичку приповетку XIX века, са елементима фолклора и митског, на овај начин учествује на конкурсу, чак и више година заредом. У другој групи су аутори који се везују за теме и догађаје о којима је већ довољно речено на овај начин и оваквим средствима (тема Голог Отока, ратова Првог, Другог светског…). Опет, известан број приповедача тражи занимљив приповедачки поступак покушавајући да се поиграва формом (епистоларна, дневничка…), али тај труд не доноси увек помаке и углавном се остаје у клишеу. Жири је поштујући свој вишегодишњи принцип приступио сваком остварењу појединачно и издвојио за објављивање и награђивање радове оних аутора који су имали причу, најоригиналнији приповедачки поступак , или прозу која не доноси новину, али је добра и може да буде занимљива читаоцу.

У ужем избору за награду нашло се пет приповедака : Викторова љубав (шифра Азарело), аутор је Младен Шљивовић (Зајечар), Жена црвене косе (шифра Путник 123), Бранислав Банковић (Младеновац), Крушка (шифра Татабрада) Дејан Андрејић (Крушевац), Шести сахат (шифра Атанас Латас) Тихомир Стевановић (Младеновац) и Твој покојни отац (шифра 160327) Милош Јововић (Београд). Жири је равноправно разматрао радове у ужем избору и за нијансу издвојио радове под шифром Азарело и Путник 123. Између ова два рада једногласно је одлучио да награда “Андра Гавриловић 2016” за приповетку припадне Младену Шљивовићу за приповетку Викторова љубав .

У области књижевне критике радови су се односили на поједине ауторе који су везани за крај у коме критичар живи и ствара. Мањи број радова односио се на значајнија дела домаће и стране књижевности. Жири је за објављивање у Зборнику издвојио шест радова, у најужем избору за награду разматрана су два рада Сестра или конфликт архаичног и савременог, аутора Данице Савић (Топола), (шифра Аухрена) и Oсама Владимира Кецмановића у нутрини омаме, Александре Пауновић (Лесковац), (шифра Звездана). Жири је после разматрања оба рада књижевну награду „Андра Гавриловић 2016“ за област књижевне критике доделио Даници Савић из за рад о роману Брат, Давида Албахарија под називом Сестра или конфликт архаичног и савременог, са образложењем да рад покреће и проблематизује већи број питања, наговештавајући и дајући назнаке за тумачења романа са више аспеката.

Награде добитницима и промоција Зборника “Црте и резе 8” одржаће се у Свилајнцу крајем марта 2017. год.  (датум ће бити накнадно саопштен).

У Свилајнцу,   06.02.2017.г.

 

Мирко Демић, председник жирија

Гојко Божовић и Оливера Мијаиловић, чланови жирија

 

Најуспешнији радови који ће бити објављени у зборнику „Црте и резе 8“ са књижевног конкурса „Андра Гавриловић“ за 2016. годину:

 

Приповетка:

Младен Шљивовић (Зајечар) – Викторова љубав

Андрејић Дејан (Крушевац) – Крушка

Илија Бакић (Београд) – Двобој у подне

Момчило Бакрач (Београд) – Господин Пацо

Бранислав Банковић (Младеновац) – Жена црвене косе

Димитрије Буквић (Београд) – Дете у ауту

Милана Грбић (Кикинда) – Лаку ноћ, докторе, и срећна Нова година унапред

Горан Ђорђевић (Ниш) – Граница

Маргит Ђурин (Зрењанин) – Породично наслеђе од бабе и деде

Александар Живковић (Крагујевац) – Старчево писмо

Виолета Ивковић (Београд) – Фотографија

Наталија Јаковљевић (Београд) – Муж

Милош Јововић (Београд) – Твој покојн и отац

Душан Мијаиловић Адски (Ниш) – (Од)јек касне спознаје

Стамен Миловановић (Ниш) – Инаџија

Тања Милутиновић (Београд) – Арена

Душко Мрђа (Бањалука) – Дан који никад није прошао

Иван Новчић (Краљево) – Рупа од храстове коре

Животије Поповић Поп (Скорица, Ражањ) – Плодови ватре

Славиша Радовановић (Пожаревац) – Прича о црном

Милош Симић (Крагујевац) – Уметност празнине

Тихомир Стевановић (Младеновац) – Шести сахат

 

Књижевна критика:

Даница Савић (Топола) – Сестра или конфликт архаичног и савременог (Давид Албахари, Брат, Стубови културе, Београд, 2008)

Милица Вучковић (Ниш) – Стварност БЕСАНИХ (Горан Стојичић, Бесани, збирка прича, Аmmonite, Београд 2016)

Александра Павловић (Алексинац) – Очи несувислог преображаја (Никола Теофиловић, Стрелци из магле, СКЦ, Крагујевац, 2016)

Александра Пауновић (Лесковац) – Осама Владимира Кецмановића у нутрини омаме (Владимир Кецмановић, Осама, Лагуна, Београд, 2015)

Александар Стаменковић (Крагујевац) – Архетип у роману HOMUNCULI Милице Миленковић (Милица Миленковић, Homunculi, КЦ Сврљиг и КК „Бранко Миљковић“ Књажњвац, 2010)

Милан Суботић (Сремска Митровица) Лескино лишће (Љубав душе према бајковитој природи у збиркиВилина планинаТамаре Лујак) (Тамара Лујак, Вилина планина, КК „Бранко Миљковић“, Књажевац, 2006)

Slične vesti

1 comment

Jovan 11/02/2017 at 22:35

Žiri je u ovom saopštenju lamentirao nad pojedinim radovima, pa pomenuo i autore koji već godinama učestvuju na konkursu nudeći prozu napisanu u istom ili sličnom stilu, kao da je to greh. Kako je žiri mogao to da primeti, a da pređe preko činjenice što je sastav istog tog žirija identičan već godinama, pa se, sledstveno tome, i odluke o pričama uvek donose prema istim ili sličnim estetskim kriterijumima.

Pozivam sve organizatore konkursa da uvek menjaju žiri i da ne dopuste da se konkursi pretvore u vežbaonicu strogoće pojedinih kritičara i pisaca, koji u svojim saopštenjima negativno i na granici dobrog ukusa govore o pristiglim radovima. Ako ne menjate žiri, dobićete isti efekat kao da ne menjate učesnike.

Comments are closed.