SAOPŠTENjE ŽIRIJA BRANKOVOG KOLA ZA NAGRADU „PEČAT VAROŠI SREMSKOKARLOVAČKE“

Filed under: region,rezultati konkursa |

Prestižna nagrada Brankovog kola Pečat varoši sremskokarlovačke za 2010. godinu ravnopravno je pripala: Draganu Lakićeviću za knjigu pesama „Snežni vrt“ (Partenon, Beograd, 2010) i Mirku Vukoviću za knjigu poezije „Zapis na burmi“ (Art print, Banjaluka, 2010).

Na završnoj sednici, 7. februara 2011. godine, ovu odluku jednoglasno je doneo žiri Brankovog kola u sastavu: Krstivoje Ilić (predsednik), Jelena Aleksić i Nenad Grujičić. U užem izboru bile  su knjige Slobodana Rakitića, Momira Vojvodića, Tanje Kragujević, Duška Novakovića, Milovana Marčetića, Vladislave Vojnović i Ilije Lakušića.    Nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“ biće, po četrdeset drugi put, svečano uručena laureatima na dan rođenja Branka Radičevića, po julijanskom kalendaru – 15. marta, u najstarijoj srpskoj, čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji u kojoj se školovao veliki pesnik.

OBRAZLOŽENjE
U kontekstu zbivanja na savremenoj srpskoj pesničkoj sceni sa mehanizmima predvidivog izbora laureata, zbirke pesama Dragana Lakićevića i Mirka Vukovića ukazuju se kao autentične vrednosti mimo inercije nagrađivanja i dnevne slave, knjige poezije koje po svemu zaslužuju prvorazrednu pažnju i svetlost pozornice, pre svega kao dovrhunjena umetnička dela nastala u gradaciji individualnog talenta i pređenog stvaralačkog puta.

Petnaesta po redu knjiga poezije Dragana Lakićevića (Kolašin, 1954), „Snežni vrt“,  donosi pedeset pet novih pesama u vezanoj formi i rimi (dvostih, katren, kvinta, sonet). Širokog tematsko-motivskog spektra, ova svevidećih čula poezija predočava dinamične slike i prizore sveta, transponovane u suptilni govor umetničkog bića. Vektori pesničkog nadahnuća kreću iz zavičajnog miljea, iz Morače, Komova, Durmitora, Lovćena i Crne Gore sve do Topčidera, Avale, Beograda, Dunava i Srbije. Osvojeni prečnik zahvata i duhovnu dijasporu,  kulminiše pesmom o srpskom jeziku, za pesnika ultra-medijumu koji kroz naoko male sudbine i pojave povezuje udaljene i nadvremene prostore. U neprestanoj svesti o pesmi, Lakićević dotiče i prožima polja prošlog i sadašnjeg dajući im „jezikom nad jezicima“ auru budućeg i večnog. U tananom osećanju maternje melodije, autor otvara stara pitanja poezije dajući im novo duhovno ruho i značenje: „Kao da život pesmom hranim/ Rečima zrelim odabranim/ Bliže se stvari udaljene/ I promiču lako kroz mene/ Sve je utihlo, nju sve čeka/ Možda to huji pesma veka/ Trn i rosa i mrav na stazi – / Sve to u pesmu sad prelazi“.  Pesnik pejzaža i meditacije, svakodnevnih mena prirode i duše, lirski čtec rodoljubive molitve i heruvimske čistote jezika, u knjizi „Snežni vrt“ prizvao je inicijalne poetičke tačke iz svojih prvih knjiga „Između nas zima“ i „Drugo lice“. Punina kruga dosadašnjeg pevanja Dragana Lakićevića ukazuje se raskošnom tvorevinom, otvorenom za nova poetska putovanja i duhovne objave.

Dvanaesta po redu  knjiga poezije Mirka Vukovića (Berane, 1972), „Zapis na burmi“,  celovita je pesnička tvorevina inspirisana temom ljubavi. U savremenoj srpskoj poeziji redak pesnički projekat, „Zapis na burmi“, slavi ljubav na „nadnebesan“,  kostićevski način, u otkriću drage kao sudbinske i androginski komplementarne polovine. Naspram Kostićeva beznjenice,  Vuković tvori bestebicu iz koje biju sjakatanje, blistanje i sjanje, nadzemni zvezdarnik ljubavi koji još nije zašao u zone dnevnog iskušenja i greha.  Petrarkističko nadahnuće ženom „koje nema“, ovde je konkretizovano ženom koje ima: „Dragana – ta riječ srpska tanana…/ na – na – na …/ oko, duboko, sneno,/ srno – ne ženo! – / to oko željeno/ snažno,/ sjajno, blistavo, vlažno,/ oko zrelih trešanja,/ oko kakvo se sanja.“ Svet ljubavne učaranosti telom i duhom korespondira sa mitskim predlošcima, na mahove dobija valere biblijske pjesme nad pjesmama, koji otvaraju slike erosa i dionizijske udivljenosti lepotom žene. Svetlost stopljenih bića prelila se  poeziju, u originalnu melodiju jezika koja donosi lirski sadržaj pun čulne opijenosti i nirvane. Na planu zanata, Mirko Vuković stvara pesme u naoko slobodnom stihu, ali iznutra, kao u kakvom kaleidoskopskom rimarijumu, leoninski ozvučene i ritmički orkestrirane. Leksički bogata i inovantna, ova knjiga pokazuje već uočeno svojstvo pesnika Vukovića, moć da gradi nove reči, neologizme i sintagme, da otvara žive zdence maternjeg jezika i plamti novim poetičkim rešenjima. „Zapis na burmi“ je knjiga bez čijih pesama neće moći biti sastavljena ni jedna ozbiljna nova antologija ljubavne poezije.

BRANKOVO KOLO
Nenad Grujičić, direktor

2 Responses to SAOPŠTENjE ŽIRIJA BRANKOVOG KOLA ZA NAGRADU „PEČAT VAROŠI SREMSKOKARLOVAČKE“

  1. Pingback: NESNOSNA TIŠINA I NEOPRAVDANA HALABUKA « Berislav Blagojević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*