Prvi konkurs u okviru edicije YUGO_ЛИТ “Yugo limuzina” 2025. godine, za najbolji neobjavljeni prozni tekst (žanr: pripovetke i roman) na jezicima nekadašnje Jugoslavije, takoreći Balkana, protekao je više nego uspešno za prvu sezonu, naročito uzimajući u obzir konkurenciju toliko drugih, već dobro etabliranih konkursa za rukopise romana i/ili zbirki priča: odziv je bio bogat, ne samo u smislu jezičke raznolikosti već i kvaliteta rukopisa.
U samo finale probila su se dva rukopisa, do lakata uronjena u ovu našu situaciju, muke ljudi u surovoj tranziciji, u svet udbaških renegada takoreći frilansera u službi nove mafije, prostitutki meka srca što dobijaju batine od besnih svodnikâ, razočaranih vlasnika Slobinih kvadrata, ambiciozne studentarije u lovu na mastere pod okriljem nevladinih organizacija, pauperizovanih pripadnika niže srednje klase koja odavno ne sanja o besplatnom letovanju u odmaralištima već o tome da sastavi budžet da bi 30 dana mogla jesti udrobljen hleb u mleku, pa opet uronjenih u svet imigranata koji na ivici zakona žive na rubu gradova na tom bogatom Zapadu…
Pročitali smo, naravno, i gomilu porodičnih hronika, sa sve vojničkim uspomenama iz 1990-ih. Lako je zamisliti sve te knjige i filmatizovane i serijalizovane na nekoj od naših televizija.
U izazovnom plej-ofu, kao pobednik se izdvojila zbirka pripovedaka, tačnije zbirka novela “Nišče jih ni bral” (slovenački; “Nijednu nisu pročitali”, radni je naslov budućeg prevoda), Romana Kukoviča iz Trbovlja, zbirka antologijskih priča od kojih bi svaka mogla biti upečatljiva TV drama ili kratki igrani film, a sve zajedno privlačan omnibus o životu ne samo s dna kace i u plafonskim stanovima stvarnih ili nabeđenih intelektualaca već i put kroz vreme jer se pojedine priče događaju u Trstu u vreme smrti Gamala Abdela Nasera ili u Sloveniji u vreme partizanskog osvaanja vlasti i trijumfa nad fašizmom…
Prostituka Mileva u šakama muslimanskih izbeglica koji su zanat torture ispekli u logorima za Srbe tokom 1990-ih, nekadašnja partizanka koja se pod starost vraća u Jugoslaviju samo da bi se osvedočila buđenju fašizma i trijumfu antikomunizma, Ibrahim Rugova lično, koji mašta o Nobelovoj nagradi, dve radnice Borskog rudnika, jedna Crnogorka a druga Slovenka, koje u vreme sovjetske invazije na Mađarsku odlaze na prvo letovanje u Opatiju u organizaciji AFŽ-a – svi oni napučuju ove novele dok u suverenom Trećem licu Kukovič ulazi u duše tih likova i čini ih toliko verodostojnim kao da ih gledamo skrivenom kamerom u realnom vremenu (ili Bolex “šesnaesticom”, ili kamerom “Pate” za Filmske novosti, što se nekih novela tiče), i njihove sudbine su neodoljive, fantastične, “neorealističke”, nadrealne utoliko što živimo u drugačijem vremenu. Ovo je noar zbirka, protkana tu i tamo crnim humorom, vazda tačna u opservaciji života i istorijskih tokova. Preovlađuju uverljivi dijalozi – takoreći XX vek u pregršti fast & furious slikâ s otvorenim krajem. Kao kada bi Čehov pisao na tabletu. Iako su u zbirci prisutni svi narodi “i narodnosti” i ratnici s obe strane naših znanih istorijskih barikada, to nimalo ne liči na sastavljanje reprezentacije po ključu u stilu Miljana Miljanića i Stevana Vilotića niti na zloglasne reklame za “Zonu B” iz Radenske tri srca, već Roman Kukovič svoje životno i porodično iskustvo – on je dete 1950-ih i iz rudarsko-radničke porodice proleterskog Trbovlja – idecenijama pretapa u prozu i publicistiku koja nastoji da očuva antifašističke tradicije tog pitoresknog mesta, između ostalog i rodnog mesta grupe Leibach…
Roman Kukovič je rođen 1956. g. u Trbovlju i prve pripovetke je objavio i prve radio-drame su mu izvođene još dok je bio na studijama prava. “U struci” je radio u rudnicima u Trbovlju i Hratsniku, a onda je prešao na RT Ljubljana. Bogato iskustvo i mnoštvo kontakata je iskoristio posle dolaska višepartijskog sistema: osnovao je nezavisnu televizijsku stanicu i bio menadžer kampanje nezavisnih kanidata dok se još verovalo da se u politici može navigati “objektivno, u interesu naroda”. Penziju je dočekao donekle razoćaran slabljenjem položaja radničke klase u Sloveniji i sveopštom konzumerizacijom društvenog života na svim poljima kao i populizmom u politici. Poslednje godine provodi naizmenično u Trstu i na slovenačkom primorju.
Izbor iz dela:
TARTINIJEV KLJUČ, Založba MURANO 2012; INTERNETNA ČOKOLADA , Založba MURANO 2013; ZA SONCEM VEDNO PRIDE DEŽ, Založba MURANO 2013; ŠKRŽATI Z LAVANDE, Založba ARTIUS 2014; TARTINIJEV KLJUČ, Založba Maks Viktor 2021 (ponatis, druga izdaja); DEKLICA Z GUMBOM, Založba Primus 2022; MAJA MAJA , Založba Primus 2024
Pročitajte i:
