31.8 C
Belgrade
07/08/2022
region rezultati konkursa

Саопштени резултати књижевног конкурса „Милован Видаковић”

Milovan VidakovicКњижевни конкурс „Милован Видаковић“, за најбољу кратку причу на српском језику, који су по четврти пут расписале Српске недељне новине из Будимпеште, добио је своју завршницу одлуком жирија о најуспелијим радовима.
Прву награду освојила је прича „Капут госпође Винер“, ауторке Славице Зељковић. Друго место припало је причи „Повратак кући“ Данијеле Репман-Станичков, док је трећепласираном проглашена прича „Чарни“ Тање Ђурђевић“.

Жири за доделу награде са именом првог српског романописца, који је у 19. веку живео и стварао у Пешти, радио је у саставу: др Драган Никодијевић – културолог и професор универзитета и Драгомир Дујмов – књижевник и професор књижевности.

У званичном саопштењу жирија, каже се да после окончања четвртог циклуса литерарног конкурса за најбољу кратку причу на српском језику, под знамењем родоначелника српског романа Милована Видаковића, можемо поуздано констатовати да се ова активност, коју су иницирале и организационо спровеле Српске недељене новине – гласило српске заједнице у Мађарској, дефинитивно усталила и заузела значајно место на мапи манифестација које одсликавају савремена литерарна стремљења на просторима где се говори и пише на српском језику.

„У форми књижевног жанра кратке, претежно анегдотске приче, пристигла грађа нам својом тематиком, осим о литерарним, посведочује и о многим другим духовним узнемиреностима и егзистенцијалним преокупацијама времена у којем живимо. То што је у краткој причи речима тесно, по свему судећи, није препрека да мислима буде широко. Kроз многобројне литерарне интерпретације су предочене разноврсне емотивне слике богатог тематског садржаја: тужна подсећања на ужасне године холокауста; злурадости које су се изокренуле у сопствено страдање; непрестани додир давно прошлог и времена садашњег; угасла сећања на сопствену прошлост; ламент над усудом сталних недаћа и ратова у којима се одувек, па и данас, живело на српској земљи; о љубави која животу даје смисао; о онима који у својој похлепи не виде сиромаштво којим су окружени; о одсуству еколошке свести кроз сећања на прелепу, дивљу реку, данас заробљену у водоводним цевима; о трагедијама прогнаних који су напустили огњишта и гробове предака; о срећи ратника који се враћа кући… па и о самом стваралачком чину у којем аутор, уместо свих нас, преузима обавезу да живи неке другачије животе.

У нивоу који није увек уједначен, кратке приче са овогодишњег конкурса нам доносе обиље историјских и социјалних тема али и садржаја који имају публицитичко-забавни карактер, све до оних које садрже амбиције и одлике уметничке прозе“, каже се, поред осталог, у образложењу жирија.

Награде ће добитницима бити уручене 22. јануара 2015. у 12 часова, на свечаности коју у част Српских недељних новина и конкурса „Милован Видаковић“, приређује Удружење књижевника Србије у Београду.

Српске недељне новине ће награђене приче објавити у свом штампаном издању.

 

Slične vesti

3 comments

Nikola 19/01/2015 at 18:28

Морам реаговати на следећу изјаву:
-… можемо поуздано констатовати да се ова активност … дефинитивно усталила и заузела значајно место на мапи манифестација које ОДСЛИКАВАЈУ САВРЕМЕНА литерарна стремљења на просторима где се говори и пише на српском језику.

На претходна два конкурса победиле су приче написане у духу Видаковићевог времена што никако није одраз савремених поетика, тако да је претходна тврдња претенциозна и бојим се, нетачна.

Dimos 20/01/2015 at 04:38

Potpuno se slažem. Čitajući prethodna dva pobednička rada – od kojih je jedan, ako se ne varam, bio zapis a ne priča! – mogu da konstatujem isto. Nije problem to, jer organizatori zadržavaju pravo da favorizuju poetiku koju žele, ali nevolja je u tome što stvaraoce koji konkurišu smatraju savremenima. Time ih svode na hronologiju, jer ih savremenim čini samo to što stvaraju u aktuelnom vremenskom trenutku.

Petar 29/01/2015 at 18:32

Слажем се. Није проблем то што фаворизују једну поетику, али јесте што је представљају као савремену иако то није. Поштено би било и навести у конкурсу да се траже радови у Видаковићевом стилу, тј. стилу његове епохе. Овако испада да аутори који негују модернији израз служе само као број тако да организатор конкурса може рећи да је пристигло доста радова и да је то потврда значаја конкурса.

Comments are closed.