Sanja Tomašević, Vanja Perović i Biljana Popović: Skulpture

Filed under: izložbe,Srbija,vizuelne umetnosti |

S E N S O M E T R I A

otvaranje izložbe skulptura „SENSOMETRIA“ autorki Vanje Perović, Sanje Tomašević i Biljane Popović – četvrtak 07. juna 2012. u 19:00h u Galeriji savremene umetnosti u Smederevu. Izložba traje do 18. juna 2012.

Tada bi mi se činilo da su svi trenuci našeg života

sakupljeni u jednom prostoru, kao da događaji iz

budućnosti već postoje i samo čekaju da se konačno

nađemo u njima, kao što se, prihvativši neki poziv,

u određeni sat  nađemo u određenoj kući.

V.G. Zebald

 Zajednička umetnička izložba, po prirodi posla sakupljanje na jednom mestu, najčešće sabira odranije ispoljene energije.

I pored cilja pokazivanja u javnosti, odavanje spontanosti u takvom zajedništvu nije jedino vezivno svojstvo skulptura Vanje Perović, Sanje Tomašević i Biljane Popović. Zajednički imenitelj njihovih dela u terakoti je i autorsko zaustavljeno vreme u  prirodnom materijalu raznorodnih dimenzija; sakupljen on približuje razvojnost izložbene celine iz vlastitih prostora svojevrsnog umetničkog stanovanja.

Opšte uzev, dostojanstvo skulpture nastale od pečene zemlje kroz iskustva izrade, društvenih razloga i postavljanja ima svoju posledičnu putanju. Dostojanstvenost takvog rada i slobode je dinamizovana, i time u otklonu od  ekspanzivnih potencijala meteža savremene kulture. Kroz prenos izmedju odživljenog iskustva i ispoljene trodimenzionalnosti pa bilo skulpture, objekta i arhitekture nastaje paradoks čulnog traganja u fizičkom svetu civilizacije. Lokacije za stvoreno delo, njihovo postavljanje i pobudjivanje javne pažnje osvajaju relacione i vrlo lične afere, izvedene same za sebe sa dejstvom koje izbiva ili ne proističe iz datog okružujućeg života i okolnosti. Prostorni izvodi takvih tvorevina emituju sledeće: skulptura po sopstvenoj izolovanosti odaje ili malenu privatnost, izbiva iz statusa relikvije, kao i što  naglašava memorisanje ličnosti i dogadjaja. U svim zamislivim materijalima i neverovatnim kombinovanjima i savremena umetnost novog milenijuma pokatkad upućuje na sopstvene snage i izazove okrenute ka  samosvesti izrade. Dosegnuti su, a u prirodnosti materijala terakote učestalije i tragovi kosmičke ili božanske energije iskazujući razvojnost unutarnjeg stvaralačkog poniranja. Vajarska formula o prisustvu, proživljenom iskustvu i odgovornosti ispoljenoj u datim vremenima kroz antropometrijske principe zajedništva otvara predstavu arhetipa, dimenzije i razmere, primordijalnih otkrića, a jednako i ekvilibrijuma vajarske statike. Otud takva strujanja iskazuju neophodnu realizaciju nerazrešivog paradoksa stalnog protoka vremena.

Nikola Šuica

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*