резултати конкурсa „Златна сова“

Filed under: Bosna i Hercegovina,region,rezultati konkursa |

zlatna sovaНа Конкурс за додјелу књижевне награде за најбољи необјављени роман, „Златна сова“ Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево за 2016. годину стигло је 40 рукописа који испуњавају услове Конкурса. Жири у саставу: проф. др Сања Мацура (предсједник), проф. др Душко Певуља (члан) и књижевник и критичар Мирко Вуковић (члан) их је прочитао, те у складу са „Правилником“ и раније постигнутим договором о начину свог рада, након два састанка и више телефонских консултација, 6. јуна 2016. године одабрао рукописе који треба да уђу у шири избор. До списка наслова рукописа дошло се тако што је свако од чланова жирија изнио и елаборирао свој став о томе да ли неки рукопис завређује или не да буде у ширем избору. Након сабирањагласова, испоставило се да 20 рукописа нема глас ниједног члана жирија, а 10 рукописа има глас само једног члана жирија. Примјетно је да су неки од њих на Конкурс достављени у готово радном облику. Укупно је 10 рукописа добило гласове два или сва три члана Жирија и они су ушли у шири избор. Редослијед наслова условљен је искључиво редним бројем добијеним по приспјећу рукописа у Завод и нема никакве везе са рангирањем. Дакле, у шири избор на Конкурсу за додјелу награде „Златна сова“ Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево за 2016. годину ушли су рукописи:

  1. Редни број 3, „Археолошка грозница“, шифра Дубовски
  2. Редни број 8, „Хомољски Дилинџер“, шифра Свемирске домине
  3. Редни број 9, „Гласови са границе – Српска крајишка тетралогија“, шифра Живот који није прошао
  4. Редни број 10, „Машта, таштина и ништа“, шифра Осми спрат
  5. Редни број 11, „Нови Михаил, APPENDIX – Пут у покајање“, шифра Скитал – SPQR
  6. Редни број 25, „Други живот“, шифра Уписник светлости
  7. Редни број 27, „Чудовиште из Савског језера“, шифра Maldoror
  8. Редни број 28, „Акробата је пао“, шифра АБВГ 700
  9. Редни број 30, „Крајња станица“, шифра Лебрехт Гашпар
  10. Редни број 37, „Терезин“, шифра Златни човек

 

Након још два састанка, Жири је 30. јуна 2016. годинедонио сљедећу одлуку о ужем избору рукописа. Ти рукописи су: под редним бројем 8, „Хомољски дилинџер“, шифра Свемирске домине; под редним бројем 27, „Чудовиште из Савског језера“, шифра Maldoror и под редним бројем 9 „Гласови са границе – Српска крајишка тетралогија“, шифра Живот који није прошао.

Редослијед награђених рукописа је сљедећи:

ПРВУ награду Жири додјељује рукопису „Гласови са границе“ аутора Анђелка Анушића

„Гласови са границе“ роман је у роману о, између осталог, Републици Српској Крајини, о Бљеску и Олуји (који су  имена ликова), о расијању и нестајању. У њој тракторска приколица, испод чије цераде извирује једанаестогодишњи Прибан Сужњевић, прераста у копнену арку у којој се носи све што се понијети може и изван које бесповратно остаје готово све што се посједује. Према њој, тој копненој арци, све се мјери на оно прије и оно послије ње. У времену у којем се иде напријед, а стиже назад, у којем нема једностраног пута и путовања, чини се да најдаље стиже онај који не иде никуда. Овај опсежни рукопис у којем се кроз породично кољено које сеже до курђепа/курђепе литераризују животне судбине и  тамни историјски и временски  велови Војних Граничара/Војне Крајине, с обје стране Уне и Саве,  до краја двадесетог вијека, неминовно је  водило ауторовом непрестаном „освртању“  и понирању у интеграл српског цивилизацијског круга на простору Балкана, јер је Војна Крајина  и оно што се у њој дешавало у коријену наших данашњих укупних животних, друштвених, културолошких и многих других антиномија. Српска књижевност роман, који на овакав начин отвара тек  начету, велику књижевну тему и који естетски апсорбује и синтетише  тај просторно-временски  захват,  још увијек нема.

ДРУГУ награду Жири додјељује рукопису „Хомољски Дилинџер“ аутора Милана Јанковића

Рукописом „Хомољски Дилинџер“ аутор у српску литературу на велика врата уводи једну свјежу, нерабљену тему из „скорије српске историје“. Тема „закашњеле“ хајдучије у, уочи и након „Првога рата“ и, прије свега, хомољског одметника Ивана Бабејића широј јавности постала је позната захваљујући публицисти Воји Марјановићу, али тек овим романом остварује свој пуни капацитет. Благодарећи органској подударности са једним популарним класичним синеастичким жанром, аутор успијева да исприча уистину „епску филмску причу“ о животу и мистериозној смрти човјека названог „Горски цар“ који, како се у роману вели – „отима поткоженој богаштини и помаже изгладнеле убожнике“. Ауторово плодотворно и подстицајно непристајање на огољену фактичност и „провјерене чињенице“ довело је до чудесног, али потпуно природног мијешања реалности и мита о „Хомољском Робину Худу“ и уздигла га на белетристички пијадестал. Та лијепа, литерарна несагласност са реалношћу снажно је изнутра подупрта стилском и језичком виртуозношћу. Повишена језичка сензитивност – на свим нивоима  (потрага за нерабљеним „непохабаним“ ријечима, оживљавање „фосилизованог“ језика „епохе“, маестрално упошљавање дијалекатских матрица и истанчане и умјешне граматичке интервенције) и богатство језичких  реквизита овај роман чине барокним.

ТРЕЋУ награду Жири додјељује рукопису под насловом „Чудовиште из Савског језера“ аутора Војислава Тодоровића

Рукопис под насловом „Чудовиште из Савског језера“ утемељен је на занимљивој и на моменте интригантној причи. Фабуларна оса дјела обједињује више сижејних линија и наративних планова, што значајно усложњава и квалитативно обремењује казивање. Аутор разобличава, комичним средствима те алегоријским пројекцијама, два доминирајућа феномена нашег времена: виртуелну медијску стварност и мистификаторски однос према свијету. Роман је написан вјештом руком, допадљивим стилом и језиком који представља драгоцјену симбиозу књижевног стандарда и разних облика колоквијалне ријечи.

 

У Бањој Луци, 30.6.2016. год.

One Response to резултати конкурсa „Златна сова“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*