Rezultati konkursa za fantastični aforizam „Zvezde i mi”

Filed under: region,rezultati konkursa |

Kuća Đure Jakšića

Zvezde su naši veličanstveni preci. One su iskra koja nam je udahnula život, naše praroditeljke. Zato smo i odlučili da niz konkursa u organizaciji Internet stranice BELEGBG započnemo širokom i neiscrpnom temom „Zvezde i mi“. Ove sjajne žarulje na nebu utiču na život svakog od nas. Krase naše snove ali i javu, daruju nam život – ali ga i uzimaju. Otud ovo skromno „mi“ u naslovu konkursa.

Zvezde su ljubili i o zvezdama su snevali svi: naučnici i ubogi siromasi, vladari i zvezdočatci, astronomi i astronauti, pisci naučne fantastike. Ali, da li zvezde sanjaju o nama? Da li su nas uopšte svesne? Možda ćemo neke od odgovora na ova pitanja dobiti iz prelepih aforizama koji su pristigli na konkurs.

Na konkurs su se javili autori iz svih republika bivše Jugoslavije, na šta smo posebno ponosni. Učestvovalo je ukupno 34 autora sa 203 aforizma.

Slede aforizmi koji su osvojili bodove:

Ona najsjajnija zvezda? To je moja majka.

Ladislav Babić

Mesec – zvezdama, Sunce – beskraju, Nebo – pticama, Kapi – morima, Cveće – livadi, Krv – žilama, Stope – putevima, a nije ni blizu koliko si TI meni…

Srđan Katić

Posle ove tekile, maglina mi pred očima, požali se Crveni džin i ispusti dušu.

Leila Samarrai

Ljudima je put do zvezda trnovit. Da li je i sjaju zvezda do nas?

Ivan Aritonović

Nema ništa duže od večnosti, ni kraće od zvezdanog trenutka.

Savo Martinović

Pazite se, zvezde padaju!

Ivana Zajić

U kosmosu je održana sahrana umiruće zvezde.

Ojađeni skup svojim prisustvom počastvovala je i Crna rupa

Leila Samarrai

Na nekim zvezdama je kao u Srbiji. Ima uslova za život a nema života.

Tomo Radomirović

Sićušne su zvezde, koliko u čoveku ima zla.

Munevera Ćuprija

Novi astrolozi su otkrili da je Milutin Milanković imao alergiju na zvezdanu prašinu.

Savo Martinović

Možda do ponoći Pepeljuga stigne na bal koji u mašti priređuju zvezde…

Nataša Stanić

Ugašene zvezde ne gube svoj sjaj. Ali ih ugašene duše ne primećuju.

Vladica Milenković

Dok pada zvezda zamislite želju. Možda i preživite.

Vladica Milenković

Kad komadić istine u vidu plina i komadić vjernosti u vidu vodika te pogodi, znaj da si postao savršena zvijezda.

Nermin Delić

Pretvaraj zoru u noć i obratno da bi ostala voljena osoba, ne misli da sjaji Mesec sam od sebe jer i On čezne za Suncem…

Srđan Katić

Zvezda večeri je do jutra postala repatica.

Jože Volarić

Jedna tekila za Crvenog Džina.

Časte Snežana i Beli patuljci

Leila Samarrai

O, koliko samo priča o zvezdama ima! Najbolja je ipak ona neispričana.

Stevan Šarčević

Čoveče, pogledaj u zvezde i postideti ćeš se.

Elma Ćuprija

San svake zvezde je da da ne postane – padalica.

Rade Đergović

Teško je opstati među zvezdama. Previše zrače.

Rade Đergović

Nekome je srce daleko i strano telo a nekome zvezde.

Tatjana Aća

Na putu do zvezda nebeski narod se zaglavio u zvezdanoj prašini.

Savo Martinović

Ni na nebu nije baš sve tako sjajno. Osim zvezda.

Igor Braca Damnjanović DIB

Non-stop sjajim. Mora, kad sam progutao zvezdu.

Igor Braca Damnjanović DIB

U kosmosu je kao i na Zemlji. Ako mnogo sjajiš, proguta te mrak.

Igor Braca Damnjanović DIB

Svaka zvezda može biti nečije Sunce. Može, ali nije luda.

Nemanja Danilović

Njoj niko nije skidao zvezde s neba. Odmah je lansirana među njih.

Vladica Milenković

Nema neba dok ne pustiš svoju zvezdu gde će pronaći svoje mesto među milionima što očekuju isto, nema snova dok ne razbiješ svoje stakleno zvonce pod kojim kriješ čar veću od onoga što sanjaš…

Srđan Katić

Bio sam pusta ptica, usamljena lutalica, bio sam račun svoje štete, i neko ruglo ove planete, bio sam starac bez plavog mora, pusta zvezda što je odnese zora… bio sam čovek što je brojao komete al’ zauvek u srcu ostajem dete.

Srđan Katić

Prvog dana podigoh pogled na zvezde. Drugog dana zvezdana prašina ispuni mi dušu, Trećeg dana postadoh zvezdotvorac.

Stevan Šarčević

– Priča da je noćio u hotelu sa pet zvezdica.

– Nije to ništa – ja noćim pod hiljadama njih.

Ladislav Babić

Neki ljudi žele da postanu poznate zvezde u Univerzumu.

Groblja su tada samo zemlja sa upisanim belegom na nadgrobnoj ploči.

Maja Mitrova  Stevanović

Nekada smo se divili astronautima i svemirskim brodovima, koji nas mogu vinuti čak do zvezda. Danas ih se gnušamo jer nas mogu odvesti bestraga.

Ivana Zajić

Na zvezdanom putu ima previše naplatnih rampi.

Rade Đergović

Neke svezde se stalno skrivaju iza oblaka.

Rade Đergović

Zvezda je rođena. Za očinstvom se traga!

Rade Đergović

Duhovi ne miruju dok se u punom mesecu ogledaju zvezde.

Tatjana Aća

Da li galaktička jata idu po letnjem redu vožnje?

Ivan Vukadinović

U životu ga je pratila srećna zvezda. Sve dok se nije spustio na Zemlju.

Igor Braca Damnjanović DIB

Učestvovali smo u ratu zvijezda.

Bilo je sjajno!

Veljko Rajković

Zemlja je zvijezda.

Ni na njoj nema života.

Veljko Rajković

Voleo sam je toliko da sam uništio sav život u Galaksiji – skinuo sam joj zvezdu sa neba.

Nemanja Danilović

Nisu ni čuda više ista kao pre, stari ljudi su se zaprepašćeni nekada vraćali iz crkve kada bi videli neku čudnu Zvezdu na nebu, danas su SVI začuđeni što ih nema više ni jedne…

Srđan Katić

Neki ljudi žele postati zvijezde, ali nijedna zvijezda ne želi biti čovjek.

Dražen Jergović

„Zvezdane staze“ nas zbližavaju sa novim rasama, a mi na zemaljskim stazama satiremo postojeće.

Ivan Aritonović

Kupite gasne rezerve iz sazvežđa Aušvic…

Leila Samarrai

Kad sam je prvi put poljubio imala je zvezde u očima. Vasiona je zgasla kada sam je ostavio i odleteo. Ka zvezdama.

Stevan Šarčević

-Noću su se počeli pojavljivati Veliki i Mali Medved. Morat ću nabaviti kera!

Ladislav Babić

Ženu ne možete samo poštovati, već morate svakoj njenoj zvezdici posebno posvetiti pažnju.

Mladen Janković

Vanzemaljci sišli sa zvezda. Pazite da ne siđete s uma.

Ivana Zajić

“Mesec je moj saputnik”-reče zvezda Severnjača i pobeže iza oblaka.

Tatjana Aća

Čim su se ugasile zvezde počeo je bal vampira!

Tatjana Aća

Samozvani astro-genije mlati Kumovu slamu.

Savo Martinović

Da nam sudbina bude crnja, naš put vodi kroz zvezde do trnja.

Savo Martinović

Zvezda je kao svitac. Sine pa se ugasi.

Igor Braca Damnjanović DIB

Ljudi su poput zvezda – sjajni u svojoj prošlosti.

Nemanja Danilović

Na zvezdanim stazama svetlosna signalizacija zbunjuje svemirske brodove.

Vladica Milenković

Nebo moje… daj mi još jednu noć, zvezdanu… da joj dokažem kako Nju umem da pronađem.

Srđan Katić

Ne bojim se pomrčine Zemlje ili Sunca, već me strah pomračenja ljudskih umova.

Dražen Jergović

Neki naši političari su već dotakli zvezde! Oni žive u oblacima.

Tomo Radomirović

Prema učestalim prognozama smaka sveta, zvezde su nam sada itekako na dohvat ruke.

Ivan Aritonović

Gledajujći horore, bojim se da uveče posmatram zvezde teleskopom. Možda tamo neko posmatra posmatrače, pa mi to može uzeti za zlo.

Ivan Aritonović

U sledećem životu bićeš Supernova.

Telegram umirućoj zvezdi iz sazvežđa Buda..

Leila Samarrai

– Kažu da je i Sunce zvezda.

– Zašto onda pristojno ne svetli noću, kao sve ostale?

Ladislav Babić

-Zvezde zrače – svi smo ozračeni! Zašto naša Vlada ništa ne poduzima!?

Ladislav Babić

Želimo upoznati zvezde, a ni sami sebe ne poznajemo dovoljno.

Munevera Ćuprija

Ubo sam se! Išao sam preko trnja do zvezda.

Igor Braca Damnjanović DIB

Kada smo napokon pronašli našu srećnu zvezdu, shvatili smo da je privatizovana.

Vladica Milenković

Raskrstili smo s našom srećnom zvezdom. Nema nas više.

Vladica Milenković

Pomračenje sunca je naša svetlost na kraju tunela.

Vladica Milenković

Uvijek odredim zvijezdu Sjevernjaču i pričam s njom zamišljajući je u tvom liku jer možda i ti je gledaš. Pod istim smo nebom!

Nermin Delić

Zvezdana porodilišta: kosmički Holokaust za hipergigante.

Leila Samarrai

Život je kao kosmos. Stalno je mračan, sa ponekom zvezdom koja s vremena na vreme zasija pa nestane.

Igor Braca Damnjanović DIB

Nije težak put preko trnja do zvezda.

Juče sam ugazio u neko trnje i odmah video sve zvezde oko sebe.

Ivan Vučetin

Juče sam đacima pokazao Velikog medveda. Nisu imali sreće jer je bio izuzetno gladan.

Nemanja Danilović

Već dugo zapisano stoji da sve je zapisano u zvijezdama, samo što su ti zapisi hijeroglifi našega doba.

Nikola Simić Tonin

U filmovima sa zvezda dolaze sve sama bezdušna čudovišta. Šta li se o nama snima u produkciji „Intergalaktički filmski studio?“

Ivan Aritonović

Uglavnom su u TV produkciji, posetioci sa zvezda predatori-mesojedi. Izgleda da je biti vegetarijanac privilegija i skupa stvar i tamo, podjednako kao i kod nas.

Ivan Aritonović

Rođen sam pod srećnom zvezdom. Zaklao sam petoro i još me nisu uhvatili.

Nemanja Danilović

Kako su ukusne sušene kvarcovane šunkice ovih Zemljanki! – uskliknu Svemirac Meda iz sazvežđa Ganimeda.

Đura Šefer

-Zvezde nas privlače. Ali ne i mi njih.

Ladislav Babić

-Rođena sam pod pravim zvezdama. Svakome mogu reći da sam devica.

Ladislav Babić

Zvezde žive u harmoniji, a ljudi u svojoj gluposti.

Elma Ćuprija

Učini dobro delo, i bliži si zvijezdama.

Elma Ćuprija

Zvezde su ono što jesu, a čovek bi da bude ono što nije.

Elma Ćuprija

Blago Suncu! Ono do nas za 8 minuta i 20 sekundi, a mi do njega nikad!

Elma Ćuprija

Užitak nije pravi ako ga doživljavaš sam. Ali ako ga deliš sa određenom, tebi važnom osobom, tada će prave zvezde sijati.

Mladen Janković

Lako je zvezdama.Njima je svaki trenutak-zvezdani!

Rade Đergović

Neko ima svoju srećnu zvezdu,a neko navija za Partizan.

Rade Đergović

Sunce se više ne okreće oko Zemlje, ali se zato Zemlja okreće na sve strane.

Miloš Ristić

Ja se ne plašim zvezda, ali je Mesec pun!

Miloš Ristić

Prebrojio sam sve zvijezde.

Rezultet nije priznat

jer, kažu, nijesam bio pri svijesti.

Veljko Rajković

Da biste prebrojili sve zvijezde

mora vam se smrknuti pred očima.

Veljko Rajković

Pustinja „nebeskog naroda“ je obnovljena. Prekrivena je zvezdanom prašinom.

Vladica Milenković

Jedva izbegavam leteće tanjire. Moja ženica Venerijanka stalno me njima gađa po celom Mlečnom putu.

Đura Šefer

Ne prilazi zvezdama. Možeš se opeći i zaboraviti kuda si krenuo.

Stevan Šarčević

Mi smo nebeski narod, samo nam zvezde nisu naklonjene.

Rade Đergović

Dok smo pod sjajnim zvezdama nikada nećemo biti u totalnom mraku.

Tatjana Aća

Sve zvezdice su nebeski ukras a pojedini ljudi zemaljski.

Tatjana Aća

Konačna pobeda entropije biće najveći mogući red. Tad tek ništa neće štrčati.

Ivan Vukadinović

Otkako su se poezija i filozofija razišle s njima, zvijezde su čovjeku postale predmet kolonizacije. A čovjek se odčovječio.

Jasmina Bosančić

„Ratovi zvezda“ imaju tamnu stranu, gde džedaj može da bude uvučen. U našim ratovima tih dilema nema jer su svi prisutni odavno na tamnoj strani.

Ivan Aritonović

Život ide dalje, a mi još sanjamo o zvezdama.

Munevera Ćuprija

Ako vidiš da ti zvezde se smeše, onda je stvarno vreme da se i ti njima nasmeješ.

Munevera Ćuprija

Ako je Mesec urokljiv – kakve li su tek Zvezde?

Miloš Ristić

Želim čestitati svim učesnicima vašeg natječaja – nagrađenima i onima koji to ovaj put nisu. U pogledu svog nagrađenog aforizma, prisjećam se mudrosti iz lista “Poletarac”: “Čuvaj majku da ti dugo traje.” Moja poruka svim ljudima svijeta:

Bolje aforizmom u glavu, nego mačem u srce!

Još jednom zahvaljujem na nagradi, uz pozdrav svim učesnicima i organizatorima konkursa.
Ladislav Babić

Žiri u sastavu Dinko Osmančević (Banja Luka), Bojan Bogdanović (Zenica) i Tamara Lujak (Beograd) odlučio je sledeće:

Prvo mesto osvojio je Ladislav Babić (Hrvatska) aforizmom:

– Ona najsjajnija zvezda?

– To je moja majka.

Drugo mesto osvojio je Srđan Katić (Hrvatska) aforizmom:

Mesec – zvezdama, Sunce – beskraju, Nebo – pticama, Kapi – morima, Cveće – livadi, Krv – žilama, Stope – putevima, a nije ni blizu koliko si TI meni…

Treće mesto osvojila je Leila Samarrai (Srbija) aforizmom:

Posle ove tekile, maglina mi pred očima, požali se Crveni džin i ispusti dušu.

Više detalja biće saopšteno nakon dodele nagrada.

Internet stranica BELEGBG (belegbg.wordpress.com) raspisuje konkurs za fantastični, naučnofantastični i horor aforizam na temu “Zvezde i mi”.
Jedan autor može poslati ukupno deset aforizama po kategoriji.
Najbolji aforizmi po proceni tročlanog žirija osvojiće vredne nagrade.
Radove, otkucane u Word-u i priložene u attachment-u poruke, slati na adresu: belegbg@gmail.com.
U Word-u obavezno navesti ime, prezime, adresu i broj telefona.
Konkurs traje od 20.6.2011. do 20.7.2011.

Dodela nagrada sa konkursa za fantastični aforizam na temu Zvezde i mi u organizaciji internet stranice Belegbg održaće se u Kući Đure Jakšića (Skadarlija) 30.7.2011. u 19h.

Posted in Uncategorized | 2 Comments

Pesme

Posted on April 25, 2011 by belegbg

Mil Dandolo

Zvezde padalice

Dečak neki maštoviti,

dečak plavi,

dečak viti,

zaželeo jednog dana

što ne može nikad biti:

u nebeske krošnje plave

bar da se uzvere,

čak onamo iznad glave,

iznad gnezda,

iznad granja,

iznad kopljastog jablana,

iznad kuća i zvonika,

gde visine pogled mute,

gde prostranstva hladna ćute,

i tamo uzbere

punu šaku zvezda.

Dečak plavi,

maštoviti,

nije znao želje kriti

i jednoga dana

svome psu će reći:

„Pošô bih onamo

da uzberem s nebesa

šaku zvezda samo!”

No pas reče stari:

„To su lude stvari,

moj dečače maštoviti!

To ne može nikad biti,

veruj kad ti kažem!

Ja sam star i dobro poznajem taj svet!

Ceste su mu bez početka

i nemaju kraja,

a pučine razigrane

vode su bez dna.

Čak i gora mnoga

pod pokrovom leda

prkosi čoveku

i prići mu ne da!

A zvezde?

Njih ljudi neće nikad taći,

Niti uzbrati kô maslačkov cvet,

Veruj kad ti kažem!

Ja sam star i dobro poznajem taj svet!”

Plav se dečak nasmejao,

a kada je suton pao,

njih dvoje se uzveralo

na brdašce malo.

Tu je dečak nemo stao

I u čudu podigao

Zadivnjeno oko

Ka zvezdanom

Tamnom nebu

Nad glavom visoko.

Odjednom,

kô vetrom lako zanjihane

zašumile modre,

nevidljive grane

i roj sitnih zvezda prosu se sa svoda

nad glavom dečaka i starog rundova.

Krunile se zvezde sa visine plave

sve jedna po jedna,

kao cvet bagrema,

kad mu lahor dirne

grane

rascvetane.

„Kud to zvezde lete?”

pitanjem salete

dečak psa ovčara.

„Susedu u meredov?

U naš vrt?

Na krov?”

Pas pogledom toplim pomilova dete

(dok zvezde lete

svodom,

ko zna kuda,

kao otkinuti cvetovi bagrema).

„Zvezde sa neba padaju u srca,

u srca čista,

srca dobrih ljudi

u školjku dlana dečice bez majke

i svud po svetu gde vrlina blista!…”

I dečak siđe dole, gde su ljudi,

da zvezde traži na dnu njinih grudi.

Mil Dandolo, Jutro na mesecu, str. 13, Beograd, 2003.

Herman Hese

Plavi vjetar

Leprša leptirić plavi,

Ljulja ga lahora dah.

Čas u snu, čas na javi

Srebrno pljesne mu prah.

I sreća tako sine

Za trenut, za kratki mah.

Ko leptir na lahoru mine,

Nestane kao prah.

Herman Hese, Jutro na mesecu, str. 95, Beograd, 2003.

Halfdan Rasmusen

Šta golijat može

Golijat može tramvaj iznad kuće da digne,

Golijat može pticu u letu da stigne,

Golijat može sedam mora da ispije,

Golijat može rukom kita da ubije,

Golijat može zemlju da okrene,

samo ne može njegova gruba ruka

da zasadi ljubičice ni dva struka.

Halfdan Rasmusen, Jutro na mesecu, str. 58, Beograd, 2003.

Mil Laberton

Vetar

„Reci mi, vetre, otkud ti ta bajka

Što je drveću pričaš kad se smrači?“

„Uz vatru zvezda, na bespuću neba

pričali mi je oblaci skitači.“

„Reci mi, vetre, otkud ti ta pesma

Kojom poljima uspavljuješ cveće?“

„U gluho doba nju mi ševa često

slavuju u lugu, sav kliktav od sreće.“

„A što si, vetre, katkad prek i zao,

pa divljom rukom kidaš glave cvetne?“

„Eh, dođu tako svakom bube plahe

pa traži s kim bi kavgu da zametne!“

„Otkud ti, vetre, onaj zuzuk meki

Kojim nas ljuškaš u san svakog dana?“

„Zuzuku sam se učio od pčela

što jutrom kruže oko jorgovana.“

„Otkud ti, vetre, ta prekrasna svirka

Što niskim žbunjem zvoni u svitanja?“

„Nju sam doneo sa pučine plave,

gde šumor vala svečano odzvanja.“

„Još nešto, vetre! A kad te ne čujem,

Tvoj at zeleni kud te onda šeta?“

„Sunčevoj majci tad sedim uz skute

I bajke smišljam za svu decu sveta.“

Mil Laberton, Jutro na mesecu, str. 100, Beograd, 2003.

Čipava

Pesma sna

Hodam

nebom

jednu pticu pratim

Indijanska pesma

Jutro na mesecu, str. 132, Beograd, 2003.

Aleksandar Alan Milne

Vetar na bregu

Da li je ikom na svetu

Tajni put vetra znan;

Otkud u pomami juri,

Kud žuri svaki dan?

Kroz šumor lišća tek sune

U večnom hitanju svom,

Ko bi ga živ stigao

U ludom galopu tom?

Jedino zmaja kad pustim,

Za njim se vine u zrak

I s vetrom veselo juri

Po suncu, kiši, kroz mrak…

Nađem li posle mog zmaja

Doznam u isti mah

Kojim je putem promako

Vetrov zelenko plah.

I tako vetrovog puta

Pravac mi bude znan…

No NIKO ne zna otkuda

On stiže svaki dan!

Aleksandar Alan Milne, Jutro na mesecu, str. 140, Beograd, 2003.

Nataša Stanić

KAŽEM TI

Pala mi jednom u pamet

Jedna zvezda

Kroz crvotočinu svesti

Našla me

Gde žmurim jareći bela

Na vrh brda na kraju sela

Brazdila mi po čelu

Kao čelik promrzlu zemlju

U proleće:

Ne puštaj koren u zemlju

Ni u muško!

Ostaćeš zauvek gde jesi

I kakva jesi –

Zavarana u nigde!

Zavedena u leto

Zaboravljena u jesen

Zaleđena u zimu

***

Korenjem se za vazduh držati

Bez zemlje bez zvezda bez muškog

Sebe hraniti sobom

I to izdržati!

Aća Tatjana

ANĐEO ČUVAR
Kada osetiš tugu,
utoneš u mrak,
ne daj se, moraš biti jak.
Uvek postoji neko ko te voli i ko se za tebe moli,
tvoj anđeo čuvar biću ja – što te štiti od zla.
Ako te život odnese do stuba straha i samoće,
i niz liticu da te baci hoće,
i tada će neko da te voli i da se za tebe moli,
tvoj anđeo čuvar biću ja – što te štiti od zla.
Tanja Milutinović

JUNI 2003

Uplovih u dan

Kao u mlako more

Nežnoga mirisa

Male žute šljive

Me gledaju

Sa grane

Žurno kraj njih

Promičem

Sa  setom u srcu

Ni cvet

Boje sutona

Ne stižem

Da uzberem.

Danijela Slavica Milović 

ZRCALIM SE TAJNO

Zrcalim se sama u zrcalu

tajno.

Gledam kroz kosu u vrat u

koji si sinoć toplo

govorio.

U svojim vidim tvoje neprobojne

oči.

Tvoje u mojim tužnim

očima.

Sa usana kapa krv.

Usputne neizrečene riječi su se

dotakle sinoć i postale sanje.

Moje sanje da ćeš doći

noćnim morima.

Ljubičastim, vinskim,

hladnim morima,

mokar da ćeš stati iza

mene.

TAKO NEKAKO

Depresija otvara vrata

starim neprijateljima.

Frustrirajuća izgubljenost za

zdravim riječima.

Odjekuje muk.

Oprez bez zavoja sa

šakama na zidovima.

Pod noktima srebro sa

tvoga lica.

Kliziš mi kroz zjenice,

padaš, udaraš o

koljena. Ne buniš se,

voliš biti crna suza.

Lijena suza od katrana.

Divlje jugo odnosi buru

morem. U kantunu

raste kaktus.

Prije nego umorim Boga

Ležanjem želim izgubiti zidove

sobe oko sebe.

Dostojevski mi priča na desno uho.

Želim biti sretna- Dostojevski

i rekla bih da se ta želja

otima tmini ironije.

Želim biti sretna dok grozomorna

zima škilji u prozore svojim

modrikavim očima, a

Filip Nola hoda po vodi.

Želim biti sretna, moja iscrpljena

sobo prije nego umorim Boga i

kaže mi: «Lasen mir in Ruhe!».

Ukratko

Pokošeno cvijeće,

Daleka mjesta duše-

-samoće.

Srca bez uloga.

Ljubav bez riječi.

Lažan (ili nešto tako)

Stale su kiše.

Dokasao je plameni konj.

Kaže da je on ljubav-libra

koja nosi glazbu u potkovama.

Imam botun

za njegove nepovezane priče.

Iz mojih džepova

vire rogači,

on glumi da ih voli

samo da mi priđe.

Dira mi ruke,

šapće mi u naušnice.

Griva mu miriše na esev bar.

Ali ja znam da cio je lažan.

NOSILA SAM TE U KOSI

Kategorično sam te željela.

U tvom kaputu su rasle

zimske magle, dragi.

Kad si zatvorio vrata,

noćni planktoni su se ugasili.

Znadeš li to?

Ispod stakla su se ostala

iskriti samo tvoja draguljasta

smiješenja. Potplaćivala sam vjetar

da te nađe.

Ljiljani su se otvarali i zatvarali

godinama.

Gdje si bio sve ovo vrijeme?

Pričao si mi o staklenim

zvonima na Badnju večer.

Nosila sam te u kosi. Skrivala

po džepovima. Umirala tiho

na tuđim krevetima.

Snivala i budila se pred tuđim

očima.

Ja sam ostala, ispisana tvojim

rukopisom. Ostala sam.

Mitar Mitrović

BEZOBRAZNI   DEDA   MRAZ

Dok  se mrzne

Bela staza,

Gledam  golog

Deda  Mraza.

Zgurio se

Štapom lupka,

Dar  mu visi

Ispod pupka.

Bojan Bogdanović

Sumanuti pjesnik

Možete biti sigurni

Da iza moga sumanutog lica

Teku slapovi nade

Da zmije svlače košuljice

Sa nemuštog jezika

Da uvježbane koprive

Šuruju sa kožom

I divlja misao korača

Iznad ambisa

Ako se pažljivo zagledate

Vidjećete kako se iz mojih očiju

Rađaju sunca i pulsira vječnost

Uočićete i prostore bola

Od kojih lude ptice i tonu lađe

A po tragovima divljači

Kao po notama

Rastu mladi vjetrovi

I neće pogriješiti

Onaj ko pomisli

Da je duša moja Zemlja

U paukovoj mreži meridijana

Vida Nenadić

NEĆU VAM REĆI IME GRADA

Neću vam reći ime grada

u kom me moji koraci još traže.

Neću vam reći ime grada

čiji su mostovi duži i od života.

Neću vam reći ime grada

nad kojim je nebo bilo kao šatorsko krilo.

Neću vam reći ime grada

u kome naučih da kad stignem uvek ponovo krenem.

Neću vam reći ime grada

koji nikad ne podleže zubu vremena.

Neću vam reći ime grada

u kome sam kucala na svoja vrata iznutra.

Neću vam reći ime grada

koji bejaše premali kavez za moja krila.

PROLAZNOST ŽIVOTA

Prolazi vreme.

Nižu se godine.

Menja se sve.

I evo

opet

juni je.

I mnogo je vode

i vremena proteklo.

Mnogo je toga bilo

a malo se reklo…

Mnogo se suza prolilo.

I mnogo se vina popilo.

Teško je,

sve je teže

uhvatiti korak.

I ritam.

Ali je najteže

onima koji beže…

REZULTAT

Nađoh ga

u izmaglici svesti

I odabrah

u gomili ljudi

Da bude

glavni junak moje knjige

Kao rezultat

svih dosadašnjih traganja

Nađoh ga

a da on to i ne zna

LIRSKE

NARODNE PESME

 

MITOLOŠKE I HRIŠĆANSKE PESME

*

Grad gradila bjela vila

Ni na nebo, ni na zemlji,

No na granu od oblaka;

Na grad gradi troje vrata:

Jedna vrata sva od zlata,

Druga vrata od bisera,

Treća vrata od škerleta.

Što su vrata suha zlata,

Na njih vila sina ženi;

Što su vrata od bisera,

Na njih vila kćer udava;

Što su vrata od škerleta,

Na njih vila sama sjedi,

Sama sjedi pogleduje,

Đe se munja s gromom igra,

Mila sestra su dva brata,

A nevjesta s dva đevera;

Munja groma nadigrala,

Mila sestra oba brata,

A nevjesta dva đevera.

*

Osu se nebo zvezdama,

I ravno polje ovcama.

Ovcama nema čobana,

Do jedno dete Radoje,

I ono ludo zaspalo.

Budi ga Janja sestrica:

“Ustani gore, Radoje,

Ovce ti za lug zađoše!“

“Neka i’, sejo, ne mogu;

Veštice su me izele;

Majka mi srce vadila,

Strina joj lučem svetlila.“

*

Falila se zvijezda danica:

“Oženiću sjajnoga mjeseca,

Isprosiću munju od oblaka,

Okumiću Boga jedinoga,

Djeveriću i Petra i Pavla,

Starog svata svetoga Jovana,

Vojevodu svetoga Nikolu,

Kočijaša svetoga Iliju.“

Što se fali zvijezda danica.

Što se fali, to joj i Bog dao:

Oženila sjajnoga mjeseca,

Okumila Boga jedinoga,

Odjeveri i Petra, i Pavla,

Starog svata svetoga Jovana,

Vojevodu svetoga Nikolu,

Kočijaša svetoga Iliju.

Stade munja dare dijeliti:

Dade Bogu nebesne visine,

Svetom Petru Petrovske vrućine,

A Jovanu leda i snijega,

A Nikoli na vodi slobodu,

A Iliji munje i strijele.

*

Djevojka je Suncu govorila:

“Jarko Sunce ljepša sam od tebe!

Ako li se tome ne vjeruješ,

Ti iziđi na to ravno nebo,

Ja ću izić’ za goru na vodu.“ —

Kada jutro vedro osvanulo,

Izlazilo na nebo Sunašce,

A djevojka za goru na vodu.

Ugleda je lijepo Sunašce,

Ugleda je kroz jelovo granje —

Kol’ko se je ašik učinilo,

Triput je se Sunce zaigralo,

Pa odvuče lijepu djevojku,

Da je uzme sebi za ljubovcu —

Od nje posta zvijezda danica.

*

Tri su cveta u gori cvetala,

Do dva sjajna, treći potavnio.

Što cvetaše do dva sjajna cveta,

Ono jesu dva brata rođena;

Što međ’ njima treći potavnio,

Ono jeste seja međ’ braćama,

Potavnila od mlogi svatova —

Prosi Mesec za svog mesečića,

Prosi Sunce za svog sunčevića,

Prosi Munja za se iz oblaka.

Mislila su dva brata rođena

Za koga bi sestricu udali. —

Ako će je dati za Meseca,

On se menja za godinu dana

Puno pravo do dvanaest puta,

Dvanajst puta sestra udovica;

Ako će je udati za Sunce,

I Sunce je naglo i žestoko,

Pripaliće seji našoj lice —

Daćemo je Munji iz oblaka,

Kad zagrmi, daleko se čuje,

A kad pukne, svak (se) boji za se.

*

Sinje more i dubine tvoje,

Niko tebe preplivat’ ne more,

Veće vila na konju ljeljenu.

Konjic vili ti’o progovara:

“A ti vilo, po Bogu sestrice!

Đe su moru najviše dubljine?

Đe su nebu najviše visine?

Đe li, vilo, najšire širine?

Na kom polju, najviše bojište?

Đe su, vilo, najbolji junaci?“

Vila konju ti’o progovara:

“Konjic ljeljen, moj po Bogu brate!

Nasred mora najdublje dubljine,

Nasred veba najviše visine.

Nasred polja najšire širine.

Na Kosovu najviše bojište,

Ercegovci najbolji junaci,

Sarajevke najbolje djevojke.“

*

Grad gradila b’jela vila kao Carigrad:

Ljepše ga je sagradila nego Carigrad,

Po njem pirge ispirgala kao Pirin grad,

Načičkala kamičcima boje hiljadam’:

Pa bedeme gradu gradi, čudom čuvene,

Sve od silne konjske kosti i od junačke,

Na ćoškove ljudske glave zlatom žikane.

Pa dozivlje svoga slugu, vjerna Nikolu:

“O Nikola, vjerna slugo, je l’ mi kakav grad,

Je l’ mi bolji, je l’ mi ljepši nego Carigrad?

Je li ljepše ispirgani nego Pirin grad?“

“Vilo moja, ljepši ti je nego Carigrad,

A ljepše je ispirgani nego Pirni grad.“

To se čudo dalek’ čulo, do u Carigrad,

Car opremi trista vojske i tri vojvode,

Da vilina grada ori i nje bedeme.

Ne da vila orit’ grada niti bedema,

Hitala se b’jelom rukom u dil bedeme,

Pa izvadi trista piljak’ i tri kamena,

Te pobila trista vojske i tri vojvode.

POSLENIČKE PESME

*

Žetvu žela vila i djevojka,

Vila žanje, a djevojka veže.

Više žanje zagorkinja vila,

Više žanje neg’ djevojka veže,

Ostadoše snoplja nevezana.

Govorila zagorka djevojci:

“Hoćeš da ti hitrac trave dadem,

Da ti budu pohitrije ruke?“

Al’ govori lijepa djevojka:

“Hvala, vilo, na hitracu travi,

Neg’ mi podaj onakove trave

Kojano će mene omiliti

Mome dragom, da mu budem ljuba,

I gospođi, mojoj svekrvici,

I ostaloj u kući rodbini.“

DODOLSKE PESME

*

Nasred sela vita jela, —

oj dodo, oj dodole! —

Vita jela čak do neba.

Na vr’ jele b’jela vila.

U krilu joj ogledalo;

Okreće ga, prevrće ga.

Prevrnu se vedro nebo

I udari rosna kiša —

oj dodo, oj dodole!

KOLEDARSKE

*

Pođo s puškom, koledo! u livadu, koledo!

Pusti konja na livadu,

A ja odo pod kruščicu,

Metnu kalpak na jabuku,

A puščicu na kruščicu,

A rogljicu pod glavicu.

A ja lego, da pospavam,

Progovori bela vila:

“Ustaj gore, mlad vojvoda,

Otud ide čudno čudo,

Čudno čudo neviđeno,

Straota je pogledati,

A kamo li dočekati!“

KRALJIČKE PESME

*

Oj višnjo, višnjice,

Digni gore grane!

Ispod tebe vile

Divno kolo vode.

Pred njima Radiša

Bičem rosu trese;

Do dve vile vodi,

A trećoj besedi:

“Pođ’ za mene, vilo!

Kod moje ćeš majke

U ladu sediti,

Tanku svilu presti

Na zlatno vreteno!“

*

Bacala devojka

Za oblak jabuku.

Zaostala jabuka

Gore za oblakom.

Bratila Devojka

Sve redom oblake:

“Oblaci, oblaci,

Draga braćo moja,

Vratite mi natrag

Zlaćenu jabuku!

Gosti su mi došli

Braća materina,

Braća materina,

A moji ujaci.

Konji su im besni

Kao gorske vile:

Kad po prahu idu,

Praha ne dižedu;

Kad po vodi gaze,

Kopita ne kvase!“

LJUBAVNE PESME

Vila ženi svog sina jedina,

Baš Latinkom lijepom djevojkom.

Poručuje zagorkinja vila:

“Sna’o moja, Latinko djevojko!

Meti dvore, da praha nejmade,

Loži vatru, da dima nejmade,

Nosi vodu, da trunja nejmade,

Jer ja nejmam sina neg’ jednoga,

Nemoj ludo izgubiti glavu.“

Vrlo mudra Latinka djevojka

Poručuje zagorkinji vili:

“Svekrvice, zagorkinjo vilo!

Pošalji mi drvo šimširovo,

Šimšir drvo dima ne imade,

Pošalji mi pero paunovo,

Mešću dvore, praha biti neće,

Pošalji mi od zlata maštrafu,

Kad donesem studene vodice,

U maštrafi trunja biti neće.“

*

Vidjeh čudo prije neviđeno,

Gdje s’ djevojka sa suncem inati:

“Žarko sunce, ljepša sam od tebe!“

“O djevojko, lijepa ljepoto,

Da vidimo tko j’ od koga ljepši!

Ti izađi u polje zeleno,

Ja ću izać na brdo visoko.

Ti ukaži svu svoju ljepotu,

A i ja ću svoju ukazati.“

Цura sađe u polje zeleno,

Sunce skoči na brdo visoko —

Od sunca je gora usahnula,

A od cure srce u junaka.

*

Bogdan ljubi devojku,

Jelo le, Jelo, dobra devojko!

Oj Jelo!

Gledala ga zvezdica,

Pa kazala mesecu,

Mesec kaza oblaku,

Oblak kaza kišici,

A kišica travici,

A travica ovcama,

Belo stado čobanu.

SPASOVSKE PESME

*

Rano rani đevojčica

Na veseli Spasov danak;

Nešto pred njom rosu trese,

Boga moli đevojčica:

“Daj, mi, Bože, da ja vidim

Svako zv’jere s očicama,

Razma zmaja planinskoga!“

Još te r’ječi ne izreče,

K njoj doleće plahi zmaje;

Savi mladu pod krilima,

I poletnu s đevojčicom

U te spilje kamenite.

Tu je drža dugo vrjeme;

Kad je doša’ Spasov danak,

Ljuto cmili đevojčica,

Ljuto cmili, ne prestaje;

Ćešio je ljuti zmaje:

“Što m’ je tebe, đevojčice?“ —

“Kako što je, plahi zmaje?

Danas mi je Spasov danak:

Sve đevojke ružu beru,

Ružu beru, v’jence viju,

A ja jadna luda, mlada,

Niti berem, niti vijem.“

Tu se zmaju ražalilo,

I pušti je ružu brati,

Ružu brati, v’jence viti.

Al’ jošt plače đevojčica,

Ljuto plače, ne prestaje;

Ćešio je plahi Zmaje:

“Što m’ je tebe, đevojčice?“ —

“Kako što je, plahi zmaje?

Danas mi je Spasov danak:

Sve đevojke v’jence nose,

V’jence nose, majke diče,

A ja jadna majke želim.“

Tu se zmaju ražalilo,

Đevojci je govorio:

“Hol’ mi, dušo, vjeru dati,

Da ćeš k mene povratit’ se?

Puštiću te tvojoj majci.“

Ona mu je Vjeru dala,

Da će mu se povratiti;

Pušti zmaje đevojčicu,

Da u majke svoje pođe.

Kad đevojka k majci dođe,

Već za zmaja i ne haje.

Zmaje čeka đevojčicu,

Čeka danas, čeka sjutra;

Puče zmaje na kamenu

Čekajući đevojčicu. —

ŠALJIVE PESME

*

Viđeh čudo, a nagledah ga se,

Đe iđaše patka potkovana,

A bijela guska osedlana,

Još na vuku kapa od samura,

Na međedu zelena dolama,

Na pijevcu kovčali čakšire,

Na lisici lijepa đerdana,

A na zecu svilene dimije.

Ne čudim se patki potkovanoj,

Ni bijeloj guski osedlanoj,

Nit’ vukovoj kapi od samura,

Ni međedu zelenoj dolami,

Ni lisici ni njenu đerdanu,

Ni pijevcu kovčali čakširam’;

No se čudim zecu dimijama:

Kud se vere, kako ne izdere!

USPAVANKE

*

Spavaj, čedo, rodila te majka

U gorici, đe se legu vuci,

Čelica te medom zadojila,

B’jela vila zlatu baba bila,

U svilene pelene povila,

Muškijem te opasala pasom,

Dala tebe kapu vučetinu,

Vučju kapu i od orla krilo,

I na kapi svakojaka bilja,

A najviše djevojačkog smilja,

Da mi budeš junak za ženidbu,

Da te niko ureći ne može!

Spavaj, spavaj, san te prevario,

Prije tebe nego tvoju majku.

San u bešu, a nesan pod bešu.

Uroci ti pod nogama bili,

Mome zlatu ništa ne udili,

Naudili u gori hajduku.

Uroke ti voda odnijela,

Mome čedu zdravlje donijela,

Donijela zdravlje i napredak,

Da mi bude zdravo i napredno.

Posted in Uncategorized | Leave a comment

Misli za svaki dan

Posted on April 17, 2011 by belegbg

Zub vremena najslađe gricka ono što je najtvrđe.

Živorad Lazić

Duša je sanjala, svet je bio njen san.

H. L. Borhes

Budi promena koju želiš videti u svetu.

Gandi

Prijatelji i ljubav traju koliko i naše dobro mišljenje o njima.

Slabost se sme pokazati samo onima koji te zaista vole. Inače se uvek nađe neko ko će je iskoristiti protiv tebe.

Ako ti loše krene ili čak ako ti dobro ide, neko će uvek drznuti za tobom.

Tatjana Jambrišak

Ono za čim žudimo, a ne ono što dobijemo, govori o nama kakvi smo.

Barbara Ring

Šta sam ako se uporedim sa svemirom?

Betoven

Čovek je ukras sveta.

Kad čovek hoće da upozna nešto – on istražuje, a kad hoće da se sakrije od nemira života – on izmišlja.

Gorki

Samo je jedan kutak svemira koji možete sigurno popraviti, a to ste vi sami.

Oldoz Haksli

Čovek je pali bog koji se seća neba.

Lamartin

Biti sedamdeset godina mlad ponekad je mnogo veselije nego biti četrdeset godina star.

Oliver Vendel Holms

Ono u šta čovek veruje i u šta sumnja, jednako je značajno za snagu njegovog duha.

Marija fon Ebner-Ešenbah

Svojim delima čovek slika sebe.

Duh je taj koji gradi sebi telo.

Šiler

Dobro upraviti svoj život najveća je mudrost.

Vjekoslav Kaleb

Ljubav prema znanju srodna je mudrosti.

Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje – ono je najplemenitije; vaspitanje – on je najlakši; i iskustvo – ono je najneugodnije.

Konfučije

Pobeda nad strahom je početak mudrosti.

Bertrand Rasel

Nema lepše nade od one što je nikla iz tuge i nema lepših snova od onih što ih rađa bol.

Ivan Cankar

U maglama nebo leži,

jer se zemlje stidi.

Tomo Blažek

Oponašanje je najiskrenije laskanje.

Čarls Kolton

Svaki početak je lagan, a na poslednje se stepenice najteže i vrlo retko popnemo.

Gete

Bolji je opojni san nego trezvena java.

Muhamed Šams-ed-Diširazi

Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama.

Balzak

Slava dolazi smao onim akoji su o njoj oduvek sanjali.

De Gol

Ni jedan put posut cvećem ne vodi k slavi.

La Fonten

Meteorit, koji iskoči iz reda, časkom poleti sjajan, ali brzo padne i zgasne kao Ikar.

Franjo Marković

Najgore je mnogo znati.

Mirko Božić

Znanje je tek onda znanje kad je stečeno naporom sopstvene misli, a ne pamćenjem.

Tolstoj

Život nam vraća samo ono što drugima dajemo.

Ivo Andrić

Život većine je bežanje od samih sebe.

Fridrih Hebel

Život uči samo one koji ga proučavaju.

Vasilj O. Ključevski

Život je kratak ali trag od života može dugo trajati.

Isidora Sekulić

Život se dobije badava. A najvredniji je.

Stanislav Šimić

Priroda je presudna za čovečji duh.

Radovan N. Kazimirović

Bolje je što ne znati, nego naopako i zlo znati.

Dositej Obradović

Najsračnije se šire ruke onda kad su – prazne.

Brana Cvetković

Život je kratak. A blagostanje još kraće.

U konfrontaciji sa ženom, stvar devedeset posto zavisi od blefa, sa obe strane. Cela caka je u tome kako radiš, a ne šta radiš.

U većini slučajeva saosećajna laž daje bolje rezultate i milosrdnije rezultate. Naročito između muškaraca i žena; zapravo, kad god je umešana žena.

Crkva za koju sam se ja opredelio je Slobodan, otvoren svet.

Jednog dana će stići osveta: poreknuta realnost se vraća da uznemirava.

Filip K. Dik

Prošlost koja nas muči može se uništiti jedino ili samoubistvom ili totalnim prihvatanjem.

Suština je zakon po kojem biće živi.

Čitalac najbolje intervjuiše pisca kroz stranice njegovih romana.

Čovek je jedino biće na svetu kome se može desiti u životu ono što ni najmaštovitiji pisac ne može zamisliti.

Čovek koji nije upoznao veliki strah, nije kompletan čovek, kao i onaj koji nije otkrio veliku tugu ili veliku radost.

Onaj ko sve Istine razume, ni jednu nema.

Ako imate nevolju koje se ne možete otarasiti, najbolje je od nje napraviti vrlinu.

Cena se uvek na kraju plati.

Iskustvo je otrov sporoga dejstva, osetite ga kad na njega ne računate i putevima koje uopšte niste predvideli.

Čovek često voli da radi ono što najmanje ume.

Od snage i efikasnosti otpora samom sebi zavisiće i dubina i obim mog razumevanja života, pa i smisao onoga što radim.

Pogledajte šta mi radimo sa svojom prirodom. Pogledajte šta taj takozvani progres čini od naših života. Mi gubimo vezu sa dubokim realnostima prirode…

Sve više smo nezadovoljni onim što nam nudi navodna neizbežnost istorije i navodna progresivnost ovog modela civilizacije. Ma koliko polovični, protivrečni, konfuzni, pa i manipulacijama podložni, izvesni savremeni vanstranački pokreti, izvesne preventivne inicijative – poduprte mahom od mlađih ljudi – predstavljaju zapravo prve znakove nekog budućeg masovnog otrežnjenja, ako, naravno, za njega bude vremena.

Iz tih razloga moje simpatije pripadaju Zelenom pokretu, Prijateljima Zemlje, inicijativama za zaštitu ljudskih prava (uključujući i prava životinja), društvima za borbu protiv smrtne kazne, pokretima za ograničenje nauke, odnosno njenu kontrolu; ukratko, svemu što na ovaj ili onaj način predstavlja alternativu „civilizacionom mehuru“ u koji nas je istorija zarobila i u kojem joj je očevidna namera da nas – uguši.

Jednom sam, u nekom intervjuu, rekao da čovek i ako pada mora mahati rukama. Uvek, naime, postoji mogućnost da će na vreme, pre konačnog pada, naučiti da leti.

Ostajem pri tome.

I dobar kad je, život gubi ako se ne živi na pravom mestu, a pravo mesto je mesto samo ono na kojem smo rođeni i odrasli. Jer od sviju tuđina na koje smo osuđeni, najsnošljivija je ipak – sopstvena.

Život pretpostavlja iskustvo što čoveka menja. Ako se promena ne opaža, iskustvo nije iskorišćeno.

Ako je Delo vredno uspeha, on će doći. Savršeno je nevažno hoćemo li mi u njemu uživati. Uživaće drugi, a to je smisao rada na delu.

Teže je preživeti mržnju nego bol. Bol vas boli, mržnja ubija.

Mlad je čovek arogantan, samouveren, najveći obožavatelj svog dara. On se ne libi javnosti. Što se više stari, oprezniji se postaje. Sumnje su sve prisutnije. Izlaganje pred svetom postaje sve teže. Profesionalna navika malo tu pomaže da se stekne samopouzdanje. Mislim da se ono nikad sasvim i ne stiče.

Kad se sva tuđa svetla pogase, kad ostanete sami sa sobom, praznim listom papira, krupnim idejama, a skromnim mogućnostima da ih izrazite, kad shvatite koliko vam je dar ograničen i zavisi više od tuđeg mišljenja o njemu nego od vaših sposobnosti, kad vas stanu mučiti upravo ona pitanja za koja ste verovali da ste ih rešili još u gimnaziji, gde ste iz maternjeg jezika trećinu razreda snabdevali, u zamenu za nedostižna matematička rešenja, nabusitim poetskim praznoslovljem, kad najednom više ništa ne znate, onda shvatate da je knjiga koju sada pišete, svaka vaša knjiga, dakle, jednovremeno i prva i poslednja, da je, zapravo – jedina. A tu iskustva nema. Ima ga, u stvari, ali vam ne pomaže.

Borislav Pekić

Ni jednu tajnu nećete bolje sačuvati od one koju svako nagađa.

Kad ima volje ima i načina.

Kad smo srećni uvek smo dobri, ali kada smo dobri, nismo uvek srećni.

Žene naviknute da misle su žene na koje se obično ne misli.

Džordž Bernard Šo

Problematika života u ovom beskrajnom talasanju i prelamanju ostaje bez konačnih rezultata.

Uzvišena ljubav i uzvišeno ispaštanje zbog nje.

Snovi su sastavni deo našeg života, snovi u budnom stanju i oni u snu. Čovek bez njih ne bi mogao da živi, razboleo bi se. Ali, kao i sve drugo i njih treba razumeti, što nije lako.

Marija Petelin

Mlečni put se ističe tako jasno kao da su ga pred praznik umili i istrljali snegom.

Anton Čehov

Zvezde sa neba padaju u srca,

u srca čista,

srca dobrih ljudi.

Kud to zvezde lete?

Mil Dandolo

Teško je reći šta je nemoguće, jer san od juče danas je nada a sutra stvarnost.

Robert Godar

Mnogo naučnih istina liči na neobični priču i privlači pesnikovo srce i maštu.

Za sve stvari na svetu treba priprema.

Vodeni cvetovi, pričajte mi o svome životu, objasnite mi zašto takvo ime nosite da bih ja mogla posle deci bajku o vama ispričati!

Vetre, što stanuješ u livadi, tumači mi šta govori trava da bih posle ja drugima protumačila!

Pomozite mi, pauci, da spletem bajku prozračnu kao vaše mreže, a kojom ću kao i vi mrežama uloviti i nebo i zemlju, i vodu i oblake!

Desanka Maksimović

Kako se brzo smenjuju države na ovom ukletom tlu: omrkneš u jednoj, osvaneš u drugoj.

Ranko Pavlović

Istini je potrebna ljupkost basne.

Mogu li ja zbog toga što volim mirna razmišljanja da živim od vazduha? Doduše, meni je dobro poznato da vi ljudi zahtevate to od vaših naučnika…

Lesing

Životne mu staze postaju opasne,

jer mnogi ne vole basne…

Basnopisac nemoj biti ako te spopada muka

kad u šumu stupaš a bojiš se vuka!

S. V. Mihalkov

Noću su bajke kao mlad plod. Zriju na dlanu.

Slavko Janevski

Bajke… redovno pokazuju da se snovi ostvaruju samo onima koji to svojim delima zaslužuju.

Milena Maglić-Jovanović

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek.

Znamo šta jesmo, ali ne znamo šta bismo mogli biti.

Svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu.

Vera u radost gotovo je ista kao i sama radost.

Ne pokazuj sve što imaš, niti govori sve što znaš.

Grešiti je ljudski, praštati božanski, ali ja nisam Gospod.

Smem sve ono što dolikuje čoveku, ko sme više od toga nije čovek.

Bol koja ne progovori, guši srce dok ne pukne.

Najiskrenije su one suze koje lijemo sami nad sobom.

Gde seješ ljubav, izraste radost.

Ljubav ne gleda očima. Već dušom.

Kada tuga dolazi, ona dolazi u mnoštvu.

Novac je krupna stvar koja čini ljude sitnim.

Svet je onoliko zanimljiv koliko smo mi radoznali.

Više volim ludost koja me raduje, nego iskustvo koje me rastužuje.

Ko voli, tih je.

Vilijam Šekspir

Ono što čovek čini samo je izraz i ispoljavanje onoga što on jeste.

Stevan Majstorović

Preživeti najgore godine uz umetnost – to je umetnost!

Milan B. Popović

Moja mašta je ko svemir. Beskonačna. A svašta luta i leti po njoj.

Jure Divić

Poštenje može biti pobeđeno, ali ne može biti ubijeno.

Pametan izvršuje savete, mudar ih odabira.

Um čini čoveka.

Prašinom između dva prsta možeš zamutiti bokal čiste vode.

Dobročinstvo je najlepši ukras žene.

Kako živiš, tako češ i umreti.

Najveća sreća je brak iz lјubavi.

Bol je kao pirinač u ambaru: svakog dana se smanjuje dok sasvim ne iščezne.

Voli ljude, ljudi su bogatstvo.

Nepoverenje je smetnja ljubavi.

Visoko drvo navlači na sebe najžešći vetar.

Čovek je kao pirinač u loncu: čas ispliva na vrh, čas potone.

Mnogo upornosti mnogo i neprijatnosti.

Neženjen nije savetnik ženjenom.

Oči starca vide dvostruko.

Slatkog ima i u gorkom.

Madagaskarske poslovice

Ljudi – mrze se sve tiše.

Ivana Mladenović

Ja sam most, preko kojeg će neki od vas preći.

Gustav Moro

Mistika predgrađa je u nedostatku zagonetki.

Johan Erikson

Ti znaš i ja znam: Zemlja nije ni moja ni tvoja; pozajmljena je svima nama da dođemo, da se tu sretnemo i odemo bez povratka.

Asteška izreka

Sud najšire javnosti je i najmerodavniji. Problem je kod nas, kako dopreti do nje.

Slobodan Ivkov

U laži su kratke noge,

ali je zato jezik dugačak.

Decu nije lako prevariti.

Zato nemaju prava glasa.

Vesna Denčić

Sećanje je zaborav koji nema kuda da ode.

Civilizacija je čovekov put od pećine do atomskog skloništa.

Čovek, neminovno, ostavlja za sobom svoje detinjske snove, ali je istina i da ih nikada ne predaje zaboravu.

Čovek ne može biti nesrećan dok god piše knjigu.

Treba da vladaju ljubav i razboritost, a ne plitkoumnost i nasilje.

Šta je jedna stotina godina da bi se neporecivo pokazalo da li su bile delatne ili uzaludne mudrosti?

Žika Bogdanović

Što je ljubav veća, to je tragedija izvesnija.

Okolnosti stvaraju čoveka, a ne čovek okolnosti.

Budite dobar čovek i bićete usamljeni.

Hrabrost predstavlja obuzdavanje straha, prevlađivanje straha, ali ne i odsustvo straha.

Verovati da ste hrabri znači da jeste hrabri.

Kada se dvoumite, uvek recite istinu.

Da biste uživali u radosti morate imati nekog s kim ćete je podeliti.

Postupajte ispravno i uvek ćete padati u oči.

Pravo, istinsko nepoštovanje ispoljava se u preziru prema verskom ubeđenju drugog čoveka.

Srce puno ljubavi je pravo blago, jedino blago, i razum bez njega je ništavan!

Mark Tven

U našem životu, kao na slikarevoj paleti, postoji samo jedna boja koja životu i umetnosti daje smisao. To je boja ljubavi.

Mark Šagal

Najteže je napisati ono što se najlakše čita.

Priroda je najbolja škola.

Biraj prijatelja spram sebe.

U nevolji nema prijatelja.

O životinjama pišem, pa zar sam kriv što su ljudi u moralu isti takvi?

U basnama sve razgovara, pa i reči, nesumnjivo, moraju da govore.

Džon Gej

Potok ne može da ukalja svoj izvor.

Gilbert K. Česterton

Ko pobedi strah taj je i tigru opasan protivnik.

Indijska poslovica

Deca dobijaju udarce koji pripadaju roditeljima.

Italijanska poslovica

Hvalisanje je početak sramote.

Japanska poslovica

Nije srećan onaj koji ima ono što želi,

već onaj koji ne želi ono što nema.

Latinska poslovica

U kući lenštine množe se samo snovi.

Koreanska poslovica

Čovek reši da nacrta svet. Tokom godina ispunjava prostor ucrtavajući pokrajine, kraljevstva, planine, zalive, brodove, ostrva, ribe, kuće, instrumente, zvezde, konje I ljude. Pred smrt on otkriva da taj strpljivi lavirint linija ocrtava njegov sopstven lik.

H. L. Borhes

Neko treba da padne da bi se drugi mogao podići.

Šta je, na kraju, život i šta je slava? Kao i pena na površini prostranog okeana, oni su ništa i traju samo čas.

Zakon prirode je taj kome svako smrtno biće mora podleći.

Znam da sam samo smrtno biće.

Anandathuria

Kako do prvenca?

Dugogodišnjim mukotrpnim radom u kutu sobe, u kutu duše.

Milan Mijatović

Dobro dolazi sa hrabrošću.

Jugana Stojanović

Čovek misli da je živ,

A smrt stanuje u njemu.

Delo je gotovo kada pametna ruka znada stane.

Obnavljamo se stvarajući.

I tako, stalno se iznova rađajući, čekamo da umremo.

Ko brže sazreva,

mora brže i da stari.

Nisu veliki oni koji mnogo znaju, već oni koji u pravom trenutku i u pravoj meri umeju da kažu ono što znaju.

Čovek u stvari umire celog svog života.

Svake noći umiremo spavajući.

Kuda god išli,

mi prema kraju koračamo.

Oni ljudi, koji ranije sazrevaju, moraju računati s tim, da će ranije biti i prezreni.

Kraju se treba nadati,

ali ne treba prepuštati.

Dobro je biti bogat,

ali je bogatije biti plemenit.

Možda je moje lice namršteno,

ali moja duša je uvek nasmejana.

Koliko umiremo, to zavisi od toga šta, ili koga, iza sebe ostavljamo.

Ima predstava koje nemaju reprizu.

Život.

Ako čovek sebi lepo objasni,

i zlo može da bude prijatno.

Čoveku je sve dato,

ali ne za sva vremena.

Ni breskva nije jednako slatka.

Čovek ima razum,

ali nema razumevanja.

Sudbina se šije svakog dana, ali se i kroji.

Ćuti, kao što misliš.

Govori malo da bi dugo mislio.

Borba za očuvanje čovekove okoline, i uopšte, očuvanje prirode, vodi se pogrešno. Traže se direktni zagađivači, dok oni koji su im omogućili da postanu zagađivači, ostaju nepoznati.

Kosti popuste kad se duh slomi.

Trošim svoju prolaznost najbolje što mogu.

Glava, preko dana gleda iz sebe.

Noću, glava gleda u sebe.

Ništa se dobro ne može napraviti od lošeg materijala.

Ono ste što glumite da jeste.

Ubijanje volje, to je najsvirepije ubistvo.

Delo treba ograditi od njegovog tvorca.

Kao i decu od roditelja.

Oni nisu isto.

Što može, biva,

što ne može biće.

Uvek se iznova divim ljudima velikog znanja.

Kad su stigli to da nauče, kad nam je život svima jednako kratak?

Ko se s prirodom zarati – gubi.

Dok moje ruke rade,

radiće i moje srce.

Sreća čovečanstva leži u tome što se misli ne vide.

Čak i ako idete sopstvenim putem,

neko je pre vas tuda prošao.

Zrelost ličnosti ogleda se u odabiranju puteva.

 Nebojša Mitrić

Razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti je samo iluzija, ma kako istrajna može da bude.

Albert Ajnštajn

Mali i slabi sa uspehom se mogu suprotstaviti jakima i održati u životu svojom mudrošću i dovitljivošću.

Zagorka Lilić

Bogatstvo će imati ne onaj ko se bogat rodio i trošio, već onaj koji je radio i štedeo.

Slobodan Petković

Bogatstvo je isto što I leteći pepeo – što ga više skupljaš, prljaviji postaješ.

Japanska poslovica

Nijedan narod nije izolovan u svom stvaralaštvu.

Sadržaji često nisu bitni – bitan je samo način na koji ih je narodna mašta uobličila.

Miroslav Stefančić

Ljudske oči nikakvim bogatstvom ne mogu se zasititi, samo ih zemlja može zasititi.

Kurdska poslovica

Pripovedač ne samo da istovremeno obavlja ulogu učitelja, izvođača, čuvara ritualnih formi i tradicija, već takođe postaje prizivač vizija. Svojim pevanjem on neprekidno iznova stvara i obnavlja svet.

Ričard Kupidi

Ako ne znate odgovor, izmislite ga.

Haime de Angulo

http://belegbg.wordpress.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*