Подгорица, 15. јун 2017.
Предмет: Конкурс за објављивање књиге прозе и књиге пјесма Удружења књижевника Црне Горе
На Конкурс за објављивање књиге прозе и књиге поезије Удружења књижевника Црне Горе (реализован у сарадњи са Српским националним савјетом), расписан 14. априла 2017., а закључен 15. маја 2017. године, пристигло је укупно 12 рукописа, од чега 7 пјесничких, a 5 прозних рукописа.
Жири у саставу Милорад Дурутовић, Милица Краљ и Александар Ћуковић је прочитао све рукописе, те донио сљедећу одлуку:
- За најбољи прозни рукопис једногласном одлуком жирија награда је припала Радојици Радовићу са Цетиња за текст „Сура гора“
- За најбољи пјеснички рукопис једногласном одлуком жирија награда је припала Милети Н. Булатовићу из Никшића за текст „Тражење пута“
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
1.
Роман Сура гора Радојице Радовића припада зрелим прознима остварењима, можда понајбољим у неколико последњих година у Црној Гори.
Слојевита, до детаља искристалисана прича о човјеку који се у потрази за иоле љепшим животом у једном недовољно истраженом преломном времену, нашао у самом средишту бурне црногорске, европске и свјетске историје из првих деценија прошлог вијека.
Истовремено ова прича је и освјетљавање судбинских − како за главног јунака, тако и за цио један народ − замагљених, занемарених, можда и намјерно прећутаних историјских догађања.
Мајсторским приповједањем, раскошним језиком, познавањем језичких могућности, употребом потиснутих и заборављених ријечи црногорског поднебља, раблеовским сликама, сатиричним преокретима, алузијама и метафорама, аутор Радојица Радовић, до сад познат као пјесник, успијева да причу о сурој гори, у једном не тако давном времену, преобликује у причу са универзалним значењем.
2.
Из позиције аутора из сјенке, односно, аутора који свијет и збивања посматра из властитог угла, издвојен из мноштва, Милета Н. Булатовић рукописом Тражење пута успијева да чистим лирским гласом испише/остави/забиљежи сопствена запажања о лутањима кроз вријеме.
Крећући се замагљеним трагом путање којом је ходио пјеснички претходник Одисеј, Милета Н. Булатовић открива читаву мрежу фигуративних и метафоричких знакова од којих гради успјелу пјесму.
Овај рукопис има све одлике успјеле пјесничке цјелине: у двоструком кретању пјесничког субјекта из себе путевима и раскршћима свијета, до повратка самом себи огледа се пјесничка потрага за (сосптвеном) суштином која се рефлектује пјесмом и у пјесми.
Pročitajte i:
