Na konferenciji za novinare u maloj sali Skupštine grada Kruševca, 27. novembra 2010. godine, saopšteni su rezultati 19. „Zlatne kacige“. Tema konkursa je bila „SPAS“, a za autore do 18 godina „ZUBI“. Na konkurs je pristigao sledeći broj radova:
- Каrikatura: 173 autora iz 45 zemalja sveta, sa svih šest kontinenata (Evropa, Azija, Australija, Afrika, Severna i Južna Amerika) poslalo je 422 rada.
- Pisana forma: – priča: 49 autora, 63 priče, – pesma: 60 autora, 90 pesama – aforizam: 68 autora, 1032 aforizma. Ukupno: 350 autora, 45 zemalja sveta, 422 karikature, 63 priče, 90 pesama i 1032 aforizma.
- Autori do 18 godina su poslali 202 karikature, 56 stripova, 1 priča, 53 pesme i 20 aforizama.
ODLUKA I OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA KARIKATURU
Žiri: Neđeljko Ubović (predsednik), Novica Kocić i Milanko Kaličanin
Žiri je radio u punom saglasju, prilazeći pažljivo svakom poslatom radu. I ako se do kraja nismo izjašnjavali koje radove nagraditi, ispostavilo se na kraju da smo u prvom gledanju zapazili baš one radove koji su dobili nagrade. U svom radu smo se držali profesionalnih principa; estetike, etike i zadate teme… Do spasenja dolazi hrabrim verovanjem u sebe, u svoje okruženje, dobrih ljudi i vera da oni koji nisu dobri mogu jednog dana da se prodobre i budu spaseni.
Žiri je jednoglasno odlučio:
- Prva nagrada i „ZLATNA KACIGA“ – Mikhail Zlatkovsky (Rusija),
- Druga nagrada – Milenko Kosanović (Srbija)
- Treća nagrada – Javad Takjoo (Iran)
ODLUKA I OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA ZA PISANU FORMU
Na konkursu Međunarodnog festivala humora i satire „Zlatna kaciga“ stiglo je ukupno 63 priče od 49 autora, 90 pesama od 60 autora i 1032 aforizma od 68 autora. Žiri u sastavu: Ljubodrag Stojadinović (predsednik), Petar Lazić i Ivko Mihajlović, doneo je odluku:
Prvu nagradu za priču dobio je rad „Vera je pola spasa“ pod šifrom „Druga obala“, autora Tomislav Drvar iz Sombora.
Odluku o ovoj nagradi žiri je doneo jednoglasno. Priča je uspešna literarna metafora teškoća sa kojima se Srbija i njeni građani susreću u pokušaju da se izbave iz krize. Autor se u svom radu uspešno služio ironijskim istorijskim paralelama uz nastojanje da na jedan moderan satirični način ukaže na ključne mane društva, države i njenih lidera u kreriranju krize i nedostatku ideja da se iz nje nađe odgovarajući izlaz. Drvar je uspešno pomirio relativno visok literalni stil i sarkazam kao sredstvo u realizaciji teme, kloneći se na taj način banalnosti i suviše pojednostavljenih, neposrednih iskaza.
Prvu nagradu za satiričnu poeziju žiri je dodelio pesmi pod naslovom: „Samo sloga Srbina spasava“ (šifra: „Srpski san“), autorke Jelene Kujundžić iz Majura.
Žiri je ovu odluku doneo jednoglasno. U pesmi dominira niz snažnih sarkastičnih slika koje predstavljaju simbole naše stvarnosti uz parodiju mita o slozi Srba kao jedinom putu u spasenje. Simbolički i leksički pesma je u celini posvećena Srbiji i metafori njene sudbine uz osobenost da svaki stih počine slovom S.
Prva nagrada za aforizam dodeljena je autoru koji je svoj rad poslao pod šifrom „Nada i Vera“ – Savi Martinoviću iz Beograda.
Odluku o ovoj nagradi žiri je doneo jednoglasno. Iz grupe kvalitetnih aforizama ovog autora, žiri je odabrao: „Bela zastava nam je spasila živote. Za nju se mora naći mesto u nacionalnom muzeju.“ „Hitna pomoć je zakasnila akademskih petnaest minuta.“ „A šta vi pijete? – upita davljenik spasioca.“ Set uspešnih i duhovitih aforizama ima zajedničku poentu u satiričnom poimanju ideje o nacionalnom spasu i apsurdnim pokušajima da se do nje stigne.
Nagrada Rade Brka dodeljena je priči pod naslovom „Spasavanje našeg dede“ (šifra: „Avala“) autora Dragiše Pavlovića Rasinskog iz Kruševca.
Odluku o ovoj nagradi žiri je doneo većinom glasova. Nagrada Rade Brka dodeljuje se za negovanje narodnog humora. Uspešnim crno-humornim pristupom, autor se uspešno igra kultom života i smrti, kombinacijom tradicionalnog simboličnog lapota i primenom tehnološke revolucije u njegovoj negaciji. Poruka priče je da od naše crno-humorne i grobljanske kulture nema tehnološkog spasa.
(Izvor: Žikišon)
Pročitajte i:
