Rezultati Arte konkursa za najbolji neobjavljeni roman

Filed under: rezultati konkursa,Srbija |

arteŽiri prvog konkursa za „Najbolji neobjavljeni roman“, koji je raspisala Izdavačka kuća „Arte“ iz Beograda, u sastavu Gordana Vlajić, predsednik, Miodrag Jakšić, Angelina Petrović i Irena Miletić, članovi, od prispelih više od 190 radova, i nakon trećeg klasifikacionog kruga glasasnja, doneo je jednoglasnu odluku da je pobednik ovog konkursa rukopis „Povest o apokrifu“ autora Mikice Ilića iz Sremske Mitrovice. Roman će u izdanju izdavačke kuče „Arte“ biti objavljen i predstavljen na Beogradskom sajmu knjiga, od 26. oktobra do 2. novembra 2014. godine.

U izvodu iz obrazloženja žirija o romanu „Povest o apokrifu“ se, između ostalog navodi:

Široka erudicija i kompleksnost romaneskne priče na svim strukturnim nivoima, u umetničkom postupku oblikovanja likova, kompozicionoj motivaciji, naraciji, usklađenosti sa tematsko-problemskom pripovednom građom i misaono-emocionalnim slojem, metatekstualnost i univerzalne poruke, uz korišćenje scijentističkog metoda čini ovaj roman umetničkim biserom postmodernističke proze.

Iako kriptoroman, koji podrazumeva dešifrovanje kodova i veće intelektualno angažovanje u percepciji i razumevanju, nipošto nije namenjen malobrojnoj publici, jer su poruke univerzalne, a egzistencijalni pogledi na čoveka i dubinski prodor u njegov unutarnji svet, na društvo i međuljudske odnose jasni su i prepoznatljivi svima.

U simboličkoj prstenastoj kompoziciji, biblijsko-istorijskom umetničkom okviru i poetičkim diskursima, sadržanim u refleksivnim pasažima, monolozima, dijalozima i opisima, pozivajući se na Žida, Dostojevskog, Kjerkegora, Ničea, Konfučija…, autor u sedam poglavlja (fabularnih priča) predočava čitaocima ljudsku potragu za odgovorima i težnju da spozna Istinu, koja nudi spasenje duha, pa samim tim i čoveka, nagrizenog sumnjom, usamljenog zbog svojih strahova i slabosti, koje nosi kao trn u telu, živeći u nespokoju, među zlom u svetu, kroz oživljene likove Pontija Pilata, Kornilija, apostola Tome, Petra i Pavla, Valerija, Jakova Jerusalimskog i Mariam iz Magdale. Izvanrednim stilom, brušenom sintaksom i bogatom deskripcijom i pripovedanjem čitaoci će biti vođeni ovim likovima, koji izgaraju u svojim stradalničkim razračunavanjima sa sobom, kroz Rimsko carstvo, njegove prašnjave puteve kojim prolaze rimski legionari, oholi ratnici pod teškim oklopima, naoružani mačevima i kopljima, pod čijom je čizmom roptao veći deo do tada poznatog sveta, osećajući duh Večnog grada ‒ Rima, Efesa, Korinta, Peloponeza, Jerusalima, Indije, smeštajući ih u ono neodređeno doba kad se završava noć i kad đavo zaključuje svoje obračune, godine 3797. od postanka sveta, 3289. od zidanja kule vavilonske i 789. od osnivanja Rima, da bi ih, u koncu, doveo do Trojice sedih mudraca koji pišu oporuku potomstvu, nikad dovršenu Knjigu ‒ koja čuva Istinu ‒ zadovoljavajući svojom književnom vrednošću i umetničkim kvalitetima u potpunosti intelektualnu, estetsku i emocionalnu čitalačku svest.

 

Mikica Ilić rođen je 1972. godine u Sremskoj Mitrovici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta i apsolvirao na Bogoslovskom institutu Srpske pravoslavne crkve. Piše pripovetke, novele, romane, kratke priče, eseje, satiru i radio-drame. Član je Udruženja književnika Srbije. Sarađuje u četrdesetak književnih, bogoslovskih, naučnih i drugih časopisa, u kojima je objavio preko 120 tekstova. Objavio knjige: Zapadno-istočni divan (2003), Selo Bosut u Sremu (2012), Lavirint bez izlaza (2014). Dobitnik je više književnih priznanja, među kojima i nagrada: Ulaznica (2000), Laza K. Lazarević (2002), Milivoje Ilić (2002), Kočićevim satiričnim perom (2002), Buntovna proza (2002), Šumadijske metafore (2003), nagrada Udruženja pisaca 7 iz Frankfurta (2004), Srpsko pero (2006), Žikišon (2006), Mirko Petković (2009), Andra Gavrilović (2012), Misaonik (2013)…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*