Ratko Matić: Nadica (Magda Simin 2012 – treće mesto)

Filed under: Magda Simin 2012,nagrađeni radovi |

zenePo starom dobrom običaju, Draško je krenuo na planinu bez opreme. Radio je rad kad mu vreme nije. Pitali su ga mnogi: – imaš li neku devojčicu?
Pitanje je bilo isuviše direktno za njega, znate na šta mislim? Po jakom osećaju po istančanom ukusu, njegova psiha nije mogla da izađe iz sfere idealnog. On je težio sreći kao da će se ona jednom desiti. Bio je toliko naivan, da mu je jedna ciganka, koja dobro izgleda, zapretila da ne dolazi više na kafu jer će zvati gazdu stana. On se uplašio i više nije išao kod nje. Sa ovom devojkom je mogao sve i da se šeta i da ga nasmeje, jedino što je imala nekog dečka, nagluvog. Kad bi Draško došao kod komšinice, a tu bio njen momak on bi sve polako promatrao i odmeravao pogledom, kao neki prizetko. Potražio bi neki izgovor da dođe ili ode kad zatreba. Taj njen momak se jako plašio da izgubi devojku. Naravno, imao je zbog čega, Draško je bio jako lep momak, umiljat, zeleno voće koje bi možda samo po sebi na suncu sazorilo. Ali nije bio takav da otme devojku, momku koji je skoro totalno gluv, to je bilo ispod časti. I ne samo to, već bi to svakako bio loš početak ljubavnog života. Ona je zavodila, ona se šminkala kad otvara vrata svom komšiji ne bi li bila lepša ili je to bio samo kompleks, ona je na kraju primila cimerku koja se potom raspustila i pokazala sve svoje umeće sa muškarcima, ona je na kraju rekla sve i svima i otišla negde na Konjarnik u tom ukletom gradu Beogradu.
Posle je otišao i on, posle nego je imao još jednu priliku zvanu Željka. Ona je bila na izvolte samo da je hteo da je slaže, ili bi ona prvo htela da se ona uveri da je on siguran. To nika neće saznati jer nije išao dalje, već na prvoj prepreci je odustao, bilo je to loše „parče“ za njega, bar je teko mislio u to vreme.
U novom stanu je upoznao cimerovu devojku. Njena drugarica je počela da navraća. Tom devojkom se samo ljubio, kad je došlo do „onoga“ uspeo je samo da utrne kao deo tela na kojem leži.
U nevoljnom stanju, stanju u kom se neprestano ispoljava bes prema samom sebi, stanju beznađa, očaja ali i spremnosti da se bilo šta promeni, dani su teški, mučni. Po izlasku lepog sunca se rađamo, uveče kad sunce zađe osećamo neobičan strah od neke nemani, prokletstva pa čak i samog ličnog najjednostavnijeg opstanka u bliskoj budućnosti.
Da bi Draško došao do „onoga“ morao je čak i da se upozna sa njenom majkom, porazgovara malo, opusti sa njima i zajedno bude u stanu. Sve  je to uradio a kad je konačno uspeo da je nagovori da se skine i urade to, on se jako unervozio i pobegao oblačeći se.
Nisu se više viđali, sem slučajno u prolazu. Cimer je bio centralna figura u tim odnosima, pa bi ovaj bio i ljubomoran kad bi čuo da su se on, njegova devojka i njena drugarica grudvali na vrhu zgrade u tom uvrnutom Beogradu. Zato mu je i bilo krivo, kako je mogla da ode na grudvanje a da ne zove i njega Draška i kako to da ga ne moli za milost? Smešno, ali i tužno. Odlučio je da ode kod doktora, za sve ovo ga je bila sramota.
Kad ga je cimer upoznao sa svojom sestrom, od stričevića, to ga je jako obradovalo, bila je nekako laka, ustvari bila je odlučna da nađe dečka, videlo se to a i bila je starija,  taman za udaju. Ova jagma oko doktora i tako to, je izgledalo kao neka Božija reč: „Da ne počinje sa nekom nešto a to je sad upravo ova, koja je naišla ako neće ostati sa njom“. Zvala se Nadica a i bila je polu-ciganka što je tek posle saznao. Po nekoj intuiciji je znao da to sada znači da ne bi valjalo poigrati se sa ženskim srcem ali tako je sve išlo da je na kraju sve tako i ispalo. Došao je kod doktora:
– Dobar dan -reče on ,
-Dobar dan- reče doktorka,
– Dajte mi uput za urologa-reče on,
– Dobro, a šta je u pitanju? Mislim koja bolest?
– Ma nešto, samo mi dajte uput ako može -postide se on
-Izvolite, doviđenja- reče doktorka
-Doviđenja-reče on
Posle ode na neurologiju da pita za urologiju, dolazi na šalter, svi ga gledaju nešto čudno. Pita :
-imam jedno pitanje, gde je urologija,
Sestra sa blagim podsmehom prebacuje drugoj:
-izvolite? – pita druga
Ljudi ga sad ponovo čudno gledaju, opet će on:
-Izvinite, gde je urologija?- šapuće on,
-a šta je u pitanju?-pita ona,
-ma nešto… –ubeđuje on
-dobro, izađite na ova vrata levo idite ulicom, prva desno. –ljubazno će ona
I tako… konačno dođe tamo gde treba, kad tamo gomila đaka iz medicinske škole koji sad tu treba da se uče medicini, deca došla na praksu tj. devojke i te kakve sve dugačke noge, prave ribetine. Čini mu se da vidi jednu koju možda poznaje, stidi se, nekako ih obilazi a oni s kraja na kraj hodnika samo se šetaju. Pa to je urologija, oni sigurno znaju da postoje ovakvi likovi kao što je on i sad se nećka oće stati kod ordinacije ili ne, najbolje je ponašati se non- šalantno- pomisli on. Uze telefon pa nešto čačka po njemu, a devojke i deca samo gledaju, to su ona urbana deca koja su nekako više sazreli nego on koji je iz manje sredine ili to nije ni važno već jednostavno nije stigao da svoju nevinost izgubi. Posle sat-dva dolazi doktor, nema nikog ispred njega, ulazi Draško u ordinaciju:
-dobar dan- reče Draško,
-dobar dan, da vidimo šta je to sa vama?-upita doktor
-pa ništa, kad hoću ono da radim, ja ne mogu!- reče on
-šta ne možeš?-pita doktor
-ne mogu ono znate, da vam ne objašnjavam…-nasmeja se on
-ne mogu da ti pomognem ako mi ne objasniš…reče doktor
-pa kad hoću da budem sa devojkom ja krenem a nije dovoljno tvrd, -reče on
-oćeš da kažeš, kad imaš odnos sa partnerkom, nije ti dovoljno tvrd, koji deo nije dovoljno tvrd?
-pa prednji- nekako slaga on,
-ma hajde, da pogledam to, skini gaće samo malo. –reče doktor
Pogleda na kratko i odma krene da piše:
„pacijent ne postiže dovoljnu erekciju…“itd
-Šta je u pitanju-upita on
-ništa, meni izgleda u redu. –odgovori doktor, pa pozva još jednog kolegu
Ulazi drugi doktor nasmejan: – šta mu je, -upita ovaj
-kaže nemože da postigne erekciju- odgovori doktor
-a da se možda nije uplašio malo- odgovori ovaj
-jesi se uplašio? – pita doktor
-pa malo- odgovri Draško
Nasmejaše se u glas, pa ga ispratiše.
-samo hrabro! –pozdraviše doktori
Tako je pacijent otišao kući sav zadovoljan, pozvao devojku pošto je prethodnu noć već pitao da li „ono „ mogu da ostave za sutra kao da je penzioner a već su se bili skinuli i legli u krevet. Sad je samo trebalo da se nađu i da obave to, tačnije da uživaju do besvesti. Ljudi pa on može da radi one stvari- pomilsi on. Došla je kod njega u stan, on je bio toliko uzbuđen da je završio priču za sekund, u mraku je samo video siluetu koja se izvija ispod njega. U tom trenutku nailazi cimer, otvra vrata u hodniku, izlazi Draško u gaćama i reče: -e jel možeš samo da sačekaš malo,
-mogu . –ravnodušno će ovaj
Ode do wc pa se vrati sa velikim osmehom koji je jako providan malo reći naivan.
-nisi valjda izašao u gaćama pred mog brata? –upita ona
-jesam he he he…- reče Draško
-ti nisi normalan. –reče Nadica
Sve je to opisao i Momo Kapor u knjizi „provincijalac“ , sve kao da je to taj isti lik ili događaj. Dečko nađe devojku koju je dugo dugo tražio ustvari jedinu, prvu pa onda radi sa njom takve stvari kao da ne postoji sutra. To se zove želja, žeđ za osvajanjem, za svačim.
Narednih dana su se viđali svaki dan, ponekad svaki drugi. Postojao je kao neki prećutni dogovor, odlično su se razumeli ali samo u jednom, u tome kad treba ići u krevet. Nije imao mnogo para da je izvodi u grad niti je ona to tražila. Svaka druga misao Drašku bi bila o flertovanju i kad uđete u takvo raspoloženje možete flertovati sa bilo kojom, vaše su ili sve ili ni jedna. Bilo je tu mnogo ljutnje oko momačke neozbiljnosti ali i zadovoljstva oko same momačke psihe. Tako su stvari namestile, kao da je neko rekao : „sad mu dajte devojku ali prethodno ga dobro namučite sa psihologijom da on „to“ ne može kako bi više poštovao tu devojku, jer to je njemu u interesu“. Draško bi se strašno naljutio kad bi makar pomislio na to da mu neko kontroliše život da mu daje na kašičicu. Posebno što je imao za vratom i njena dva brata, rođenog koji je dolazio i bio mirnije naravi i ovog daljnjeg brata od strica kojeg je morao da trpi u stanu, zapravo sve su delili pa je bilo perverzno kad je trebalo pričati o devojkama a njemu je od ovog sestra bila prva. Išli su mnogo daleko sa pričom da je ovaj cimer znao sve do detalja, tačnije nije sve ali je pola bilo i „čitam ti misli“ pre svega što je cimer bio iskusniji. Posebno što se dešavalo kad Draško uporno nije hteo da prizna nešto što je bilo očigledno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*