Rajačke pimnice i Smederevska tvrđava ozbiljni kandidati za listu Uneska

Filed under: region,Srbija |

Caričin grad, manastir Manasija, grad Bač sa okolinom, Rajačke pimnice (pivnice) i Smederevska tvrđava – kandidati su Srbije za upis na listu svetske kulturne baštine Uneska, a našli su se među nominovanima koje je usvojio Komitet za svetsku baštinu te organizacije Ujedinjenih nacija. O predlozima Srbije za listu svetske kulturne baštine trebalo bi da bude reči i na današnjem samitu Uneska u Viminacijumu.

Jovan Ćirilov, naš ugledni teatrolog i višegodišnji predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije a potom i Srbije pri Unesku (2001-2007), kaže da su kriterijumi za upis lokaliteta na listu svetske kulturne baštine specifični, te da dva od pet naših predloga imaju lepu šansu da definitivno postanu svetska kulturna baština.

– Smederevska tvrđava je izuzetno važan lokalitet u regionalnom smislu jer je deo arhitekture koja je nastala pored reke Dunav i koja je prepoznatljiva u istorijskom kontekstu, ali i kao neimarski poduhvat. Smederevska tvrđava prema takvom kriterijumu Uneska predstavlja značajan deo regionalnog lokaliteta koji lako može da se nađe na Listi svetske kulturne baštine – kaže Jovan Ćirilov za „Blic“ i napominje da bi u takvom raspletu glasanja u Unesku, Smederevska tvrđava postala deo vredne evropske kulturne i turističke destinacije.

 – U sferi interesovanja stranaca bili bi tada i kulturni sadržaji koji se odigravaju na lokalitetu poput pozorišnog festivala Tvrđava teatar – pojasnio je Ćirilov.

Osim karakteristika arhitekture u jednoj regiji, autentičnost lokaliteta se visoko ceni u kriterijumima Uneska za prijem na listu svetske kulturne baštine. Zbog svoje izuzetne autentičnosti, prema rečima Jovana Ćirilova, i Rajačke pimnice kao unikatni lokalitet u ovom delu sveta mogu da postanu deo svetske kulturne baštine.

– Od davnina su vinogradari smatrali da vino mora da odstoji u tišini, izvan ljudskih naselja, daleko od stoke, njene buke i mirisa. Zato su u značajnijim vinogradarskim regijama pored vinograda pravljena mala naselja u koja su vinogradari prelazili tokom berbe i muljanja vina. Potom je vino ostajalo da radi u tišini napuštenih naselja. Kod nas su takva naselja pravljena u Metohiji, Župi Aleksandrovačkoj i Negotinskoj krajini. U okolini Negotina su sačuvane Rajačke pimnice koje su autentične po svojoj arhitekturi i zato svakako pripadaju svetskoj kulturnoj baštini – pojašnjava Ćirilov.
Tekst preuzet sa sajta http://www.blic.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*