RSE: Smatrate da ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala poslednjih 20 godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje. Niste jedini koji bojkotuje ovu nagradu. Saša Ilić je, takođe, obrazložio svoje razloge, a pozvali ste i ostale pisce iz prošlogodišnje produkcije romana da učine isto. Vaš potez je, pretpostavljam, odjeknuo u krugovima književnih stvaralaca, posebno onih koji su s ponosom primili ovu nagradu u prethodnom periodu. Da li su do Vas stigle neke reakcije?
Ugričić: Nisam primetio nijednu reakciju. Jedan član žirija je reagovao na moje pismo, naravno zlonamerno i negovoreći istinu, interpretirajući pismo da je ono narcisoidno zato što je došlo tek kada sam video da nisam ušao ni u onaj širi izbor. To je laž jer sam pismo poslao pre toga, čim sam video u NIN-u spisak svih pristiglih kandidata, pre nego što je bilo kakva selekcija uopšte i izvršavana.
Meni i Saši Iliću se niko nije pridružio. Da se makar još par kolega pridružilo, mislim da bi to bio mnogo značajniji javni gest i imao mnogo ozbiljnije posledice. NIN-ova nagrada je možda javno najeksponiranija umetnička nagrada uopšte na našoj sceni. To je jedina nagrada u umetnosti koja dolazi na prve strane novina, glavna vest u dnevniku. Sve druge nagrade su na kulturnima stranama i nemaju takav publicitet. U tom smislu, ona je jako važna i jedan od šarafa u mašini toga poretka o kome govorim.
Naravno da su oni, kojima takav poredak odgovara, koristili tu nagradu, sav njen potencijal, na taj način i time je žrtvovana sama literatura. Većina kritičara i kolega pisaca, bez obzira iz koje poetičke ili ideološke perspektive se postavljaju prema tome, će se usaglasiti u razgovoru da je možda ne više od 20 posto tih nagrada u poslednjih 20 godina bilo korektno i adekvatno, a 80 posto je bilo u stvari instrumentalizovano, pravljeni su kompromisi i nagrada je dodeljivana, ne iz razloga slavljenja same literature i literarnost, nego za neke druge svrhe.
RSE: Da li prepoznajete neke signale da bi u skoroj budućnosti moglo da dođe do preispitivanja kriterijuma za dobijanje NIN-ove nagrade?
Ugričić: Šta će se dalje desiti, stvarno ne mogu da predvidim. To ćemo videti. Možda će se menjati žiri, ili će se menjati sam statut te nagrade. I on ima neke elemente, po mojim saznanjima, koji su makar za diskusiju, ako ne i za potpunu promenu.
To je nagrada koja se dodeljuje za roman napisan na srpskom jeziku. Vidimo, baš u zadnjih 10-tak godina, da su naravno, sasvim legitimno, u konkurenciji pisci iz Banja Luke ili sa Pala, ali neki pisci iz Sarajeva, koji na tom istom jeziku pišu, ne mogu ući u konkurenciju i nikada nisu bili u konkurenciji, mada svi znamo da su oni možda i kvalitetniji pisci od ovih drugih. Bilo je romana pisah u Srbiji, koji nisu ušli u konkurenciju, zato što autor nije Srbin. To su stvari, po meni, veoma sporne i treba o njima javno govoriti. Da li će do te javne debate doći, to ćemo videti u periodu koji dolazi.
Pročitajte i:
