Prvo „Preslišavanje“ u Galeriji Remont

Filed under: fotografija,izložbe,region,Srbija |

Prva u seriji izložbi u okviru projekta „Preslišavanje“ predstaviće rad tri fotografa nove generacije: Aleksandrije Ajduković, Ivana Petrovića i Katarine Radović.

Izložba „Fotografi nove generacije“ biće otvorena u Galeriji Remont u ponedeljak, 19. 03. u 17 časova, a trajaće do 6. 04.2012.

Serija fotografija „Tigrice“ Aleksandrije Ajduković predstavlja niz fotografskih zapisa na kojima su zabeležene slučajne prolaznice obučene u odeću sa „tigrastim“ motivima. Serija fotografija „Lični oglasi“ Katarine Radović uz dozu humora i parodije bavi se fenomenom ličnih oglasa, u kojima ljudi koji traze partnera sebe predstavljaju u najboljem svetlu kako bi izazvali dobar prvi utisak. Ciklus „Podzemna skloništa“ Ivana Petrovića sačinjen je od niza fotografija atomskih skloništa snimljenih u srpskim i evropskim gradovima, gde skloništa predstavljaju deo urbane arheologije gradova.

Ciklus „Preslišavanje“ je osmišljen  kao serijal izložbi na kojima se predstavljaju radovi do 3 autora, grupisanih po tematskim pristupima, fenomenima ili medijima. Uz izložbe, sastavni deo predstavljanja osnovnih karakteristika scene, čine predavanja, diskusije na najznačajnije teme i probleme koji su označili prvu deceniju XXI veka.

Kustoski tim  projekta „Preslišavanje“ čine istoričari umetnosti Saša Janjić, Slobodan Jovanović i Miroslav Karić. Njihovo profesionalno sazrevanje blisko je vezano za rad generacije umetnika koja je tek stupala na umetničku scenu, a čiji su profesionalni razvoj ispratili kroz brojne aktivnosti i projekte.

Projektom  „Preslišavanje“ Remont započinje ciklus izložbi kojima će se rezimirati najznačajnije umetničke pojave i fenomeni u Srbiji nakon 2000-te godine.

19.03. – 06.04.2012.

„Fotografi nove generacije“

ALEKSANDRIJA AJDUKOVIĆ, IVAN PETROVIĆ, KATARINA RADOVIĆ

 

 

ALEKSANDRIJA AJDUKOVIĆ

 

fotografije iz serije TIGRICE (2002 – 2004)

 

U filmu Fransoa Trifoa „Nežna koža“ postoji scena u kojoj glavni lik sedi u restoranu sa svojom ljubavnicom. Odjednom, u restoran ulazi dama obučena u odeću sa „tigrastim“ motivom. Ljubavnica, to spazivši, kaže junaku već pomenutog filma:“Pogledaj onu ženu!“

U restoranu je već bila jedna dama obučena u „tigrasto“ i ljubavnica reče ponovo:“Pogledaj sada onu ženu!“

Junak, shvativši o čemu se radi reče: “ Isto su obučene!“

“ To su žene koje vole ljubav.“ reče ljubavnica.

Sve tigrice fotografisane su tokom 2002., 2003. i 2004. godine na ulicama Beograda. Sve su slučajne prolaznice.

Video rad Tigrice hodaju nastao je u većoj meri u Beču 2006. godine za vreme mog boravka u KulturKontakt aranžmanu.

 

inače o radu

Ne zanima me visoka produkcija. Radim brzo. Tokom rada volim da upoznajem ljude. Može se reći da je sve što sam do sad radila deo vizuelne antropologije

 

Aleksandrija Ajduković

 

Aleksandrija  Ajduković je rođena 11.oktobra 1975. u Osijeku. Diplomirala je na Akademiji umetnosti “BK” u Beogradu, odsek fotografija, u klasi Milana Aleksića. Od 2005. clan je ULUSA, a od 2006. u statusu samostalnog umetnika. Master studije u Novom Sadu, u klasi Đorđa Odanovića, završila 2011. Gost student Marine Gržinić na klasi za postkonceptualnu umetničku praksu na bečkoj Likovnoj akademiji. . Trostruka finalistkinja Mangelos nagrade, dobitnica Henkel Art Award za mladog umetnika 2005. i  45. Oktobarskog Salona. Kroz portetisanje slučajnih prolaznika, naturščika-modela na elaboriran i duhovit način beleži fenomene vezane za savremeni život i njegove svakodnevne refleksije u domenu mode, pop kulture i lifestyle-a (ne)urbanih sredina.

Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na odseku za teroiju dramskih umetnosti, kulture i medija. Radi kao  fotograf u Domu kulture Studentski grad.

 www.aleksandrijaajdukovic.blogspot.com

 

KATARINA RADOVIĆ

Fotografije iz serije LIČNI OGLASI (2004 – 2005)

Serija fotografija Lični oglasi bavi se fenomenom samooglašavanja (ljudi koji šalju svoje fotografije časopisima ili ih postavljaju na internet sajtove) u potrazi za partnerom „po meri“. Uz dozu humora i parodije, ovi fiktivni „kandidati za sreću u ljubavi“, simbolizuju različite stupnjeve samosvesti, privlačnosti i seksualnosti. Oni govore o tome kako je „prava“ fotografija, odnosno dobar prvi vizuelni utisak najčešće neophodna uvertira za sve što bi moglo da usledi, dajući na taj način svakome šansu da se predstavi u idealnom svetlu.

Dok se jedan za drugim smenjuju pred našim očima, kao u nekom katalogu, karakteri sa Ličnih oglasa asociraju na protok, ubrzanu cirkulaciju svojstvenu ekonomskim i tržišnim strujanjima. Međutim, zavodeći nas svojim stavom i pogledom, oni kao da poništavaju čistu želju, jer zavođenje (se-ducere, lat. skrenuti s puta) stoji kao suprotnost čistoj želji i podvlači lažno predstavljanje. Iako na fotografijama svi izgledaju potpuno zadovoljni i ponosni na ono što jesu, iz njih se probijaju privatni lomovi i ekscesi, usled čega je teško reći da li se ovde radi o još jednom nusproizvodu već iznurenog potrošačkog društva ili o konačnom dostizanju panaceje za sve vrste ličnih nedoumica, blokada ili patnji.

Katarina Radović

Katarina čeprka fotoaparatom po ljudskoj psihi i prikazuje slabosti koje svi misle da vešto kriju. Cinizam, ali šarmantan sa puno humora, erotike i optimističnim konačnim utiskom. Gledajući fotografije svi se šalimo, smejemo sebi i sličnima. Koketiranje je deo njenog fotografskog stila. Oženite je, uozbiljiće se – razotkrivanje će prestati i vaše tajne niko videt neće!

Dragan Petrović, fotograf

Katarina Radović je rođena 1976. godine u Beogradu, u Srbiji. Studirala je istoriju
umetnosti na Univerzitetu u Saseksu, u Brajtonu, u Velikoj Britaniji, zatim fotografiju
na Akademiji umetnosti u Beogradu, gde je diplomirala 2006. godine. Kao slobodni
umetnik učestvuje na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu (Slovenija, Austrija, Češka, Litvanija, Španija, Holandija, Francuska, Egipat, Japan, itd). Dobitnik je stipendije Kultur Kontakt, 2007. godine, a njeni radovi nalaze se u nekoliko javnih umetničkih kolekcija u Evropi. Nedavno je završila dvogodišnji fotografski projekat Dok nas smrt ne rastavi, propraćen istoimenom monografijom, a koji je podržala i sponzorisala Evropska kulturna fondacija (ECF).

http://www.artmajeur.com/katarina/

 

IVAN PETROVIĆ

Fotografije iz serije PODZEMNA SKLONIŠTA (2002 – 2011)

 

Projekat Podzemna skloništa (2002-2011), koji je u dosadašnjoj praktičnoj reaizaciji podrazumevao fotografisanje enterijera savremenih atomskih skoništa, kao organizovanih i uređenih prostora, koji postoje u okvirima državnog sistema zaštite stanovništva i materijalnih dobara, uključivao je gradove na teritoriji država: Holandije (Roterdam, Amsterdam, Utreht), Austrije (Beč, Grac, Eisenštat), Nemačke (Regensburg) i Srbije Beograd, Kruševac).

Idejni aspekti na kojima je zasnovana problematika kojom sem se bavio u ovom projektu, odnose se na pitanja vezana za pojmove bezbednosti, odnosno, egzistencije ugrožavanja, i bazirani su na dualizmu činjenica da, skloništa pružajući određenu vrstu sigurnosti, istovremeno svedoče o tome da prava sigurnost ne postoji; da se bezbednost koja se nudi, odnosi na situacije opšte nebezbednosti.

U isto vreme posmatrana kao sinonim zaštite i simbolička slika uništavanja, atomska skloništa ukazuju na sopstveni dispolaritet i oprečnost njihove funkcionalmosti, i bivajući vremenom urbana arheologija gradova čijoj zaštiti stanovništva su svojevremeno bila namenjena, postaju prostori višeznačenog karaktera i autentične estetike.

Ivan Petrović

Ivan Petrov je rođen u Kruševcu 1973. godine, Srbija. Diplomirao je na Akademiji umetnosti “Braća Karić” 2002. godine, odsek fotografije. Aktivno izlaže od 1998. godine.

Dosadašnji realizovani fotografski projekti i radovi u nastanku: Evidentiranje, 2000; Podzemna skloništa, 2002-2011; Slike, 2002-; TV ili TV, 2004; Dokumenti, 2007; Foto-tapet, 2010; Noćne promenade, 2009-; Rekonstrukcije, 2009-; Vodič kroz galerije i muzeje, 2010;

Kao fotograf koji za realizaciju svojih radova koristi dokumentarni pristup, njegovi projekti  uključuju i proširena svojstva upotrebe reade-made-a, (fotografije koje izrađuje sa fotografskih negativa i slajdova pronađenih na ulici), koji su, sve ukupno, često uobličeni formom auto-kustoske realizacije, i uopšteno moglo reći da je, umetnički rad Ivana Petrovića, zasnovan na međusobnim odnosima dokumentarizma, revolarizacije i aproprijacije.

Dobitnik je stipendije KulturKontakt u Beču, 2004. godine i nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos 2008. godine.

Osnivač je i urednik Centra za fotografiju (zajedno sa Mihailom Vasiljevićem), nezavisnog udruženja osnovanog u Beogradu 2011. godine,  koje se bavi istraživanjem, proučavanjem i promovisanjem fotografije;

Inicijator je i urednik FOTOFORUMA, u okviru likovnog programa Doma kulture Studentski grad, 2010-2011. godine (ciklus razgovora sa fotografima i umetnicima na kojma se prezentuje i promoviše domaća savremena fotografska produkcija)
 www.ivanpetrovic.wordpress.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*