PROGRAM FESTIVALA EX TEATAR FEST: PITAM SE

by: Maja Gargenta Reić

EX TEATAR FEST: PITAM SE.

40 festival eksperimentalnog, alternativnog, niskobudžetnog i angažovanog pozorišnog izraza

 Pančevo, 06 – 08. oktobar 2011.

Organizatori: Dom Omladine Pančevo i Kulturni Centar Pančeva

 REČ SELEKTORA

 40. EX TEATAR FEST: PITAM SE.

 U vremenu koje je zahtevno, preispitivanje savesti, provokativni prikaz društvenih okolnosti u pozorišnom izrazu, ali i u svakoj drugoj umetnosti, jeste ono što po čemu se umetnički proizvod razlikuje od medijske zabave. Većina pozorišnih stvaralaca u svojim delima ne postavlja nikakva pitanja niti, samim tim, daje odgovore. Pozorišni produkt, ako u svom sadržaju nije društveno aktuelan ili ako ne sadrži jasan aktivizam, otpor, postaje i ostaje siromašno delo. Dramska priča je samo polazište za ono što stvaralac želi da predstavi. Bez toga umetnost postaje jednodimenzionalni prikaz. Kritičko i subverzivno je ono što određuje vrednost dela. U traganju za dubljim smislom dolazimo do zapitanosti, sumnje. Zapitanost je suština. Ona svako delo može estetski, ali i etički da odredi. Zapitanost nad sobom, kao kod Hamleta, proširuje se nad zapitanošću nad svetom. Odgovor na društvene pojave od tradicionalnog do ekskluzivnog; od Brehta koji je svojim delima učestvovao u društvenim okolnostima do savremenog izraza koji podrazumeva angažovani govor i društveni aktivizam. Pitanja koja postavljaju autori izabranih predstava podrazumevaju i hrabrost za traganje i suočavanje. Selekcija ovogodišnjeg EX TEATAR FESTA bazirana je na odabiru onih stvaralaca koji u svojim delima tragaju za pitanjima. Kroz taj proces oni preispituju formu i ideju, što se sve može svrstati pod eksperiment. Eksperiment kao provera nekih vrednosti i zakonitosti; еksperiment koji je nekada bio prisutan u pozorišnom izrazu kao neki ekskluzivni doživljaj, neinstitucionalizovan. Svakako senzibilno drugačiji sada, u vremenu u kom živimo, on je postao prisutniji i vidljiviji. Pozorišni eksperiment sve više postaje deo ne samo alternativnih pozorišnih trupa, već i pozorišnih institucija. Predstave koje ćemo gledati na ovogodišnjem festivalu možemo definisati i kao alternativne u onom smislu u kom je alternativa u današnjem pozorištu prisutna, ako se alternativno tumači kao forma koja dozvoljava izbor između dve mogućnosti, ili ako se definiše kao nezavisna u svoj jedinstvenom izrazu. Predstave pre svega imaju jak autorski pečat koji karakteriše lični doživljaj i lični jezik. Kada kažem lični ne mislim na privatan, mada je ovaj drugi prisutniji u pozorištu danas. Predstave koje se doživljavaju ili tumače kao eksperimentalne ili alternativne često imaju potrebu da šokiraju, a mnogo manje preispituju granice ljudskog identiteta i prikazuju unutrašnji život čoveka u odnosu ili kroz filozofiju. Kao selektor ovogodišnjeg festivala koji u svom nazivu ima nekoliko odrednica kao što je eksperimentalni, niskobudžetni, alternativni, nezavisni i angažovani pozorišni izraz, trudila sam se da festival izbegne kruti rediteljski koncept, već da odgovori ideji koju ovaj festival nosi, da prikaže scensku umetnost kao živu formu koja neprekidno prolazi kroz metamorfozu. EKS TEATAR FEST je festival koji treba da ima pre svega umetnički domet koji je presudna odrednica, a ne samo puko zadovoljavanje „drugačijeg“ izraza. U najboljem slučaju on treba da postane rasadnik novog eksperimenta. Na kraju bih se osvrnula na proteklih četrdeset godina koliko ovaj festival postoji. Nasleđe EX TEATAR FESTA je ogromno i vredno. U tradiciju ovog festivala ugrađeni su talenti i napori mnogih ljudi. Njihov rad nećemo analizirati, već ćemo se prisetiti festivala koji je uvek bio hrabar i otvoren za sve drugačije umetničke forme. Nasleđe ovog festivala treba da inspiriše i motiviše druge stvaraoce, pre svega mlade, da bez obzira na sudbinu teatra budu hrabri i dosledni sebi.

 Jasmina Večanski, diplomirani dramski umetnik

 PROGRAM FESTIVALA EX TEATAR FEST: PITAM SE

 ČETVRTAK 06.10.2011.

 20.00 Kulturni centar Pančeva, Vojvode Živojina Mišića 4

„Hodnici žuti, purpurni, plavi“

Radionica Integracije, Beograd

 Režija i koreografija: Sonja Vukićević

Igraju: Nedeljka Ložajić, Ljiljana Trbulin, Zorica Trifunović, Svetlana Gogić, Vesna Nestorović i Nebojša Dugalić

Saradnici na predstavi: Svetlana Popović Mihajlović, Nebojša Dugalić, Zoran Erić, Predrag Miki Manojlović

 Trajanje predstave: 60 minuta

 Gradionica

 Mnogo godina je proteklo od okupljanja ljudi koji razumeju duboki smisao pomoći pojedincu, ugroženim društvenim grupama, ljudi koji svojim ličnim, profesionalnim i drugim javnim delom pomažu našoj zemlji na putu osvajanja civilizacijskih vrednosti i dosezanju drugih, neosvojenih, neophodnih našoj Srbiji. Radionica Integracije je veoma važan deo tog razumevanja, što se u vremenu za nama pretvorilo u živu aktivnost. Radost ulaska u ovaj prostor, razgovori koje vodimo, razmena mišljenja koju otvoreno i tolerantno činimo, susreti sa našim prijateljima osobama sa invaliditetom, sa kojima smo prijateljstvo razvili sticanjem obostranog poverenja, radom i druženjem, predstavljaju svojevrsnu školu mišljenja i praktičnog delovanja. Osnivači Radionice Integracije i svi naši prijatelji koji je iskreno podržavaju imaju veliku privilegiju, neuobičajenu u našem društvu da, bez bilo kakvog materijalnog prihoda, skoro isključivo svojim sredstvima i znanjem, uživaju u zajedničkom radu sa osobama sa invaliditetom. Večerašnja predstava je prvi u potpunosti dosegnuti cilj naše Radionice Integracije. Imam pravo da, u ime svih članova Gradionice i učesnika večerašnje predstave, javno kažem da sam veoma, veoma obogaćen ovim iskustvom i da sam i dalje ali još snažnije srećan čovek.

 Miki Manojlović

 22.00 Studentski dom, Dimitrija Tucovica 2

Milena Marković „Paviljoni“

Akademija umetnosti Univerzitet u Novom Sadu

Studenti III godine glume i režije u klasi profesora Nikite Milivojevića

 Režija: Dušan Mamula

Igraju: Aleksandar Milković, Mina Milošević, Mia Radovanović, Stefan Juanin, Danilo Milovanović, Jelena Đulvezan, Dejan Karlečik, Ivana Adžić, Alisa Lacko, Miloš Vojnović i Dubravka Tintor

 Trajanje predstave: 70 min

 Reč reditelja:

 „Paviljoni“ ili „Kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru“ – Stambenu zgradu u kojoj žive pripadnici tri starosna doba – mladi, sredovečni i stari, posmatramo kroz etape dana. Sudbine likova se ponavljaju u sudbinama njihove dece. Životi se svode na dobru hranu i dobro dupe, a na kraju svi samo umiremo.

                                                                                                                        Dušan Mamula

 Informacije o izvođačima

Klasa režije i glume koju vodi redovni profesor Nikita Milivojević sa asistentima Violetom Mitrović (gluma), i Borisom Liješevićem, (režija), po svojoj strukturi jedinstvena je na ovim prostorima jer spaja klasu glume i klasu režije u jednu. Polazeći od pretpostavke da je Glumac u procesu stvaranja predstave na neki način rediteljev dvojnik i da tek kroz glumca reditelj najčešće pronalazi pravu dubinu komada i puni smisao ideje predstave, studenti glume od početka pa do kraja studija učestvuju u rediteljskim predstavama i filmovima, stičući na taj način iskustvo saradnje sa rediteljem. Istovremeno, studenti režije učestvuju u vežbama studenata glume i na taj način prolaze kroz sve ono što glumac prolazi u toku rada na karakteru, žanru, razvojnim linijama likova, itd… Ovaj vid saradnje datira od prvih godina katedre za režiju kada je profesor Boro Drašković odlučio da spoji dve klase u jednu i time uspostavi praksu zajedničkog sazrevanja glumaca i reditelja. Klasa koja će se ove godine predstaviti na Ex teatar festu ima četiri studenta režije i jedanaest studenata glume. Klasa se predstavlja sa dve ispitne predstave studenata treće godine režije u kojima će publika imati prilike da upozna i sve studente glume sa ove klase.

 PETAK 07.10.2011.

 20.00 Kulturni centar Pančeva, Vojvode Živojina Mišića 4

Irena Kraus „U senci Hamleta“

Dečji Kulturni centar Beograd

 Režija: Anja Suša

Igraju: Petar Benčina, Maša Dakić, Miloš Anđelković, Vladica Milosavljević, Mladen Andrejević, Feđa Stojanović, Milan Pajić i Milan Tankosić

 Trajanje predstave: 60 minuta

 Reč reditelja:                                        

 Savremeni „Hamlet” u adaptaciji švedske dramatruškinje Irene Kraus, nalazi se u prostoru noći, tačnije prostoru između sna i jave, u međuprostoru između detinjstva i mladosti, između generacija…Za razliku od Šekspirovog, malo starijeg Hamleta, ovaj Hamlet se nalazi tek na samom pragu sveta odraslih koji je za njega nepoznata i neprohodna teritorija. Cela predstava se gradi na pitanju da li taj prag treba preći ili ne. I da li je ostanak na bezbednoj strani, strani detinjstva, uopšte moguć. Da li danas, uopšte postoji bezbedna strana? U središtu predstave je igra, koju igraju akteri jedni sa drugima ili jedni pred drugima, koja se kreće u rasponu od bezazlene, kakvu igraju Hamlet i Ofelija, do opasnih “dvorskih” igara, kakve igraju odrasli u Hamletovom, ali i našem svetu, manipulišući svojom decom. Ovaj Hamlet je namenjen mladoj publici, onoj koja se još dvoumi oko pozorišta. On govori savremenim jezikom, iako mnogo liči na slavnog imenjaka iz školske lektire. Ova predstava može biti dobar model komunikacije tradicionalnog dramskog štiva sa savremenom publikom, ali i most koji će, na trenutak, spojiti decu i odrasle i pomoći im da se jasnije vide u svetu prepunom podlosti, surovosti i tuge. U svetu, koji mladi Hamleti žele da učine boljim.’’

 Anja Suša

 22.00 Studentski dom, Dimitrija Tucovica 2

Nikolaj Koljada „Murlin Murlo“

Akademija umetnosti Univerzitet u Novom Sadu

Studenti III godine glume i režije u klasi profesora Nikite Milivojevića

 Režija: Mia Knežević

Igraju: Alisa Lacko, Stefan Juanin, Aleksandar Milković i Jelena Đulvezan

 Trajanje predstave: 70 min

 Reč reditelja:

 „Murlin Murlo“ je priča o sredini i ljudima koje je nemoguće promeniti. Moguće je samo postati deo nje i/ ili pobeći. Apokaliptična slika sveta natopljena gorkim, a na momente čak i urnebesnim  humorom.

                                                                                                Mia Knežević

 SUBOTA 08.10.2011.

 20.00 Kulturni centar Pančeva, Vojvode Živojina Mišića 4

„Povodom Galeba“

inspirisano „Galebom“ A.P.Čehova

Pozorište mladih Novi Sad

 Režija i oblikovanje dokumentarnog materijala: Boris Liješević

Dramaturg: Branko Dimitrijević

Igraju: Dejan Šarković, Dragan Zorić, Ervin Hadžimurtezić, Ivan Đurić, Jelica Gligorin, Marija Mitrović, Neda Danilović, Saša Latinović, Saša Stojković, Slavica Vučetić, Slobodan Ninković, Vera Hrđan Ostojić, Zoran Andrejin

 Trajanje predstave: 70 minuta

 Reč reditelja: Sve ono što nas podsjeća na Čehovljevog „Galeba“ postalo je materijal za ovu predstavu. Hvala glumcima koji su imali hrabrosti da se prepoznaju u Čehovljevim likovima, da podjele jedni sa drugima, a potom i sa publikom svoje strahove, nedostatke, zapitanosti, neostvarene želje, iskustva… i da budu spremni da se sa tim zaigraju. Da od toga prave svog Galeba, a da time postanu dio Čehovljevog. 

Boris Liješević

 22.00 Studentski dom, Dimitrija Tucovića 2

Hening Mankel „Okamenjeni princ“

po romanu „Okamenjeni princ“ Elgarda Jonsona

Malo pozorište Duško Radović

Režija i scenska adaptacija: Marc van der Velden

Igraju: Goran Jevtić i Ivan Tomić

 Trajanje: 80 minuta

 Priča u pozadini predstave

 Elgard Jonson proveo je nekoliko godina svoje mladosti na psihijatrijskom odeljenju Ustanove za mentalno zdravlje u Švedskoj, i smatralo se da mu nema oporavka. Kada je Barbro Sandin došla u bolnicu kao terapeut na obuci, bila je šokirana kada je prvi put srela Elgarda. Prizor mladog čoveka tek izašlog iz dečaštva, koji se vuče kao zombi, ostavio je snažan utisak na nju. Zatražila je posao na Elgardovom odeljenju. Ona mu je pružila ruku, vodala ga na duge šetnje po parku, slušala ga, dozvoljavala mu da se razbesni na nju, a ipak se vraćala. Postepeno je pridobila Elgardovo poverenje i u narednih dvanaest godina izgradila osećaj sigurnosti koji mu je dozvolio da odustane od svoje izolacije i pusti spoljni svet unutra. Za Elgarda susret s Barbro Sandin postao je prekretnica u njegovom životu. Smatrali su ga za slučaj kome nema pomoći, ali uz njenu pomoć uspeo je da izbori svoj put nazad u realnost. Danas je izlečen i radi kao psiholog. Godine 1986. Elgard Jonson je objavio knjigu “Galefyrsten” (Okamenjeni princ) o svojim prvim godinama hospitalizacije do susreta s Barbro Sandin. Knjiga je snažan književni i ljudski dokument, i nazvan je skandinavskim odgovorom na “Let iznad kukavičijeg gnezda”. Godine 1989. švedski pisac i direktor Hening Mankel napisao je scenario za pozorište pod nazivom “Galefyrsten”. Njegov tekst međutim nije dramska adaptacija Elgard Jonsonovog dokumentarnog romana. Hening Mankelov tekst treba posmatrati više kao dugačku poemu nego kao tradicionalni pozorišni scenario. nema činova, nema scenskih uputstava. Jedino vidljivo strukturiranje ovog unutrašnjeg monologa je podela teksta na 20 poglavlja i epilog. Godine 1994. “Galefyrsten” je u Danskoj izveo Theater La Balance sa Markom van der Veldenom (Marc van der Velden) i Juli Forhamer (Julie Forchhammer), koji su potpisali režiju odnosno scenografiju.

„Udišem sunce
Crne pege prave senke
Ali ja udišem…“

Slušaj me!

Umačem stopala u gomilu peska
i osećam nešto toplo
i neobično…

Slušaj me!

Kako sam ih mrzeo, ljude.
Pomozi mi.

Slušaj me!

Bio jednom jedan kamen.
Bio jednom jedan dečak.
Bilo jednom jedno dete
Koje nikad nije dobilo svoje Ja….“
 

„Okamenjeni princ“, Hening Mankel

 

 

 PRATEĆI PROGRAM 40. EX TEATAR FESTA

 05. oktobar, Studio 21, Dimitrija Tucovića 2, 21h

Projekcija filma: Čekajući Godoa (2001, r. Michael-Lindsay Hoog)

ulaz besplatan

 06. oktobar u 19.30, Foaje Kulturnog centra Pančeva, Vojvode Živojina Mišića 4

Izložba skica i fotografija kostima „Bertold Breht – Opera za tri groša“

Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet primenjenih umetnosti

Odsek: kostim, atelje: scenski kostim

Autori:

Senka Ranosavljević, mentor- profesor Ljiljana Petrović

Ida Ignjatović, mentor- profesor Milanka Berberović

Aleksandra Stošić, mentor- profesor Milanka Berberović

Izložba traje do 13.oktobra

 sve vreme trajanja festivala:

Izložba fotografija sa dosadašnjih izdanja festivala – foto galerija Studija 21, Dimitrija Tucovića 2 

Izložba plakata sa dosadašnjih izdanja festivala – hol Doma Studenata, Dimitrija Tucovića 2

Izložba – Kolaži fotografija inspirisani lomografijom – Studio 21, Dimitrija Tucovića 2

 40 GODINA EX TEATAR FESTA

 Pitanje je sazrevanja

 Pančevo kao festivalski grad. Pančevo kao pozorišni grad. Za oba ova epiteta u jednoj rečenici zaslužni su ljudi koji su osnovali, a zatim sve ove godine održali festival koji se danas zove Ex teatar fest. Pored činjenice da je prolazio kroz različite faze i oblike, ideja o festivalu kao tački kulturnog susreta „malih scena“ ostala je ono što je u nekim trenucima bila možda najvažnija stvar zbog koje ovih dana festival proslavlja svoj četrdeseti rođendan. Kao posledica ili kao linija aktuelnih društvenih događanja, osnovan je te važne, u istoriji upamćene i uvek mlade ’68. godine, kao Festival malih scena Vojvodine. Bio je to način da jedan mali grad, tada, bude deo velikog pokreta onih koji su smelo počeli da barataju izrazima „inovativno“, „drugačije“ i „avangardno“. Glumci, reditelji i lokalni zaljubljenici u pozorište i gradski duh, okupljeni  u generacijama nadalje poznati „Atelje mladih“, napravili su sebi mesto koje će do danas u zajedničkom kritičkom dijalogu okupljati ljude sličnih interesovanja i one sklone razmatranju stvarnosti na više različitih ogledala. Svedočenje Miloša Belića, jednog od osnivača „Ateljea mladih“, zabeleženo u knjizi izašloj povodom dvadesetpetogodišnjice Festivala, možda najbolje opisuje atmosferu, okolnosti i značaj tadašnje lokalne scene u Pančevu: „Od svog osnivanja „Atelje mladih“ bio je posebna pojava u Jugoslovenskom dramskom amaterizmu. Rezultati koje je ovo društvo ostvarivalo u sasvim novoj estetici i izražavanju u amaterskom dramskom stvaralaštvu izdvajalo je ovo društvo od svih i zadavalo grdne muke   ljudima koji su se na nivou Vojvodine bavili dramskim amaterizmom. Naše predstave bile su moderne, visoko profesionalne, imale su umetnički jezik i rukopis koji su teško čitali ljudi koji su podržavali samo klasične forme izražavanja u dramskom amaterizmu. U intervalu od 1961. do 1968. godine „Atelje mladih“ imao je prohodnost na svim smotrama od Kikinde, Kule do Hvara“. U gore pomenutoj monografiji, čiji je urednik Miroslav Juričan, povodom osnivanja Festivala amaterskih malih scena, između ostalog stoji da on kao takav, pored beogradskog BRAMS-a  utemeljuje jedinstvenu manifestaciju u amaterskom teatarskom životu, koja daje podsticaj novim stvaralačkim traženjima: „Ovaj festival potvrđuje da je amaterski pozorišni pokret Vojvodine poprimio nove kvalitete. Festival amaterskih malih scena Vojvodine treba da postane tradicionalna manifestacija koja će svake godine predstaviti najkvalitetnija i najavangardnija ostvarenja od značaja za unapređenje amaterskog pozorišnog života pokrajine“.  Matična kuća festivala, logičnim sledom okolnosti, postao je 1975. tek osnovani Dom omladine u Pančevu. Tako je sve do danas, i ako u tom smislu povežemo godine i ono što ovaj festival svojom tematsko-programskom orijentcijom predstavlja, za sve to vreme, doći ćemo do opravdanog mišljenja kako se zaista tradicija često gradi inovativnošću. Na do tada „malu“, festival je dodao i eksperimentalnu scenu. Neki bi pomislili, možda i previše eksperimentisanja za jedan događaj u mirnom vojvođanskom gradu, ali, evidentno Pančevo je uspevalo da za hrabre, drugačije i njihove ideje nađe mirno mesto na obodu nekadašnjeg velikog mora. Na različitim lokacijama, bez velike buke i pompe, pokretana su velika pitanja, društvene dileme i problematizovano mnogo više nego na nekim „važnijim“ pozorišnim smotrama. Tako je bilo svih prethodnih godina, pa i ove. Današnji Ex teatar fest kroz nove forme i tendencije najavljuje tek dolazeće teatarske trendove i kroz njih problematizuje često konačno postavljene module društvenih odnosa koji, kao i vekovima pre, svoje odraze nalaze upravo na pozorišnim scenama. Zato je bilo važno pojaviti se u selekciji ovog Festivala. S jedne strane, to je deklarisalo Pančevo kao grad koji svojim pozorišnim duhom sebe pozicionira kao tačku preseka novih oblika teatra u velikoj zemlji, tadašnjoj Jugoslaviji. Na drugoj strani, danas veliki pozorišni reditelji ili glumci, su kroz, upravo ovaj festival, sebe stavljali u kontekst onoga što je tada značilo „nova misao“, avangarda ili estetika procesa istraživanja u oblasti drame i pozorišta.    Jedan od zabeleženih citata iz prvog festivalskog biltena govori u prilog tome koliki je značaj zapravo imala jedna ovakva smotra. Amaterski pokret je oduvek bio veliki inkubator pozorišnih ideja. To valjda ide od ljubavi i slobode – osnovnih preduslova da umetničko delo bude spontano. U tome vidim značaj Festivala malih teatarskih formi u Pančevu. Nadam se da će imati značaja za bogaćenje amaterskog pozorišnog izraza ne samo u Vojvodini, nego uopšte u Jugoslaviji.   Ovo je povodom osnivanja festivala napisao Dejan Mijač, reditelj, čija se pretpostavka ispostavila kao opravdana i pre svega istinita u „čitanju“ potencijala i važnosti ove vrste okupljanja. To se najpre vidi u imenima koje pamti i piše istorija ovog festivala. Na prvom mestu, tu su ljudi koji ga svake godine posvećeno organizuju, te na taj način čine da se bogato nasleđe, koje sada prevazilazi okvire institucije, prenese i na generacije koje se pozorištu tek uče. Tek onda dolaze umetnici koji, uz često nadljudske napore ovih prvo pomenutih, ostaju zabeleženi na fotografijama, u biltenima i novinskim člancima, kao nosioci pokrenutog dijaloga u onome što je vidljivo i lakše pamtljivo. Zato je ovde neizbežno pomenuti ono što će jednom biti zapisano u mnogo važnijim dokumentima od ovog; to da su u Pančevu bili, i za publiku igrali Sonja Vukićević, Dah teatar, Ivan Pravdić, Porodica bistrih potoka, Mimart, TkH… Danas je to druga scena, koja pokreće na ona pitanja koja bi trebalo da nam budu prva. Kroz procese i istraživanja, otkriva se novi svet, ne samo pozorišta, već svakodnevice o kojoj se često (o)lako promišlja. U zemlji u kojoj slogani jednog pozorišnog festivala iz godine u godinu glase Po svaku cenu, Čekajući zeleno svetlo ili Na jedan, vrlo je teško  odoleti a ne pomenuti i to da stvaralaštvo mora da pribegava najrazličitijim metodama kako bi skrenulo pažnju na sebe. Kao da nije dovoljna sva dosadašnja građa, svi uspesi, brojke i ljudi koji danas proslavljaju taj četrdeseti rođendan, time već duboko zalazeći u drugu polovinu jednog životnog veka. Na kraju, nemojmo zaboraviti drugu stranu onoga što Ex teatar fest znači u svom punom smislu. To je publika. Mlada, ona najvažnija, kojoj je ovo neka vrsta podsticaja i ohrabrenja za iskorak u svet slabo opipljivih formi i tragalačkih puteva od kojih se često, radi malih sigurnosti, sklanjamo. Ex teatar fest kao takav, podstiče na aktivan odnos prema stvarnosti i uz svoju publiku i on sam sebi ne daje prostora za tavorenje, već stalno traganje i pitanje. U skladu s tim, možda je kriza srednjih godina načinila ovaj festival ponovo mladim, aktuelnim sloganom „Pitam se“ kojim ovogodišnja selektorka Jasmina Večanski još jednom pokreće temu traženja forme i svojim odabirom predstava insistira na „živosti“ onoga što pozorište nosi kao ideju stalne promene u svim svojim aspektima. Ovoga puta, u podnaslovu je sublimiran smisao svega što je do sada urađeno. U tim godinama, pravo je vreme da se zapitamo, promenimo i u tome ostanemo dosledni svakom neotuđivom delu prođenog iskustva.

 Virdžinija Đeković

 IMPRESSUM:

EX TEATAR FEST: PITAM SE.

Jubilarno 40-to izdanje festivala eksperimentalnog, alternativnog, niskobudžetnog i angažovanog pozorišnog izraza

Pančevo, 6.- 8. oktobar 2011.

 Organizatori:
Dom Omladine Pančevo

Svetog Save 10, 26000 Pančevo, tel/fax 013 311 315,

www.domomladinepancevo.com

 Kulturni Centar Pančeva

Vojvode živojina Mišića 4, 26000 Pančevo

Telefon: (+381 13) 332 334 / 333 131. Faks: 013 351 120.

 E-mail : kcp@3dnet.rs

www.kulturnicentarpanceva.rs 

 Pokrovitelj manifestacije: projekat je realizovan sredstvima iz budžeta Grada Pančevo

Sponzor manifestacije: Trans Nafta

Medijski pokrovitelji: NIP Pančevac, Dopisništvo RTS Pančevo, RTV Pančevo, dnevni list Danas, Dnevnik Novi Sad, Nadlanu.com, radio TRI, Yellow Cab, Urban Bug

 Selektor festivala: Jasmina Večanski

 Glavni i odgovorni urednik: Nemanja Blagojević

Koordinator festivala: Snežana Manasić

 PR kampanja: Monika Husar Tokin, Vladimir Palibrk

Vizuelni identitet, dizajn i grafička obrada: Vuk Palibrk i Boris Stanić

 Organizacioni tim: Snežana Manasić, Miroslava Matijević, Jelena Pešić, Monika Husar, Vladimir Palibrk, Marina Grujić, Jovana Đukić, Ljubomir Radovanović, Marija Samardžić, Virdžinija Đeković, Milena Kaličanin

Tehnički tim: Mladen Kašler, Nenad Forgo, Slobodan Tanasijević, Vladan Stojanov, Dušan Kašler, Aleksandar Đorđević, Nenad Marković, Zoran Petković, Marijan Sakač, Lučijan Vinu, Miloš Lacmanović, Sava Đorđević, Miroslav Nikolić 

Prateći program: Ljubomir Radovanović, Vladimir Palibrk, Jovana Đukić, Snežana Ćuruvija

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*