Primož Vresnik: Spisateljskom zanatu treba tišina

Filed under: kolumne,Primož Vresnik,region |

Laura (1944)Sumnjiva tišina spisateljskoga zanata, kako bi taj fenomen obnarodio Branislav Nušić

Kad su službenici špijunaže provalili u spisateljski stan zbog sumljive djelatnosti gospodina književnika, nisu pronašli ništa posebno i naročito sumnjivo u prostorijama njegovog boravka, samo tišinu i samo sunce sija na kucaću mašinu. »Seme mu se zatrlo spisateljsko«, psuje brkato službeno lice, » pa zapravo nismo pronašli ništa sumnjivo, samo tišinu njegovog sobička i ta prokleta tišina, pa baš ta tišina je još uvek sumnjiva i to treba da se vodi kao broj jedan ove istrage.  Zbog ove sumnjive tišine treba još dalje voditi istragu. Još posebno utvrditi: šta gospodine spisatelj misli i šta kuca po cele dane na toj kucaćoj mašini. Nadrealistički zvuči: zbog sumnjive tišine u spisateljskom stanu razglašava se poternica, ako treba i međunarodna. Treba i dalje da se vodi istraga prema toj tišini i piscu. To što je napisao nije toliko sumnjivo, kao život koga živi u stanu, u toj  nedefinisanoj tišini i treba pronaći još nešto, što bi trebalo da bude zaista sumnjivo, za sada ostaje najsumljivija ta prokleta tišina. Tišina u toj  istragi izluđuje one, koji su do kraja usplahireni kada rade svoj špijunski posao u tišini i tišina postaje okruženje nesigurnosti.  Osećanje  koje kod normalnih ljudi izaziva tišina u stanu, u šumi ili u našom slučaju u spisateljskom sobičku kod službenika izaziva mentalno uzbuđenje i hiljadu pitanja bez i jednog sigurnog odgovora.  Tišina za špijunažu nije rudnik bogastva za dušu, nego prokletstvo usplahirenosti. Vlast je tu da postavlja pitanja i ne pruža ni jednog sigurnog odgovora, zato se i zove vlast. I vlast se ne oseća dobro kad je tišina u pitanju. Za špijunažu je tišina nešto najgore. »Čujete!«, vikne službenik koji stavlja uvo na zid da čuje šta se pomaknulo u spisateljskom stanu. Nema brujanja, nema promaje nema šapata i propuha. Nema ničega! Prozor je zatvoren i čoveka sigurno nema kod kuće. Ali, prevarili su se. Izdala ih je opet ta nedefinisana tišina. Pisac je sve vreme boravio u kući za vreme njihovog špijuniranja. Nakon nekoliko trenutaka umetnik počne raditi u vreme kada ga špijuniraju. I kada su rafali pisaće mašine prešli u pravu mehaničku pucnjavu, znači, kada je književnik počeo ozbiljno raditi, iz sve snage, tada je istraga za njih postala dosadna. Dosadna za one koji su u potpunoj tišini čekali šta će biti. Pa to mehanićko udaranje nije baš interesantno niti sumljivo. »Nismo zbog toga došli«, kaže brko, »mi sedimo ovde bogu iza tregera i ne dešava se ništa posebno. Kad je bila tišina, tada je bilo sve uzbudljivije  i ono pravo, činilo se da smo špijuni u centru dešavanja, iako se nije čuo ni jedan jedini zvučić.  Sve uzaludno, to nije istraga nego dosada, slušati neprekidno kucnjavu pisaće mašine. Čuli smo već tu radnju književnika. Tišina je bila bar obećanje da će se dogoditi i svanuti velika stvar.  Činjenica da pisci žive u nekoj vrsti dobrovoljnog usamljeništva prosto izluđuje one, kojima je tišina sumnjiva, kojima tišina izaziva tjeskobu…

Ali tišina kod pisaca nije tako gluvo bezglasna. Službenici i zvanična lica špijunaže ne znaju da anđeli i demoni dolaze u posjetu kod pisca, ako želi da obavi svoj posao sa svim nijansama mišljenja i emocija. Svaka nijansa je tanja od druge, što izaziva kod zvaničnih lica ljubomoru. Dolazak je tako tajanstven i neobičan da pripadnici društvenog mišljenja uvek dovede u pitanje sav stvaralački čin pisca i ostaje ono dosadno pitanje: šta se čuje u toj tišini, kada oni ne čuju ništa, a tako se njima svejedno u toj sirotoj tišini sve diže do plafona. I to bez posjete anđela i demona. Kada bi bila duša na dohvatu ruke, puno bi bilo lakše, a onaj koji je stvarao taj svet, stvorio ga drugačijeg, kakvog bi špijoni hteli. Pa to smo već pročitali, nije to baš konj i još manje sumnjiv, ali istraga okolnosti stvaralačke delatnosti i ta gluva tišina tome treba više obratiti pažnju, to treba da se istraži, kaže brko i ispravi si šešir.

Istaknuti pisci radaju više sumnjive tišine, što su istaknutiji više sumnjive tišine tišine vezano je uz njih.

Pisaće mašine otišle u penziju, zaposlili kompjutere, tastatura kompjutera puno elegantnije zvući, kad pisac prstom šeta tastaturom.  Skoro se ne čuje ništa i to one na drugoj strani zida prosto izluđuje. Brko je već na drugoj strani ali nasledio ga mlađi brko i već je pronašao hrabrosti da druge uči o tišini. Ne na kozmički nego na društveni način, šta bi on sa bajkama…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*