Primož Vresnik: Kolumna, puna golubova

Filed under: kolumne,Primož Vresnik,region |

sken golob2Budili su ga golubovi, kada su počeli sa kljunovina da udaraju u staklo prozora. Zvućalo je kao da udaraju u staklo domaće vitrine. Vitrina je nagoveštavala da je sa sela, sada živi u gradu.
Budili su ga uvek za vreme ručka. Tako kasno, a sve to se tako dobro slagalo sa njegovim siromašnim i rasturenim umetničkim stilom života. Krovna izletišta veoma so pogodna za domaće golubove i visokoletače. Sigurno, savez uzgajivača sitnih životinja povezuje se sa savezom ljudi sitnih životnih radosti što se tiče okrenutosti prema sitnom i malenom u životu. Zaista, ne pogrešite i ispunjava vas, ako vam se pogled smiruje na golubovima uz šolju dobre kafe. Male svetlosti, male radosti.
Siromašne umetnike devetnaestog i dvadesetog stoljeća budili so golubovi, naročito one, koji su imali svoje mansardne sobičke u visini tornja.
To nekako znaći od osamdeset do stodvadeset metara visine, odnosno visine leta. A koja krila lete više od toga ? Visina čvorka znaći dvesto do četiristo metara visine iznad zemlje. A više leti vrabac,  koji podiže krila čak i do šesto metara visine.
Umetnički pogledi, uprti u nebo, bili su možda melankolički ili znatiželjni, ali videli su i visinu leptira i to sve nekako između šesto do osamsto metara visine. Bečka simfonijska laka muzika zna za  Leptira. Štrausu se muzika u grudima probudila, kada je sa pogledom nišanio do osamsto metara visine, pa to je krajna ivica visine dokle može da se netopirovo kriljce podiže. To su sve procene visine leta. Toliko o leptirima. Nazad golubovima.
Golubovi su po općem izgledu živahne ptice srednje veličine. Postoje golubovi visokoletaći, golubovi pismonoše, kružni letači i prevrtači.  Zna se, uspravne i elegantne ptice nisu vrištave kao šarke u bašti, na selu, nego su elegantnije sa svojim gugutanjem u parkovima gradova.  Mnogi između golubijih rasa su uvek raspoložena za let, kao recimo novosadski visokoletač ili budimpeštanski golub. Nemački golub, žargonsko zvan nemačka svraka, drži kljun gotovo sasvim vodoravno, kada je uznemiren ili u ljubavnom afektu. Ukrajinska rasa goluba Nikolajevski opet je dobila ime po gradu, ukrajinskom gradu Nikolajev. Beleg su gradova. Najčešća je tradicionalna veza između određene rase golubova sa imenom određenog grada i tako nije ni malo slučajno uspoređivanje imena gradova sa imenom golubova, jer su te ptice više manje uzgajivane od strane građana određenog grada. Izuzetno lepa ptica je somborski plavosrcasti letač.
Ove ptice simbol su mira, naročito one potpuno bele. Golub je zvanična ptica nezvaničnih hiposa šestdesetih. Golubovi su odigrali glavnu i nezaboravno ulogu na sahrani muzičara Brajn Džonsa. Nešto posle ponoći, između drugog i trećeg jula 1969.godine, je Brajen pronađen mrtav u bazenu, pored svoje kuće u Saseku.
Dugo se je pretpostavljalo da ga je, pošto je bolovao od astme od ranog detinstva, tokom plivanja izdalo srce, a izgleda da je pravo istinu znao zidar i baštovan Frank Thorogod, koji je na samrtničkom krevetu priznao da ga je ipak on ugušio u bazenu sa suviše snažim  stezanjem pod vodom. I obdukcija je pokazala mali trag droga u telu muzičara. Ranije zakazani koncert Roling Stonesa u londonskom Hajd Parku tako je prošao bez njega. A u istinu ove 1969. godine više mu nije bilo mesta u grupi. Koncert je održan, poznat je po komemoracijskoj atmosferi, koja je počela sa čitanjem stihova na početku koncerta. Pred publikom, pevač Mik Džeger je pročitao stihove iz Šelijeve poeme Adonis. Kada je završio sa recitacijom, uzgajivani golubovi su pušteni iz kaveza. Beli oblak lepetajućih krila prekrio je nebo iznad koncertne bine. I tako so golubovi nadišli svoje granice, simbolističke i umetničke, da ih je u dvadesetom stoljeću bacilo među simbole oproštaja i sahrane. Bar u jednom jedinom slučaju sahrane rok muzičara Brajen Džonsa. I tako se bela perad povezuje i sa poslednjim umetničkim iskušenjem, grobom i uspomenama na umetnika, kojeg će  uvek pratiti aureol enigmatičnosti. Aureol  enigmatičnosti njegove ličnosti, koja sve do danas ostaje komplikovana i nerazjašnjena.
Svaki dolazak golubova na prozor studentske mansarde nagoveštava sat prirode.
Golubovi su sitne životinje, sa ugrađenim unutrašnjim satom. Ptice od discipline i reda, kada je u pitanju uzgajivanje ove vrste sitnih životinja.  Golubovi uglađeno vode ljubav, a kada je u pitanju hrana, vide samo sebe. Svako kljunaći za sebe i ništa ne ostavlja za drugoga. Ni mrvice hleba. I neki ljudi su poput golubova, brinu samo za sebe i ne ostavljaju ni mrvicu za drugoga. A sve to uz elegantan osmeh. Pa, zaista, tu nema više uglađenog finiša ljubavnog čina, nego se radi o bezobrazluku. Ko je hranio golubove u parku, taj je video kako kljunovi golubova ratuju za mrvicu hleba ili semenku. U tim pticama živi egoista, pun samoživih stihijskih nagona za hranjenjem i produženjem vrste. Prirodno, kažu biolozi, ipak je to životinja sa snažnim osećanjem samoodržanja. Golubovi su, već hiljadu puta pomenuto, sitne životinje gradova i velegradova, nešto manje su to ptice sela i ruralnih sredina. Gradovi sa kulturom odgoja golubova na teritoriji Srbije su gradovi u Vojvodini. Zbog toga, jer mu krila leže na repu, srbski golub visokoletač odaje utisak zauzdanog konja, a osnovna odlika ove rase je da mu telo nije ni krupno ni sitno.
Rasa se počela uzgajivačko formirati na početku devetnaestog stoljeća. Pogled mu je više filozofski radoznao nego emotivan, kad ga gledamo sa društvene strane i sa nešto mašte. Pravi aristokrata, kad ga pogledaš. Nešto lepo iz prirode za društvo.
Koja je poruka kolumne, pune golubova ? Izključite računar i počnite čitati iz otvorene knjige prirode i života. Zaboravite bar malo na internet i dozvolite očima prirodnu svetlost dana. Dozvolite si pogled na ptice i drvo. Možda vas  poseti budimpeštanski visokoletač ili neka druga fina rasa ovih ptica. Konačno, savez uzgajivača sitnih životinja u svojoj osnovnoj hedonističkoj poruci tako dobro ide sa savezom ljudi malih životnih radosti. Sitno i malo postaju vrednosti. Male svetlosti, male radosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*