Primož Vresnik: I bog je stvorio kafansku pevačicu, a đavo emisiju – vaša kasaba ima talenat

Filed under: kolumne,Primož Vresnik,region |

mica-trofrtaljkaDecenijama nazad drugačije se vrednovalo talentovane ljude, naročito talentovanu decu. Znalo se je da je za razvitak talenata potrebno vreme, strpljenje, postepeni razvoj i napređivanje i naravno vežbe, puno vežbe. Talentovani deci treba pružati emocionalnu podržku i osluškivati za šta je istinito talentovana. Roditelji greše ako svoja neostvarena interesovanja pokušaju da prenesu na svoju decu. I još više greše ako vode dete na emisiju: Vaša kasaba ima talenat. I šta vidimo u toj emisiji ? I sličnim emisijama koje neostvarene snove preobražavaju u tako zvanu ostvarenu realnost !?!
Vidimo deset godišnju devojčicu koja peva o besmrtnoj ljubavi i probuđenim erotskim strastima. Ko je ovde normalan !?! Psihologi i psihijatri bi takve zabavne emisije već davno zabranili, zbog psihološke štete koja se nanosi nadarenoj deci koja pokušava da na taj način skrene pažnju na sebe. Šta još vidimo ? Pa vidimo uplašeno i na drugoj strani samopouzdanu decu koja je prerano gurnuta u arenu pobede i gubitaka, a sve to po kriterijuma odraslog sveta. Deca se zaista trude da na takvim i sličnim emisijama postižu nivo koji odrasli ljudi imaju za cilj, a u velikom broju slučajeva ne uspevaju, jer to nije njihov svet, to nisu njihove sposobnosti i još manje se može očekivati u ranim godinama puno razvijen talenat, sposobnost u određenoj umetničkoj oblasti. Za razliku od sada nekada bio je talenat i na socialnom izpitu. Primer, stare generacije pevača popularne muzike prošle su kroz različite klubove, i one manje i možda neugledne. Posetili su sve moguće vukojebine, pored stadiona i arena, i na taj način stekli različita socialna iskustva, da bi na kraju i za uvek znali šta se može i šta se ne može očekivati u umetničkom poslu zvanim estrada. Čovek koji je organizovao koncerte u Evropi i Americi, rekao mi je da se dobro seća vremena kada su se članovi benda Nirvana »transportirali« sa starim golfom na koncerte, uz komentar da možda nisu ni sami znali da ima sudbina sa njima velike planove.
Počeci su zapravo uvek skromni. I lepo je videti sadašnje zvezde na fotografijama u kostimu srednje ili radničke klase i to kada još nisu bili sveopšte poznati ili su bili na početku kariere.
Da, bila su vremena kada talenat nije bio u žurbi sadašnjog presinga odmah i sada nego se je postepeno dizao u visine. Put do one pune, ispunjene umetničke kariere je zapravo duži nego što si priznajemo. Sposobnost u određenoj umetničkoj oblasti postepeno i više puta sporo se razvija. Svi znamo za pevače koji su uspeli sa jednim jedinim komadom, a onda su nestali sa estrade. Zašto ? Pored ostalog i zbog toga, jer nisu istrajavali u lošim momentima koji su sastavni dio kariere. Umetnost znaći i borbu. Proslavljeni umetnici različitih oblasti to dobro znaju. Prkosili su i u nemogućim okolnostima, kada je bilo malo ili ništa nade, da bi Sunce sreće sijalo na njih. Gvozdena volja na kraju pokrene prave stvari. Prvi veći uspeh jih nije samo obradovao, bili su i zabrinuti zbog njega, zbog svega što se jim je dešavalo, jer su znali da je granica između biti na estradi i nestati sa estrade mala, vrlo tana i mala.
Ako nisi ozbiljan i istrajan male su mogućnosti da nešto postigneš. Sistemu šovbiznisa ništa ne znaći umetnik sa problemima, jer taj sistem vulgarno rečeno traži novo i sveže meso i zato ga mnogi sociolozi nazivaju gladiatorskim. I projekat Kasaba traži talenat je takav. Ide se na sve ili ništa. Na isključivanje. Zgazi na njega i zaboravi na prijateljstvo. I kada osnovnoškolac ulazi u prostorije šova Kasaba ima talenat vršnjaci postaju konkurenti i svi učesnici upadaju u svet konkurencije.
Umetan laboratorij kojeg su izmislili odrasli, jer i odrasli pokazivaju talenat koji do sada nije bio javno pokazivan i javno emitovan. »Nikada nije kasno,« kaže stari deda i zapeva publici: Hoče deda malo meda. Ako smo već kod toga… Okruženje kafane i Mice Trofrtaljke bili su hiljadu puta bolja i uspešna kombinacija. U kafani je Bog stvarao pevačice. Prije i posle tog filma. Prljave su bili samo pepeljare od opuška cigara, a umetnički posao bio je čist, nije se skidalo gačica i se na taj način dobijao posao u estradi. Mašinka Lukić je današnje napređivanje u svet estrade rezimovala u nekadašnjim stihovima: » Pa sam se i ja, skroz izmenila, ljubi sestra
mlade stare, ali samo za pare i prkosi svugde svima u luksuznima kolima.« Stihovi koji valjaju više danas kao nekada, rodili su se u šestdesetim godinama dvadesetog stoljeća. Da, nešto su narodske, a drugo je turbofolk.. Ali svejedno, šta se smiješ, pusti onoga čoveka ispred kamere da peva, on smatra već pobedom i finalom da su ga pustili na televiziju. Hoče deda bar pet minut meda. Ispred mikrofona i kamere.
Proboj iz male sredine u veliku ide na sve ili ništa. Za veliki broj dečjih učesnika osnovnoškolski nastupi i predstave su bolji, tamo su greške i nedostatci dozvoljeni.
Pa da, televizijska Kasaba ne mari za male pobede i poraze nego se radi o opštekasabičnom umetničkom ustanku i proverom sposobnosti naroda iz određenih umetničkih oblasti. Naivno bi bilo reči da se na televizijskoj Kasabi radi samo o ocenjivanju i proveri talenata, jok, radi se i o kulturnoj politici. Stereotipi uspeha su već izgrađeni i traže se oni koji će uhvatiti ritam emisije i ispuniti očekivanja komisije i zahteve diskontnog uspeha. Postoji supermarket uspeha. Sve sija i blista na Kasabi, dramatična muzika najavljuje učesnike. Sve što sija ne mora da zablista, kaže narod, a još manje da živi i proživi okruženja koja su sačinjena od jednake kombinacije
prljavog i čistog. I za tu kombinaciju čistoga i prljavštine znali su i znaju džezeri, rokeri, fankeri, darkeri i naročito oni koji su počeli stvarati muzičku karieru u garaži. U garaži ne stoji samo auto nego garaža »drži« i mlade muzičare koji već sakupljaju pare za studio. Tako zapravo počinje svaka druga muzička umetnička kariera, skoro iz ništa… Sve to je zapravo tako daleko od reflektora televizijske Kasabe i predstavljiva onu nespoliranu istinu života istinu bez kozmetičnih dodataka i skupih reflektora.
Sigurno, gluma i pevanje u osnovnoj školi nisu bili u najboljem izdanju, ali su bar od srca… I od sitnih grešaka, jer talenata uvek ima i to mnogo… A kako ko ima sreće sa kulturnom politikom to je već drugo pitanje…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*