PRIJEPOLJE-NA KRAJU SRBIJE ILI SVETA?

Filed under: Srbija |

imagesPostoji jedan mali grad u maloj zemlji, u kojem žive mali ljudi. Oni imaju male kuće u kojima žive sa svojom malom decom, primaju male plate i imaju male prohteve. Uče svoju decu da budu skromna i ne traže puno od života jer nema, da se ne isplati imati snove jer će se sigurno razočarati. Svojim dečacima govore da treba da „uče školu da ne bi kopali“, kako bi se kasnije mogli uvaliti u neke od već prenatrpanih fotelja državne (lokalne) administracije, a devojčicama da budu poslušne, da ne gledaju mnogo kroz prozor i ne „skitaju“ jer ih niko „normalan“ posle neće hteti. Kao uzore im predstavljaju lokalne nam političare koji javno dele ovo malo zemlje što je gradu ostalo kao da je taj kolač samo njihov, govore kako su se oni „dobro snašli“ i da je jedini spas nekako im se uvući pod kožu, doći do toga da se bude njihov pulen i pokusni kunić za razne radnje.

To je grad koji leži na dve reke, čija je okolina nadaleko poznata po netaknutoj prirodi, čije lepote posećuju ljudi iz raznih krajeva sveta i bezrezervno im se dive. Ako vas slučajno put nanese kroz Kamenu Goru ili bilo koji drugi deo Jadovnika, kao i Sopotnicu koja je poznata po svojim vodopadima naići ćete na nekolicinu ljudi koja poslednjim atomima snage uspeva da sačuva prirodu od zaborava i zapuštanja. Takođe ćete čuti žalbe tih ljudi na enormna odbijanja opštinske vlasti da im se pomogne, kao i na zatvaranje vrata skoro svaki put kad su se obratili za pomoć. Videćete široka prostranstva i lepotu prirode kakva se retko gde može naći, koja će uskoro, nažalost opusteti i zarasti. Jer ti ljudi neće večno živeti.

Ako krenete malo dublje pa dođete do mesnih zajednica naići ćete na jedno Brodarevo koje ima preko 5.000 stanovnika, mesto koje je prenaseljeno i nema regulisan vodovod. Možete li zamisliti toliku količinu stanovništva koje mora da opstaje svaki dan bez vode?  Tu postoji osnovna škola, ambulanta doma zdravlja, da ne pominjem sama domaćinstva i ljude koji se dovijaju na razne načine da dođu do vode za svakodnevne fiziološke potrebe. Idite dalje i naići ćete na Veliku Župu, naselje sa najblagorodnijom zemljom u okolini i najlepšom ravnicom koja nema regulisanu rasvetu, koja celu zimu provodi u mraku i strahu od pasa lutalica, koja nema rešeno komunalno pitanje smeća i ekološkog korita. Kada prođete ovo naselje i skrenete prvim mostom desno ulazite u Ivanje koje u 21 veku nema rešeno pitanje vode i kanalizacije, koje ima napravljene stubove za rasvetu ali oni ne rade (jer ih je napravio jedan predsednik opštine a drugi neće da ih završi?!), čije je zdravlje konstantno ugroženo jer im preti opasnost od zaraze…Paradoksalna je situacija da u nekima od ovih mesnih zajednica žive biznismeni koji imaju velike proizvodne pogone, bave se izvozom i proširuju svoje delatnosti iz godine u godinu.

Kada prođete ove i još mesnih zajednica dolazite u samo srce svih dešavanja a to je njeno veličanstvo lokalna nam skupština. Tu se do skoro u stilu Monti Pajtonsa raspravljala jedna garnitura a od nedavno ta ista ekipa u istom stilu nastavlja, samo što sede na drugačijim mestima. Pored gospode biznismena koje sam već pomenula, tu se nalaze i ostali „intelektualci“ bogate riznice ovog grada. Tako tu možete videti ljude iz raznih branši, od lekara koji tu sede po čitav dan a istovremeno se vode da su na svojim radnim mestima, preko profesora koji regularno upisuju časove a takođe dolaze tu i za taj svoj „rad“ primaju dnevnice, znači imaju dupli dohodak. Interesantan je slučaj jednog profesora koji je bio predsednik opštine pa je nakon isteka mandata šest meseci primao lični dohodak koji je, ako se ne varam oko 100.000 din.,(dok je istovremeno novi predsednik primao regularnu platu), a zatim se usred nastavnog procesa (na kraju polugodišta pred samo zaključivanje ocena) vratio u školu i tako ostavio bez posla radnicu koja je u toj školi radila. Naravno, sasvim je normalno bilo to što je održao pismeni u odeljenju u koje nikada nije ni ušao, iz predmeta koji nikada nije predavao, učenicima sa kojima se nije ni upoznao. Učenici su se bunili. Niko ih nije čuo. Ista ta skupština, pored dnevnica koje koštaju grad svakodnevno plaća prenos na lokalnoj televiziji koji košta koliko prosečna plata jednog građanina Prijepolja.

Kao što se može primetiti, jedna paradoksalna i da upotrebim pravu reč – hokštaplerska struktura koja preti da ovaj grad zavije u crno zajedno sa okolinom. I gde se mi to nalazimo – na kraju Srbije ili na kraju sveta? Jasno je svima da je što južnije to tužnije ali ovde su sve granice odavno pređene. I kako će ljudi u ovom gradu da vaspitavaju svoju decu, kakvu će budućnost da im predoče? Zašto im ne daju za primer neke od ljudi koji žele da se izbore za svoje mesto pod suncem svojim radom? Zato jer se ti ljudi ućutkuju na sve moguće načine i ne daje im se prilika da prosperiraju. Zato jer se oni teraju u zapećak i njihove se reči ne vrednuju. Zato je možda negde i moguće razumeti način vaspitanja sa samog početka priče, ali ga sigurno ne treba odobravati.

Da li će se nešto uskoro promeniti, videćemo. Postoje neka dešavanja na lokalu koja možda učine i neki korak napred, ali ostaje da se vidi da li će se i u to umešati gramzive ruke koje će opet pokupiti kajmak i dovesti do propasti još jednog pokušaja da se u ovaj grad ponovo udahne život.

One Response to PRIJEPOLJE-NA KRAJU SRBIJE ILI SVETA?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*