Predstavljanje romana Sibir – Vladimir Kecmanović u SKC-u

Filed under: promocije,Srbija |

sreda, 22. febrauar u 19:00 Mala sala SKC
Kralja Milana 48 Beograd

VLADIMIR KECMANOVIĆ: SIBIR
razgovor sa piscem povodom romana
Učestvuju: Vladimir Kecmanović i Vesna Kapor

“Književnost, oličena u grafičkoj prepoznatljivosti i, stilski gledano, kratkim i svedenim iskazima odvojenim razmacima, u rukama umešnih predstavlja sasvim legitiman zahvat ( za istovetan postupak odlučio se i veliki Don Winslow za potrebe svog izuzetnog romana Savages). Kao što se i očekivalo, Vladimir Kecmanović ni u najnovijem romanu nije odustao od ove recepture, a možda i stilske opsesije. Sibir je ispričan i izložen upravo po toj mustri, a otklon od već viđenog u romanu Top je bio vreo Kecmanović nalazi u promeni miljea u koji smešta priču. Sibir se dotiče sveta državotvornih tajkuna (tačnije, kontroverznih biznismena), njihovih bahatih naslednika i plaćenika.

Po tome se Sibir može dovesti u vezu s Feliksom, s kojim deli i formu naglašeno svedene psihološke duodrame izrasle na nasleđu disfunkcionalne porodice. Lajtmotiv Sibira Kecmanović nalazi u zaostavštini Dostojevskog, koji je taj geografski pojam iskoristio kao simbol poprišta nužnog samoiskupljenja. Međutim, autor Sibira jeste autor svog doba i svog podneblja, te umesto samoiskupljenja nudi igru mačke i miša i varljivu ljubavnu priču.

Ova potencijalno romantična dimenzija priče u potpunosti spasava Kecmanovića od mogućih optužbi za igru na sigurno i bezidejnog variranja već viđenih i potrošenih poteza. Tako Sibir na kraju biva zdrava i viralna proza, dok sama priča pleni upečatljivošću, iskrenošću i znalački gradiranim ritmom, a roman u celini nudi i dosta povoda za polemiku koja će prevazići okvire striktno književnog. Sasvim dovoljno za novi knjižarski hit, a možda i fina odstupnica pred pokušaj na polju ako ne tradicionalnije, a ono bar stilski oprečnije literature.” Zoran Janković

Vladimir Kecmanović diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio više pripovedaka i romane Poslednja Šansa (1999), Sadržaj Šupljine (2001), Feliks (2007) i Top je bio vreo (2008). Za Feliksa, koji se našao u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, dobio je nagradu Branko Ćopić. Za Top je bio vreo dobio je stipendiju Fondacije Borislav Pekić za roman u nastajanju. Top je bio vreo takođe je ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu i dobio je nagradu Meša Selimović. Kolumnista je listova Politika i Večernje novosti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*