Predstavljamo izdavača: Vladimir Dramićanin – Đavolji rukopis (Književna omladina Srbije)

Filed under: Srbija |

NULLA DISCORDIA MAIOR QUAM QUAE A RELIGIONE FIT

Svedoci smo da se svet menja brže nego ikada. Vezano za mnoge tradicionalne i verske zajednice, poslednjih godina se veoma često postavljalo pitanje kakvu ulogu takve zajednice mogu imati u današnjem vremenu, i da li će one morati da se reformišu.  Dakako da to isto pitanje važi i za masoneriju, zakone tajnih društava, egzorcizam itd.te stoga pojavljivanje u knjižarama knjige sa naslovom Đavolji rukopis, one koje ta tematika interesuje, teško može a da ne privuče pažnju.

Skroz neobična kombinacija koja odmah na početku upućuje ka utisku da ovo nije uobičajena knjiga o tajnim društvima i obredima zla kakve smo uglavnom do sada sretali objavljene na našim prostorima, i koje su se uglavnom bavile istorijom tajnih društava, te  njihovim simbolima i ritualima.  Ovo je knjiga koja se na svom početku bavi transformacijom pojedinca, a kako se čitanje bliži zadnjoj strani korica bavi se i idejama o transformaciji društva, gradeći sve vreme tok interesantne priče.

Kada se na početku 21. veka pojavi knjiga o egzorcizmu i ezoteričnim spisima, seksualnim ritualima i ostavštine zla, pa još napisana od strane mladog domaćeg autora, onda to definitivno mora da privuče pažnju.

Prvi utisak koji se stiče  kada se uzme u ruke ova knjiga i stavi ispred sebe zajedno sa nekom drugom knjigom, nebitno kojom, jeste da je ova knjiga “namagnetisanija”. Dakle psihometrijski ona više “zrači”.

Čitajući je, nameće se zaključak da postoje knjige sa tajnom, knjige koje nose određena saznanja i određeni kod saznanja; takav je Đavolji rukopis, knjiga Vladimira Dramićanina koja čitaocu prenosi dodir mističnog, poput nevidljive ruke, i transcedentnog, poput nevidljive aure.

Zašto ćitati ovu knjigu? Egzorcizam i zaposednutost,  opsednutost i duhovna tajanstvenost u ovom ili onom obliku, nisu samo stvar hrišćanstva. Cela ideja se u mnogo razrađenijem obliku sreće recimo i u indijskoj tantri. Složili se, ili ne, sa svime izloženim u knjizi Đavolji rukopis, ova knjiga ipak opominje i navodi na razmišljanje o tome kako “duhovna čistota” nije nešto što bi se smelo zanemariti.

Knjiga će vas u isti mah i baciti na razmišljanje, i zabaviti, ali pre svega – upozoriti. Jer, u šta god verovali ili ne verovali, oprez nije na odmet. Makar zbog toga što ni ovaj svet, a ni same sebe ne poznajemo onoliko koliko mislimo da poznajemo.

Ono što je najvažnije za Đavolji rukopis je činjenica da se nećete osećati prevarenima, jer se Dramićanin zaista potrudio da napravi odličan spoj mistike, drevnih tajni i istorije.

Naravno, šta god čitaoc da pomisli o ovom spisu i njegovom autoru, biće u pravu. Sa stajališta čitaoca koji je to zaključio, doneseni sud će nesumnjivo biti istinit. To je sasvim u redu, pošto je istina klovn sa bezbroj lica, od kojih mi, tokom naših kratkih života, stignemo da upoznamo tek jedno ili dva.

Napisana jasnim jezikom, ova knjiga, uprkos tome, uspeva više da sakrije nego li otkrije, sve vreme, ipak, dajući dovoljno naznaka za prodor iza vela aluzija i mistično intoniranih deonica.

Pravi mystical adrenaline kojeg nećete lako ispustiti iz ruku.

Verica Sekirarski,
glavni i odgovorni urednik

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*