Predstavljamo izdavača: Milena Milikić – Povratak ljubavi (Književna omladina Srbije)

Filed under: Srbija |

žanr: poezija
Lagano pero divne mladosti

Probudi me svete još sam u duši dete i ne čekaj da se drugi sete na koji način pesnika da osete…..

Oj, mladosti lepa li si u svojoj dubini osećaja, a još pogotovu kad se kroz pesmu izražavaš, kao Milena Miličič. Poći od te vremenske distance kao iz tačke koja juri ka beskraju…. Ista je kao “mesto dolaska, mesto povratka”, jer se na kraju i na početku vraćamo uvek sebi, a to je olakšano kad se vratiš samosvestan kao Milena Milikić.

Kvalitet se može dati kad se zna vrednost mesta postanka i načina na koji zemlja miriše tu gde je rođena, je prava reč iskona:

“Milion različitih a svi ustvari isti.
Ljudi iz moje Srbije.
Zemlja prvih tajni, prvog naučenog i napisanog slova.
Zemlja koja zna, koja mi je pokazala šta je dobro.
Šta smem, a šta nikad ne traba da postanem.
Zemlja koja me naučila da budem čovek”

Kada su takvi osećaji iz korena zdravi lako se pravi nadogradnja pesničke duše, duše koja teži da se proširi u svesnosti.

Sudbina pesnika je da prvo oseti duboku bol i tuge koje potiču iz raznoraznih oblasti slojevitosti čovekovog bića, jer se kroz bol saznaju i otkruvaju suštinska pitanja i odgovori.

Milena Miličić iako mlada, susrela se sa tavim stanjima duše koje ume da nosi sa osmehom, čak i kao ostavljena žena koja čeka na ljubav kroz vreme, koje traje vekovima u njenom slučaju…..

Umeti voleti, čekati, odoleti, strepeti i nositi se sa iskušenjima kao što to čini Milena u svojim pesmama služi za nauk. Treba umeti pronaći tajnu s kojom češ živeti –  kazivati je drudima, a da pri tom ne znaju da im se otkriva tajna, već ih ostaviti u iščekivanju saznanja. To je divna igra mlade pesnikinje koja svoju tananu dušu izražava kroz stihove:

“Zatvori oci…

Oseti ljubav u svemu oko sebe.

Budi deo tog sto osecas.

I nikada vise neces se osetiti sam.”

Milena daje rešenje uz ljubav koja uvek pobeđuje, pa čak i misao na nju spašava gde kaže

“ Sami mi kažite nešto ovama i ja ću Vas pustiti,

Kao što sam  njega pustila

Idete….’’

Mogućnost da živiš prolaznost i tren je dar životom ispunjen. Ponekad je reč jedini način da se izraze svi osećaji od lepote do bunta, i onda kad smo nemoćni da utičemo na događaje koji vode život u sunovrat, a pri tom nismo u stanju da utičemo na okolnosti, pa uz osećaj nemoći Milena postavlja pitanje u pesmi Reka: „ Da li želim da bilo šta na ovom svetu postanem“, jer pesnikinja ume da se stopi i sa drvetom i sa rekom.

Ali ih ljudi pokvariše i promeniše im prvobitno stanje,

a to boli ….., PESNIK može da pozove svojom rečju na promene i time zaustavi procesi koji nas sve odnose u pogrešnom pravcu.

Ali posle svega idemo dalje „ Uvek treba da daš ono što nemaš“….. I Milena nam pokazuje put ljubavi ma kakav se mrak isprečio ili gusta šuma našla ispred nas. I svojom pesničkom čarolijom ume da nas povede do praga lepih svetova koja su u nama. Potrebno ih je oživeti, a ne ostaviti ih da spavaju.

Mileni je pošlo za rukom da nas prevede preko tog praga i na trenutak ostavi tamo. Od nas zavisi koliko ćemo ostati.

I zato Mileni želim sreću u novim pohodima  istraživanja, zvana – reč.

Tanja Vukićević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*