Predstava “Harold i Mod” Beogradskog dramskog pozorišta u Smederevu

Filed under: region,Srbija |

Utorak, 31. 01. 2012. 20:00 Velika dvorana Centra za kulturu Smederevo

Beogradsko dramsko pozorište

Kolin Higins

“Harlod i Mod”

Režija: Milan Karadzić

Glume:
Mod: Milena Dravić
Harold: Petar Benčina
Gđa Čejzn: Vesna Čipčić
Mari sobarica: Ivana Nikolić
Doktor: Ljubomir Bandović
Sveštenik: Slobodan Ćustić
Inspektor Bernard: Dragan Petrović Pele
Baštovan: Bora Nenić
Silvija: Jelisaveta Orašanin
Roz: Danina Jeftić
Nensi: Nađa Maršićević
Dopl inspektorov pomoćnik: Mateja Popović

O DELU

Snimljen u eri velikih ostvarenja kao što su DIPLOMAC, BONI I KLAJD, ROZMARINA BEBA, PONOĆNI KAUBOJ, PAKLENA POMORANDŽA, HAROLD I MOD do danas je sačuvao popularnost, gotovo kultni status, kod publike, ali i stručne javnosti. Zabeležen je u američkom Nacionalnom filmskom registru kao delo od značaja, a često se nalazi na različitim top listama. Tako na primer, zauzima 45. mesto na listi najsmešnijih komedija svih vremena Američkog filmskog instituta.
Premijera predstave HAROLD I MOD odigrana je u Beogradskom dramskom pozorištu dva meseca posle izvođenja na Brodveju, 23.marta 1980. godine u režiji Paola Mađelija. U glavnim ulogama bili su Tatjana Lukjanova ( Mod ), Milan Erak ( Harold ), Žiža Stojanović ( gospođa Čejzn ). Posle smrti Milana Eraka, Harolda je igrao Slobodan Beštić, a predstava je bila na repertoaru do 2003. kada je preminula Tatjana Lukjanova.

O PISCU

Kolin Higins (1944-1988.), američki scenarista, glumac, reditelj i producent proslavio se crnohumornom komedijom HAROLD I MOD, te ostao zabeležen u istoriji kinematografije, mada ni jednim drugim, svojim ostvarenjem nije ponovio uspeh ove priče. Prvobitnu, polučasovnu verziju scenarija HAROLD I MOD, Higins je napisao 1967. godine kao finalni rad na master studijama kreativnog pisanja na UCLA. Celovečernji film u režiji Hola Ešbija prikazan je 1971, potom je objavljen istoimeni roman (1971.), da bi usledile francuska TV adaptacija koju je režirao Žan Klod Karijer (1978.), kao i mnogobrojne pozorišne verzije širom sveta.

O REDITELJU

Milan Karadžić, diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na katedri za Pozorišnu režiju u klasi profesora Miroslava Belovića i Nikole Jeftića 1986. godine, predstavom DON ŽUAN u SKC-u. Stalno je zaposlen kao umetnički direktor i reditelj u pozorištu “ Boško Buha “. U matičnom pozorištu režirao je preko dvadeset pet predstava za decu ( USPAVANA LEPOTICA; CAREV ZATOČNIK; VASILISA PREKRASNA; MAČOR U ČIZMAMA; SNEŽNA KRALJICA; TRI MUSKETARA; LEPOTICA I ZVER itd. ) i predstavu UKROĆENA GOROPAD, na večernjoj – Sceni kod Konja. Režirao je na gotovo svim beogradskim scenama: u Pozorištu lutaka “ Pinokio “ ( BAŠ ČELIK ), u Narodnom pozorištu ( GOVORNA MANA; SUZE SU OK ), u Ateljeu 212 ( PEG, SRCE MOJE; TURNEJA; M(J)EŠOBITI BRAK; EGZIBICIONISTA ), u Beogradskom dramskom pozorištu ( SUPARNICI; FREDERIK; VILLA SACHINO; TRANSILVANIJA; LAKA KONJICA ), u Zvezdara teatru ( ANĐELA; TRE SORELLE ), u Pozorištu na Terazijama ( PARADOKS ). Takođe je režirao u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu ( POP ĆIRA I POP SPIRA ), u Narodnom pozorištu u Nišu ( OŽALOŠĆENA PORODICA; UKROĆENA GOROPAD ), u Crnogorskom narodnom pozorištu ( ŠKOLA ZA ŽENE ), u Gradskom pozorištu u Podgorici ( NOVELA OD LJUBAVI; ŽENIDBA KRALJA VUKAŠINA; ZAUVIJEK TVOJ; NENAGRAĐENI LJUBAVNI TRUD ), u Centru za kulturu u Tivtu ( BOKEŠKA TRILOGIJA- BOKEŠKI D-MOLL; INOMMINATO; BETULA U MALU VALU ), u Kraljevskom pozorištu “ Zetski dom “ u Cetinju ( ČAROBNJAK ). Režirao je i u pozorištima u Somboru, Vršcu, Leskovcu, Zaječaru, itd. Osvojio je dve Sterijine nagrade, nagradu “ Bojan Stupica “, nagradu “ Ardalion “ za režiju na užičkom Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, nagradu “ Gita Predić “ za režiju u Pozorištu “ Boško Buha “, nagradu “ Joakim Vujić “, više nagrada na Festivalima pozorišta za đecu u Kotoru, nagradu na Festivalu Vršačka pozorišna jesen, itd.

REČ REDITELJA

Najtačnija odrednica za moje viđenje komada HAROLD I MOD je realistička bajka. Bajka, jer se odnekuda pojavila vila i izlečila dečaka. Realistička, jer takvih vila ipak ima svuda oko nas, samo ih treba videti. One su prisutne u vidu jednog životnog principa, jednog pogleda na svet, koji se danas, istina, retko sreće. Živeći živote pune stega, normi, histerije, živote bez pravih emocija i komunikacije, mi zaboravljamo jednu važnu veštinu: Lepotu življenja. Zaboravljamo, takođe, na vrednost prave ljubavi, onakve kakvu je Mod otkrila Haroldu. Ljubav koja je neopterećena i koja ne opterećuje.

REČ DRAMATURGA

Harold je muškarac, a Mod je žena. Harold je najmlađi lik u komadu, a Mod najstariji. Ipak, među njima postoji mnogo više sličnosti nego razlika… Za početak, oboje su opsednuti smrću. Za Harolda, lažna samoubistva su jedini način da privuče pažnju majke, a smrt jedino što dokazuje da je zapravo živ. Za Mod, smrt je ono za šta se priprema, sledeći logičan korak u njenom životu, ne odlazak, već prelazak na neko drugo mesto. Njih dvoje upoznaju se na groblju. Pomno proučavajući smrt, oni zajedno slave život.
Svaki susret Harolda i Mod sa drugim likovima u komadu predstavlja pravi sudar svetova. Dok Harold i Mod uživaju u svakom trenutku, pridajući mu značaj i učeći iz njega, ostatak sveta je opsednut nekim sasvim sporednim vrednostima, i čitava njihova egzistencija svodi se na postupanje “ po pravilima službe “. Iako je u realnom svetu nemoguće živeti nepoštujući pravila, Mod će nas podsetiti da ipak s vremena na vreme možemo da zastanemo, udahnemo i razmislimo gde se nalazimo. Jer, konstantno jureći za životom, mi zapravo propuštamo njegov veliki deo.

Vreme trajanja: 1 h 45 min

Cena: 600 din.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*