5.7 C
Belgrade
09/12/2022
rezultati konkursa Srbija

Предрагу Црнковићу награда „Слободан Стојановић“ за драму „Титове масерке слушале су Панкрте“

„Овогодишњи Конкурс за драму „Слободан Стојановић“ окупио је ауторе који су се бавили широким дијапазоном тема, од литерарних повода до фарсичних реплика на стварност у којој живимо. Драма „Титове масерке слушале су Панкрте“, под шифром „Чича Дража или хрватска плажа“, књижевника и преводиоца Предрага Црнковића, издвојила се, најпре, озбиљношћу истраживања наше новије историје у дугих двадесет пет година, од 1977. до 2012, а онда и спретним вођењем драмске радње и заокруженим, истинитим и животним ликовима.
Кроз судбину два главна јунака, Власте и Ђуре, супротстављене партизанско/четничке провенијенције и из таквих породица, који ће на крају, завршити као чланови Службе, инкорпорирани у све мане проблематичног друштва, Предраг Црнковић је, уз детаљне дидаскалије и пажљиво одабрану рок и поп музику из тих времена, мапирао како укус нације, тако и сентимент, који је водио овдашњег човека кроз редовно погрешне изборе, којима се приклонио у смутним временима.
      Цитираћу аутора, у овом тексту равноправног драмског лика и судионика времена:
„Ово је комад о генерацији шездесетих, за коју се тврди да је једина живела испод стакленог звона. Та земља „између Истока и Запада“ била је углавном „кул“, али данас то рећи, значи, искључити се из друштвеног живота. Касније генерације – због мањка образовања –нису имале главе пуне информација и заблуда, које су као букагије спречавале шездесеташе да се привикну на ново стање ствари, а старије генерације (којима је „све било јасно“) као да су помислиле да је време „за наплату Титових заблуда“.
      Кетманство се испоставило као главни модус вивенди, као да ама баш ништа није било укорењено, ни самоуправљање, ни братсво и јединство, ни „прозападна оријентација“, ни несврстаност, ни станови, ни летовања, ни бесплатно лечење, нити то што си „ могао ноћу у парку мирно да спаваш“…“

       Позоришни комад „Титове масерке слушале су Панкрте“ је сложена, вишеслојна драмска структура, која оставља будућем редитељу да је организује и форматира по сопственом дару, јер нуди богату и разуђену фељтонску грађу, са обиљем докумената и стварних догађаја, али и тачну и истиниту ауторову мисао о моћи кетмана, да се окористи духовитом пословицом „што га више мењаш, све више остаје исто“, што су учинили и јунаци Црнковићеве драме, Власта и Ђура, који су се, као рокер, панкер, националиста, четник…“…поново срели на Ју радију у периоду 1995 – 2000, на један волшебан начин, кафкијански преображени у милошевићевске патриотске журналисте“, како духовито поручује аутор.

Жири се нада да ћемо и ову драму видети на позоришној сцени.”

Slične vesti