Predrag Milojević – kolumna poezijom: Majakovski

Filed under: kolumne,Predrag Milojević,region |

majakovskiMajakovski

smucao se po gradu
bio na nekoj promociji
neko čitanje poezije usred dana
od 12 do 14
dok seljaci vuku korpe sa pijace
sa neprodatim mušmulama
oko svečane sale
u kojoj je čitanje institucionalizovano
juri kamion sa smešanim betonom
ulicu niže naliva se ploča
rade pneumatici
pa dok majstori čekićaju po oplati
pesnici čitaju stihove
i violinu lokalnog hora
svira nešto melanholično

u pozadini na ulici
razmenjuju se pogledi
između tehno klinaca
i pajser brigadira stare jugoslavije
tih zajebanih likova
deportovanih iz belgije
a svi u pauzama zakivaju
utegnute provincijske kurolomke
tu si redovno gubio borbu
od ćelavog sa ožiljkom
onog iz legije stranaca
ali je dobro što ti je davao
da u njegovoj kafani
piješ za džabe

u svakom slučaju
svuda ludački iskri
potežu se teške reči
luči se šlajmara
ko te ne poštuje
pljune za tobom
ko te ceni
samo odmahne rukom
kad pomenu tvoje ime
i ti tako
omamljen ratom koji traje
ulaziš u salu s violinama
treba ti nešto žestoko
a nade nema
jer su vinjaci kasnije
trenutno je poetsko upriličenje
ređaju se pesnici osnivači
utemeljivači
bardovi kulture
trabunjaju o večnosti
o kralju hiperboreje
voditelj programa grmi sa razglasa
imaš utisak da se posvađao
s nekima za koje nisi čuo
preti zaboravom jednima
obećava pamćenje drugima
sve u ime poezije
i njenih najboljih sinova

ti si mislio da je poezija
kad te neko probudi u 5 ujutro
da rikneš levi marš
od majakovskog
znao bi u gluvo doba
ko broj puške u vojsci
a ovde čini ti se sitan si
ko ovčji brabonjak

prolazi i to
pada mrak i stiže vinjak
društvo tone u ugodne razgovore
kuju se planovi sa izdavačima
koji svoje odrtavele ćele
pokrivaju preklopima
starci blistaju
upecani u zamku poezije
koja bi trebalo da ih spase
od zaborava i ništavila
prisećaš se oficira
koga su zvali čavka
delio je nagrade svima
koji znaju broj puške
izvolte gospodine kapetane
ap 48622…81
i odmah ti je lakše
setiš se i pokojnog
nastavnika matematike
koji je davao dobre ocene
ako naučiš stihove
sa spomenika palim borcima
(na kamenu kameni viteže
usred mlada mladenovca grada)
sad gledaš kako starce
za stihove i večno sećanje
nagrađuju vinjakom
i znaš da je recitacija broja puške
bila bolja od ovih nebesnih visova
na koje su se uzdizali
tu nisi čuo pošten stih
osim od onog maestra
na gradilištu
danas je prvi dan proleća
rekao je
i nastavio da vari ogradu

hodaš do kuće
vučeš nalivene noge
a neki cigani merkaju
bakarni krov muzeja
promiču dileri droge
njihovi klijenti
i šetači pasa
dok mraz hvata puste sokake
shvataš da se ne plašiš
ni ćelavog skarfejsa
ni pesnika
ni izdavača
ni večnosti
ni zaborava
vraća ti se majakovski
sad bi mogao da gruneš
levi marš
al nemaš kome

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*