PLEASE KILL THE MAINSTREAM

Filed under: izložbe,Srbija,vesti |
kill mainstreamMARIA GIOVANNA AMBROSONE | BLUE & JOY | ARTURO IANNIELLO | CHOI JAEYONG | CORRADO LA MATTINA | CINDY HINANT | MARTA JOVANOVIC | HYE JOO JUN | PASQUALE NAPOLITANO | DANIELA POLITELLI | ARIA SECCA | CHANGAN SON | ZERO-T
….

Mainstream (главна струја) је енглеска реч која се користи као придев на различитим пољима уметности и културе објашњавајући ток који се у одређеним областим сматра „конвенционалним“, општим и преовладавајућим. Она описује прихватљиву тенденцију од стране друштва. У савременом друштву mainstream, најчешће је представљен као израз културе у својој тоталитарности, поржану од стране естаблишмента, Система са великим С; у оваковом контексту уметност, гледано из ове позиције, је ј…асно престала да обликује морално понашање зарад самог човека, већ је почела да се срозава све више и више, умањујући своју активну снагу као продуктивни импулс, активан крвоток, постајући материја прогутана од стране новог капитализма у облику огромних финансијских превара, прекомерне продукције радова – који готово увек превазиђу стварну потребу, дајући живот, парадоксално, серији уметничких – вишеструко беживотних остварења без икакве културне вредности.

Велики број италијанских и међународних уметника је током година користило трамполине неконформизма крећући се испред велике машинерије мејнстрима, борећи се против финансијске и економске агресије која је карактерише, окрећући се брзо, у већини случајева попут “анималиста у крзну”, на челу истог организма против кога су се борили, успротививши се фундаменталним контрадикторностима где спекулативно/финансијско истицање ломи оно културно.

Данас се поставља питање да ли савремена уметност још увек може да сачува своју душу и да одговара моралним вредностима. Оно што пројекат Largo Baracche разматра са изложбом “Please Kill the Mainstream” ( Молим те, убиј мејнстрим) – у продукцији Giuseppe Ruffo и Pietro Tatafiore, заправо представља анализу или тачније напад на систем који креира уметност и сабласну културну баштину.

Један директан поглед на дуалност мејнстрима, на његову примамљиву особеност и на његову минорност је најчешће скривен унутра: рефлексија друштвеног контекста у коме мејнстрим окорео, приказује као квар машине, трошење људског потенцијала, овде представља фокус уметничког интересовања на свој особен начин.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*