Писмо лектора из Пољске и Румуније

Filed under: polemike,region,Srbija,vesti |

pen-writerПоштовани господине министре,

Обраћамо Вам се овим писмом како бисмо још једанпут указали на сада већ трагичну ситуацију у којој се налазе лекторати српског језика. Наиме, погрешна политика, изостанак системске бриге и новчане подршке лекторима и лекторатима, довела је и непрестано доводи, до смањења броја лектората српског језика у свету, а уколико се не предузму конкретни потези који би помогли рад лектора у тренутно изузетно тешким условима, довешће и до њиховог ишчезнућа. Сматрамо да већ, у Министарству просвете и науке Републике Србије, постоји обимна документација везана за овај случај, будући да смо се више пута, појединачно и заједнички, обраћали надлежном Министарству. Међутим, наш апел, понављан више пута, уз подршку Амбасаде Републике Србије у Пољској, Филолошког Факултета и Универзитета у Београду и Новом Саду, није изазвао конкретне мере, а ситуација није остала непромењена. Она је, напротив, сваким даном све лошија. Наша земља губи важна представништва , која су одувек била једно од најзначајнијих начина представљања и ширења наше културе у свету. Будући да већина студената у Пољској студира два факултета, наши студенти србистике уједно су и будући правници, социолози, антрополози, инжињери, медијске личности, политичари… Више пута се показало, као на пример у тренутку проглашења независности Косова, да су спремни из наклоности према нашој култури, стеченој на студијама, да конкретним мерама и ангажманом подрже наше заједничке циљеве. Ситуација је дакле следећа: 2000. године имали смо 47 лектората у свету, 2013. године рађен је Темпус пројекат везан за истраживање стања српских лектората (прилог Вам шаљемо у додатку) и било их је 27. Након тога добили смо информације да су још две катедре у Пољској пред неминовним гашењем. Нови студенти се не уписују, а колеге су принуђене, због недовољних примања будући да нема плате од стране која шаље лектора (Министарство просвете Републике Србије), да одустају од својих запослења. Поређења ради, Хрватска у свету тренутно има 61 лекторат, а Словенија 52. Хрватски лектор добија плату од 500 еура од хрватског министарства, лекторски додатак од 150 еура и плату универзитета на коме ради. Словеначки лектор добија 1200 еура од Словеније, 800 еура уколико је у иностранству са незапосленим брачним партнером и плату универзитета на коме је запослен. Што се тиче Словачке и Чешке, плата домаћег министарства достиже суму од 1200- 2000 еура. Лектор српског језика преживљава само на плати факултета на коме је запослен, која у већини случајева једва прелази 350 еура. А у случају Румуније износи само 200 еура. Недовољно за основне потребе. Будући да и остали видови подршке изостају- уџбеници, стипендије, гостовања, приредбе, које увек финансира земља у чијем је интересу лекторат, предавач српског језика има тежи задатак од својих колега. Од пре неколико година своје дужности лектори српског обављају чак и без лекторског додатка који је износио свега 150 евра месечно. Лектори и предавачи српског језика, за разлику од својих колега, немају здравствено и социјално осигурање у својој земљи, нити обезбеђен авионски превоз барем једном годишње. Суштински проблем лежи у недостатку тела које би се бавило искључиво лекторатима. У СФРЈ је за то била задужена организација рогобатног назива (Републички завод за међународну научну, културну, техничку и просветну сарадњу), али изузетно ефикасна. Распадом Југославије већина земаља је формирала слична тела при својим министарствима просвете, док је наше остало на савезном нивоу, где је сталним променама статуса земље било скрајнуто, да би, нестанком заједничке државе, било сведено на једну особу која при Министарству просвете ради и бројне друге послове. И резултати су катастрофални. Будући да код наших колега постоји развијена свест о тешкој економској ситуацији у нашој земљи, укидање лекторског додатка од 150 евра месечно, који су лектори користили за допуњавање месечних расхода, директно је утицало на одустајање великог броја колега са којима су страни универзитети били веома задовољни. Често се дешавало да нова процедура за довођење лектора не буде покренута, јер страни универзитет сматра да опстанак катедре под тим условима не води никуда, а често је и било случајева да страни универзитет покреће процедуру, али не добија одговор од српског министарства, или добија неадекватног кандидата, коме не предлаже уговор или исти не жели да му продужи после годину дана боравка. Резултат је на крају исти, лекорат се укида или бива предвиђен за укидање. У Барију и Трсту, као лектори су радиле госпође које су заправо живеле од туристичких тура или превођења. Њиховим одласком у пензију, нико није био у стању да прихвати посао у Италији за 300 евра. Тад је дошло или до значајног редуковања наставе српског језика (у Трсту је са 5 студијских година настава сведена на једну) или до преузимања катедре (у Барију се сад изучава црногорски језик уместо српског). Слична ситуација је била у Русији где нико није хтео да прихвати посао у Нижњем Новгороду уз плату од 300 евра без плаћеног стана. Тамо се сад изучава само хрватски језик. Ми смо од претходног министра добили јавно обећање да ће тај проблем бити решен до наредне школске године (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/434052/Gase-se-lektorati-Umesto-srpskog-uce-hrvatski), те се надамо да ће обећање, без обзира на промене, бити испоштовано. Да апсурд буде већи, новац за нас је врло лако наћи, чак су могуће и уштеде. Наиме, наше Министарство просвете финансира око 60 страних летората у Србији. И то у пракси изгледа овако: српски лектори у Пољској добијају око 380 евра месечно од Пољске, а од Србије чак ни поменути лекторски додатак. Истовремено, пољски лектори у Србији, за двоструко мањи број часова, од наше државе добијају плату која износи од 70 000- 100 000 динара, те више од 600 евра од своје земље. Када би Министарство страним лекторима у Србији плаћало онолико колико њихове државе нашим лекторима, не само да би се решио проблем плаћања српских лектора, већ би се уштедео огроман новац. Тренутно имамо парадоксалну ситуацију да наше Министарство просвете изузетно издашно финансира ширење страних култура у Србији, што је сасвим разумљиво, али је нелогично да истовремено ништа не чини како би се српска култура и језик промовисале у свету. Грубом рачуницом, дошли смо до износа од 6 милиона евра које је Србија изгубила у последњих 15 година, колико би наиме, стране државе уложиле у промовисање Србије, да су катедре опстале. Са великим разумевањем да се сваким даном сусрећете са великим бројем проблема без једноставног решења, морамо да нагласимо да се овде заиста ради о непоправљивој штети, уколико се гашење наших катедри, услед изостанка било какве помоћи лекторату, предавачу или лектору, настави оваквим темпом. Напомињемо још једном, катедре србистике су неформални културни центри и нека врста конзуларних представништава Србије – непрестано се организују различита културна представљања наше земље, учествујемо у промоцији туристичких садржаја које Србија нуди и увек смо од практичне помоћи када се појави потреба у привредној сарадњи. То је све део нашег волонтерског ангажмана, на који смо поносни и наводимо га да подвучемо значај лектората. Као што нам је јасна потреба за уштедом приликом расподеле буџета, јасно нам је и да се проблеми не могу решити преко ноћи, али је неопходно започети кораке ка њиховом решавању те се искрено надамо да ћемо заједничким напорима преокренути садашњу надасве лошу ситуацију у корист наше земље. У нади да се можемо, за неколико, ако не пар година, приближити колегама из региона, предлажемо да Министарство оформи тело које би се бавило лекторатима, у оквиру кога би се направио и спровео план о потребним уговорима и евентуално домаћој плати која је лектору у иностранству неопходна, као и о решеном социјалном и здравственом осигурању. До тада, молили бисмо вас да предложите, у наредној години, лекторске додатке, макар у минималном износу од 150 евра и помоћ у уџбеницима и другом наставном материјалу, како бисмо колико толико поправили статус и зауставили нестајање наших летората и катедри србистике у свету. Унапред вам хвала на разумевању и одговору,

С поштовањем,
ДрГордана Ђурђев-Małkiewicz, проф. Универзитета у Вроцлаву
Др Душан-Владислав Пажђерски, проф. Гдањског универзитета
Тијана Вуковић, лектор српског језика на Универзитету у Варшави
Сања Милетић, лектор српског језика на Универзитету у Лођу
Миљана Иличић, лектор српског језика на Универзитету у Сегедину
Срђан Папић, лектор српског на језика Универзитету у Шлезији

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*