Pisma posetilaca: Slavko Mali – Ne radio…

Filed under: region |

Kao okorelom radio fanu, ovaj, meni dragi aparat, kod mene je uključen 24 sata. Pa naiđem tako, često, okrećući dugme za biranje stanica, na muziku od koje mi skače šećer, dobijam triperosvrbljivu seboreju, hemoroide i herpes.
– Voljela – boljela, ljub’la – gub’la, patila – svatila, samo nebo zna, samo nebo zna, da te … ja …
Prosto se nadmeću koja će na svojim talasima češće puštati Dina, Valentina, Magazine, Fosile, i ostale prepotopce. A može se čuti čak i ona lipa crnokosa svitlooka divojaka tupavog glasa i potpuno anahrona i u vreme najveće popularnosti, Doris Dragović.
Na žalost na tim istim talasima nikada nećete čuti neponovljivi vokal prelepe Zorice Kondže, za koju današnji urednici raznih radio džuboksa najverovatnije nisu ni čuli.
Hrvatsko bosanska pop zabavnjačka bižuterija koja igra na kartu srpske Jugonostalgičnosti, odavno je sasma neinteresantna i publici u sredinama iz kojih dolaze.
Prvu damu Jugoslavenske zabavne glazbe Terezu Kesoviju širokogrudo dočekasmo na našoj grudi koju je nekoć tako ostrašćeno popljuvala.
Za „ Fosilima „ prosto vapimo kad će nas opet zaradovati svojom fosilnom pojavom, osim i meni tako drage, slatke i šarmantne Sanje Doležal, koja se, ako me sećanje ne vara, svojedobno slikala u „ Zenga „ uniformi, skupa sa Jurom Stublićem i nekim drugima kojih se više i ne sećam, a što je za ovu priču sasvim nevažno.
A tek „ Tompsona „ kako bi smo s oduševljenjem dočekaki. Praštali bi „ Kalašnjikovi „
Klekli smo da se poklonimo „ Parnom valjku „ i pohrlili mahnito da napunimo „ Arenu „ potpuno zanemarujući činjenicu da tu negde pored nas živi i godinama gladuje najveći srpski rok velikan, gitarista neponovljivog talenta, Radomir Mihajlović – Točak. Ali, ruku na srce, on je šumadinac, a sve što je srpsko srbinu ne valja.
Ili, recimo „ Bjesovi „. Kad će te ih čuti na radiju ili videti na TV-u ? Da su kojim slučajem „ Besovi „ ni na koncert im niko ne bi došao. Ovako se prevare, misle da su iz Hrvatske, pa kad čuju da su ovi genijalci iz G. Milanovca odmah se pišmane, kao, i nije to nešto.
Ne znam da li je iko primetio da i makedonski pevači, bivši južni Srbi, rađe „ pjevaju pjesme „ i ako se ’leba ne najedoše ni u Hrvatskoj ni Bosni, već u blesavoj Srbiji.
Ma, nemam ja definitivno ( i za ovu raskošnu i „ definitivno „ najrabljeniju reč na našim radio i TV stanicama sigurno niste znali da ju je lansirala  Lepa Brena, do duše,  „ naša „ … ) ništa protiv da svak peva gde hoće i može.
„ Svaka budala ima svoje veselje „ – što bi rek’o naš narod, a mi Srbi to mnogo volimo. Mislim, veselje …
Ali, budimo ljudi, a ne ludi i ako smo Srbi ! ( deo sam ukrao od jednog pametnog čoveka, zašto samo Brega da drpiše )
Mogu li se na prste jedne ( dobro, ajde dve, da ne ispadnem zažuljko ) ruke
nabrojati vrhunski srpski ( čitaj, srbijanski ) izvođači rok i pop muzike koji su imali tako grandiozne koncerte u Hrvatskoj ili Bosni ?
Tu, naravno, ne brojim „ Slavuja iz Mrčajevaca „koji je jedini srpski pevač čiju sam singlicu zatekao u džuboksu proustaške birtije u Jastrebarskom kod Zagreba 81 godine, kada sam kao pijani vojnik uporno puštao baš tu ploču, a naliveni „ ujaci „ nećete verovati, blagosiljali i slali mi piće.
I dok se kod nas još uvek vodi rat između  partizana i četnika t. j. folkera i rokera, prosečna davno prevaziđena bosansko hrvatska muzička boranija sija punim sjajem na pijedestalu naše tako obećavajuće „ Arene „ otimajući nam ( naravno uz naš dobrovoljni pristanak )zadnju „ keku „ iz džepa, dokazujući nam tako da zaista nismo postali od majmuna, već od neke naivne budale.
Ipak, ne mogu da ne spomenem sa najdubljim poštovanjem možda trenutno jedini pravi zagrebački veliki bend, ponikao u nabujalom „ novom talasu „ osamdesetih „ Prljavo kazalište“. Njihova doslednost i decidiranost da nikad neće svirati u Srbiji mora se tretirati kao izraz najkarakternije rokerske duše. Tu nikakvi novci ne igraju ( ne plešu cjeli dan i noć ).
Kod njih je još uvek u igri „ Crno – bjeli svjet „ . I to je za poštovanje.
I kako posle svega da se čovek ne oseća ko poslednje g …. što bi rek’o genijalni velikosrpski pesnik, koji nas utuši svojim stihoklepinama gde god stigne i kad god može. Vala zaslužio je mesto u udžbeniku istorije za osnovce, makar zbog onog predivnog patriotskog spota sa Bajom – malim knindžom.
Apropo gore navedenog spomenuću dijalog u prolazu, dva prokupačka klinca : – Ideš li na Partibrejkerske ?
– Će sviraju li nešto od „ Čorbu „ ?
Učila bre deca istoriju !
Da nije sve tako crno kao što ja prosto obožavam da prikažem dokazala je „ dvesta dvojka „ svojim direktnim prenosom koncerta iz beogradskog Doma omladine dve sjajne grupe. Naših „ Svremenaša „ , začetnika akustičarskog pokreta sedamdesetih i izvrsne, po malo zaboravljene grupe „ Drugi način „ , generacijski bliske prvoj, ali drugačijeg muzičkog profila, sa osveženom i svirački vrlo uigranom postavkom.
Bilo je to veče podsećanja na neka lepa vremena zdravog druženja uz muziku. Neću se upecati na to da kažem da su bili dobri kao staro vino, pa ću reći „ Kokta, piće naše i vaše mladosti ! „ . Kad smo prešli na vino počeli smo da mešamo dede i ribe ( i ovo je da ne bi bilo babe i žabe ).
Moj radio je te večeri zasijao punim sjajem, a njegovo zeleno oko počelo šmekerski da mi namiguje. ( ovo sam morao da zamišljam, jer stari drveni lampaši više ne hvataju ni jednu frekvenciju, i uglavnom služe kao „ retro „ ( limundo ) dekoracija.
Hvala dvesta dvojci koja nas je izvrsnim zvukom i suvislim komentarima vratila u najbolje dane radija.
I za kraj osećam neodoljivu potrebu da se izvinem „ Grand produkciji „ što ih nisam spomenuo u svom tekstu, ali ta mi se stanica odavno ukvarila !

Slavko Mali

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*