Pisma posetilaca KR: Srđan Katić – Gluv ko top

Filed under: region |

Slabije spavam otkako se ne pokrivam maštom, iako prečesto zaspim na radnoj stolici gledajući u monitor. Čitam, inače nisam neki ljubitelj čitanja, ali se uvek pronađe zanimljiva tema, koja u tom nekom momentu, zapravo, pričini zadovoljstvo, što je totalno retkost. Listam stranice po internetu i pazi, ne prljam ruke, ali prljam misli. Što nikako nema smisla, ali se uči, ponešto i katkada. Obavezno, i svaki put kad pronađem zanimljivost, znaš već, neki novi film ili čak novi spot neke omiljene grupe, meni uleće otac u sobu bez kucanja, s nastupom nekog starijeg vodnika:
–    Jesi čuo da je Hrvatska ušla u EU?
–    Stari, a što ne pokucaš barem, umesto što zvocaš?
–    ‘eeej, jesi čuo da je EU došla kod nas?
–    Gde je došla? Ja ne vidim i ne čujem apsolutno ništa osim tebe.
–    Kažu da ćemo sada lakše rešiti probleme po pitanju svega!
–    Da stari, verujem da hoće, mislim, siguran sam…
–    Sada da vidimo, dokle će stići!
Ja stigoh do Red Hot Chili Peppers-a. Novi album se sprema a pesme već na netu. Hm… Kako onda neće biti cene toliko velike, i pre nego je došla EU. Možda je to sve zbog mode? Možda je to sve zbog vremena koje je zapravo stalo, iako se vrtimo oko jednog te istog pitanja? Da li su pitanja ista kod mene i kod mog oca? Pa jesu. Zašto ne bi bila ista, pošto je potpuno isti princip. I jedni i drugi se bave piraterijom, koja je kažnjiva, navodno. Pošto sudovi imaju više vremena da se bave prognozom vremena, umesto prognozom novih zakona, nas obične ljude tada više zanima piraterija, makar i po pitanju mleka u prahu, umesto domaćih „krava muzara“. Muzu nas na sve strane, iako se ja zapravo ne mučim oko toga, pošto sam godinama nezaposlen, pa se i ne bunim, koliko moj otac ili dobro poznata grupa RHCP.
Šta to ljudi muzu po mojoj glavi? Ne znam, prijatelju. Očekujem povišicu standarda, jer, ako već ne možemo da snizimo ono što je toliko nisko, barem se možemo dičiti što ćemo biti u članstvu jedne velike zajednice koja se zapravo raspada, dok se mi uklapamo, ustvari, pardon, pokušavamo uklopiti. Kalemljenje i nije nešto posebno ako već ne razumemo šta kalemimo i na šta, jer, neke biljke su zapravo jedino da trule, pošto nemaju neko specijalno lišće, i nikako nisu gledljiva, barem po pitanju zastava i načela.
–    Zaboravio sam ti reći da sam ponosan na tebe!
–    Znam ćale, i ja sam ponosan na sebe, samo, još uvek mi to ne ide u glavu.
–    Šta ti ne ide u glavu?
–    Pa to što si rekao. Isto su mi rekli pre mnogo godina kada sam polagao pionirsku zakletvu, dok su Branko Kockica i Desanka Maksimović s ponosom klicali.
–    E da, ja sam polagao mnogo toga… Ustvari, idem da gledam televizor.
–    ‘ajde stari, budi mi ponosan!
Okrenuvši se nazad prema monitoru, promenila se stranica. Mislim, ostalo je sve isto, osim boja. RHCP je objavio nove fotografije s nekog koncerta koji se još uvek nije održao, pošto je najavljen za dvadesetak dana od današnjeg dana. Pa sad, ko je tu lud? Ne znam i to mi je jasno, samo, zašto je onda onima što znaju i dalje nejasno? Pošto je Hrvatska ustvari odavno u toj nekoj EU, što se tiče cena, standarda, nezaposlenosti, itd…
Ne vidim razlog da se menja samo zastava, jer, plavo bi trebalo označavati nebo a zvezde same govore za sebe, ili su to ustvari dirigenti jednog orkestra koji se naziva EU. Što se tiče onog kruga, prstena od tih zvezdica, trebao je označavati „Circle of trust“, umesto „Circle of past“.
Ogluveo sam na policiju, hitnu pomoć, vatrogasce i njihove sirene, pošto sviruckaju danonoćno i to besprekidno, k’o da se još išta ima za ukrasti, ugasiti ili vratiti u život. Malo je toga ostalo o čemu bih razmišljao, osim da poslušam neke pesme koje će tek za par meseci preslušati EU pa čak i Amerika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*