Певати о љубави

Filed under: kritika,Srbija |

poetry(Марко Билић, Ако заборавим, Графид, Бања Лука, 2015.)

Пред нама је збирка-првенац младог песника, Марка Билића која садржи највећи број љубавних песма, и настоји да осветли најкомпликованији однос на свету, однос мушкараца и жене. Основна тема збирке је љубав, што је поред смрти најчешћа тема у књижевности. Једна од љубавних песама јесте: ,,Обећај да ћеш у очима чувати сјај“ чија је тема растанк. Ерос и танатос су у вечитој борби, у плесу у којем један погрешан корак може превагнути и бити фаталан. Поред љубавних, бројне су песме о смрти, и ово је такође тема о којој су певали сви песници. Лирски субјект говори о смрти без страха, чекајући је спреман, схватајући да она јесте саставни део живота, али са амбицијом да оствари све зацртано пре. Млади песник јесте веома отворен и животан, са неоспоривим талентом, односно,  ,,талентом за таленат“ како говори један наш познат песник, и веома храбар без обзира на његове младићке године. ,,Љубав се посматра из другог угла“ написаће. По узору на Арсена Дедића, Шантића, Лалића и остале претходнике и Марко Билић посвећује стихове и риме жени. Његова жена носи име Емили, и пише о њој можда баш док слуша Здравка Чолића. Емили је рефрен у песми, а стих ,,зато се тако чудно разумемо“ кореспондира са песмом, односно присутна је референца, индиректна цитатност песме ,,Ми се чудно разумемо“ Станислава Винавера. Емили се јавља и у песми ,,Јутро свиће, Емили“ у којој песник проговара о растанку. Почетак и крај су фантастични, што је потребно да би једно дело било добро, упечатљив почетак и крај, реченице које се дубоко урезују у памћење.  Почетак песме гласи:

,,Она непозната нијанса наранџасте

Кроз коју небом мале птице крстаре,

Подсећа ме да ти никада нисам рекао

Колико волим да гледам

Како светло растерује таму“

Док на крају ишчитавамо:

,,Остали су само стихови

које твојом оловком пишем,

непозната нијана наранџасте и ја.“

Циклус о Емили завршава се песмом ,,Сећаш ли се, Емили“ у којој лирски субјекат евоцира успомене, сећа се ,,наших дана“, златне прошлости, непрестано подсећајући вољену жену на успомене упитном реченицом ,,Сећаш ли се.“ Растанак је један од мотива који се јављају у неколико песма, и о њему проговара истим томом, сетним и са тугом. Доживљава га као личну апокалипсу, малу катаклизму, бродолом. Оно што је интересантно и крајње необично, јесте то што, иако је млад, и ако му је ово прва збирка, која истина носи назив ,,Ако заборавим“ што упућује на љубавну поезију, песник проговара о љубави на један зрео начин, без патетике, патоса, са дозом реалности која зачуђује. ,,Написаћу ти песму једном“ јесте љубавна песма, песма о растанку, али и песма о поезији, о боварипекишејству особе која је инспиратор за настанак. О феномену самоће пева у песми истоименог наслова , као и у песми ,,Кад ми кажу“ која садржи и извесну дозу бунта. Лирски субјекат гради свој свет, јасно дефинишући и повлачећи црту ја-они.

,,Ако нас не буде више“ није песма о растанку, већ љубавна песма у правом смислу те речи у којој постоје лирски описи двоје младих у љубавном заносу. Свакако су веома занимљиве песме које подсећају на поезију Мике Антића, које говоре о школским љубавима, и првим заносима, можда и пркосима младог Вертера. Неке од песма поред исповедног и веома личног тона, имају и форму дијалога који се води између љубавног пара, током ког се кроз сасвим обичне ствари, наизглед небитне, говори о круцијалним питањима везаним за лирског субјекта. Насловна песма збирке ,,Ако заборавим“ негује културу сећања, али није реч о сећању на историјске догађаје, већ сећање на вољену жену која, иако није физички присутна у његовом животу, што није ни потребно да би се сећање неговало и љубав трајала, јесте присутна стопроцентно јер је постала део њега. Постати део некога, постати целина са неким сан је који многи сневају, али ретко коме успе тако што. За разлику од ове песме песма ,,Ако некада“ има исту тему али даје потпуно другачији одговор, и шаље поруку предмету обожавања вековима која је: да он неће бити ту када њено сећање проради као давно угашени вулкан. Панта реј, кажу.

,,дане доживљавам као фразе“

Артикулисати осећања, велики је проблем. О томе ће проговорити у у песми ,,Тренутак“ као и о проклетству времена, које пролази, односи људе и речи, на које се не може утицати. Загледан је у будућност, у време.

,,кад године почну да пролазе

брже од годишњих доба“

О брзом протицању времена певаће у још неколико песама. Реч је о времену које се мери неношењем сата, јер, како је то песник срочио, какав год да је сат, увек на њему време брзо протиче, а лирски субјекат жели да га заустави  и стави у теглу, како је моја маленскост написала у једној песми. Његова драга није идеална жена, није сва од сна и пене, није химера као Дучићева жена, она је чулна, путена, несигурна, она је жена која одлази.

Бројне су референце на како домаћу, српску књижевност, тако и на светску. Једна од њих је садржана у песми ,,Никад више.“ Млади песник цитира Поа, поему ,,Гавран“ и чувени рефрен ,,Never more“ односно ,,Никад више“ али за разлику од Поа, мале хорор приче, Билићева песма проговара о љубави, на један дечији, невин начин, и придружује се антићевској линији певања јер припада песмама о школским љубавима, о оном чудном добу између детинства и младости. Читајући Бору Станковића, најоргиналнијег модернисту, писца који је подигао Врање до неслућених висина, по узору на њега, на реченицу: ,,Човек је само за жал и муку здаден“ Марко Бабић у духу своје поетике ствара песму ,,Створени да патимо“ наслањајући се на Борине постулате. У овој песми је присутана туга, меланхолија, благи дерт. Песник оставља могућност да он буде нови Мерсо, алудирајући на проблем странца у друштву што кореспондира са чувеним стихом, ако га асоцијативно повежемо са песничком уметношћу:

,,Песници су чуђени у свијету.“

Поред љубавних песама у збирци ,,Ако заборавим“ присутне су и социјалне песме које проговарају о нашој стварности и времену у којој песник ствара, те су нам стога вредно сведочанство. Најинтересантнији је свакако однос према уметницима који је крајње потцењивачки пошто уметници јесу особе које обитавају у духовним сферама, стварајући. Уметност је племенито и хумано занимање које богати наш дух и тера нас да размишљамо, да будемо бољи. Уметност нас мења. Какав однос горе поменути имају према уметности, нимало нов став, изразиће у песми ,,Кад ми кажу“:

,,Мани те жврљотине песме шта год да је.“

Исти проблем мучи песнике генерацијама. Неприхватање и неразумевање, а са друге стране економско питање које није занемарљиво. Ову тему је обрадио наш признати песник Енес Халиловић у збирци ,,Песме из болести и здравља“ у неколико песама. Трка за новцем и песме често нису у дослуху, осим ако се не ради о популарним песмама писаним за наше естрадне звезеде и звездице које спомиње Билић, цитирајући неке од ,,стихова.“ Често је присутна дијалошка форма, како директна, тако и индиректна, тако што песник води дијалог са љубављу, сиромаштвом, прошлошћу, срећом. Срећа је лајт мотив, звезда водиља, врхунац и идеал коме тежи. Испитујући типологију среће, доноси неочекиване закључке. Проналази је у малим стварима, на неочекиваним местима, често сањајући о њој ,,јер је сан о срећи више него срећа.“ Песник маркира и наставља чарнојевићку традицију, певајући о сеобама и миграцији. Закључиће да:

,,Има нешто у овој беди.“

То нешто људе веже за ове просторе, тера их да остану и боре се. ,,Остајте овдје“ поручио је Шантић, а овај стих провејава кроз Билићеве песме.

Окренут жени, другима али и себи, са много реалности и објективности, са осећајем за правду и грех, бележи:

,,Неми сам посматрач сопствених грехова.“

Песме одишу љубављу, али у њима проналазимо и мноштво аутопоетичких исказа. Један од њих је свакако:

,,Јавно говорим да је мој најлепши стих инспирисан тобом.“

Жена је главни инспиратор, песниково надахнуће којој је посвећен највећи део песама ове збирке. Да песник познаје како књижевност, тако и науке о њој, односно теорију књижевности, сведочи нам употреба акростиха у песми ,,Пусти друге нека буду први“ чија прва слова образују реченицу ,,Ето, једна песма о теби.“

Једно од изненађења у збирци је духовна песма ,,Гробље“  којој песник попут највећеих филозофа и мислиоца, али и песника, промишља где идемо када се наше очи склопе. Пита се које је одредиште, за које је сигуран да постоји. Ни у једном тренутку не изражава сумњу у Његово постојање, те је ова песма пуна средњовековних рефлекса.

,,Можда читав живот преко трња ходамо

да би што дуже код Тебе могли да се одмарамо“

Присуство библијске доктрине је евидентно, а са друге стране, присутна је и заљубљеност у живот, помало хедонистички принцип што нас упућује на извесну песникову амбивалентност. Запитаност над егзистенцијом, над појмом доброте која није константна, ако није лажна, однос према људима, према жени, однос мушкараца и жене, времена, прошлости и будућности, све су то питања које покреће ова збирка поезије, и на која песник покушава да да одговор, као и допринос промишљању. Поезија је велика тема његове збирке, јер знамо да она беше на почетку, слутимо да ће бити на крају, да је већа од науке. Певати, бити песник, како то само звучи! Песницима је она сврха живота, често, све што дотакну, све је песма, а наш песник тврди:

,,Читав живот претворићу у стих.“

Дучичева жена, химера, која излази из оквира жене опеване у овој песничкој збирци, присутна је у песми ,,Госпођи М.“ Жена из ове песме је дух, утвара која лебди међу звездама и која му долази, као што је Ленка долазила Лази Костићу. Јавља се сваке јесени, а улога јој је да му крије тајне о себи самом. ,,Упознај себе.“ каза филозоф. Песник трага за савршеном  женом, а та потрага је преточена у стихове у песми ,,Неизречено.“ Тражио ју је свуда, годинама је чекао, припремајући се за њен долазак.

,,Устајао сам и падао безброј пута

чак сам понекад и срећан био

али сам те непрестано тражио…“

Кажу да што тражиш то и нађеш, да ће ти се отворити ако куцаш. Лирски субјекат је нашао жену из својих снова, али је она, не знајући прошла. Мора бити да је тако. Пред нама је интересантна збирка младог поете, коју је храбро изнео на својим плећима, и која је угледала светлост дана лета господњег 2015. Уживала сам читајући је јер доноси свежину на нашу књижевну сцену. Топле препоруке.

Марија Пргомеља

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*