Poezija je prozor u svet onih koji imaju šta da kažu o životu, o životnoj zbilji, bez obzira bila ona konkretna, realna ili iracionalno nesvesna. Taj prozor je otvoren brojnim tematsko-motivskim prostorima, i on nam o pesniku kazuje njegovu kreativnu snagu i domene do kojih ona dospeva.
Prva zbirka pesama Dušana Opačića, “URLIK IZ TETRAPAKA”, vid je pokušaja da se intimni svet duha i duše iskaže što potpunije. Još mlad, Opačić je donekle nevešt da krmari svojim poetskim brodom, ali on ispoljava darovitost u pravcu mnoštva metaforičkih slika, u brojnosti asocijacija, u smelosti da bude kreativno prihvaćen- ali i da njegov prihvat bude iskren i spontan.
“URLIK IZ TETRAPAKA” je impresivna ispovest i storija ljubavi. To je priča u nevezanom stihu o sanjama pesnika, o dohvatanju istine iz života koje su ponekad srećne ili bolne. Od užasa ratnih asocijacija, preko hotelskih prebivališta, zatim zaljubljenosti u ženu “koja je u njegovoj svesti i neka vrsta magle”, do sećanja na detinjstvo, na očeve reči i nauka o životu, pa opet o “tajnovitoj ženi”, koju doživljava u snu i u magnovenju. Opačić je uznemiren: njegov stih je pun antiteza o životu, pun je slutnji i nadanja, pa ipak i malaksanja. Ova poezija računa razgovor sa sobom ali i sa životom, sa voljenom ženom, sa ratnim užasima kojih se pesnik grozi, ali i pitanja kada će čovek prevazići sve “urlike izdaja nemira, sve zamke sukoba koje donosi dan”. Strah je u ovoj poeziji, veoma prisutno osećanje: pesnik hoće da ga prevaziđe “voljenom dragom”, u prostorijama” jeftinog hotela”, na Sredozemnom moru ili van njega. On to čini mladalačkim entuzijazmom, mada i vidom humora i ironije pa i sarkazma. Naslovi Opačićevih pesama u ovoj zbirci su samo naslovi, a iza njih se nalazi količina emocija koje su jake kao cunami. To potvrđuju pesme “Poslednja stanica”, “Osveta”, “U hotelskoj sobi” itd.
Mislimo da pesnik Opačić još nema iskustva da nanose sadržaja kopoziciono sredi niti poetski dobro izrazi. Zato bez neverice kažemo “Pesnik u najavi”, što je podsticaj koji obećava plodnu žetvu. A žetva je rod, koji se dobija “pisanjem, brisanjem i uzdisanjem”. To će svakako uroditi plodom i “iskra naći udar u kamenu”.
Saltes Banja, Mladenovac,
Prof.Dr. Voja Marjanović
Maj, 2015.
Pročitajte i:
