Pozivamo vas na predavanje na temu “Oskar Vajld i cenzura“, u sredu 20. maja u 19h na Filološkom fakultetu. U skladu sa našom odlukom da se bavimo piscima i delima koji nisu toliko zastupljeni u našem visokoškolskom obrazovanju, odlučili smo da se pozabavimo piscem čija su dela, a posebno neki njihovi delovi, veoma zapostavljani – kako na našim fakultetima tako i u srednjim školama. Međutim, važno je napomenuti da ovaj problem nije tek lokalni – čini se da ceo svet ima „neki“ problem sa Vajldom. Stoga će predavanje biti usmereno upravo na problem prećutkivanja Oskara Vajlda.
Želimo da preispitamo koji su mogući uzroci ovog problema. Naime, ako se o ovoj problematici uopšte priča, onda se razgovori uglavnom fokusiraju na pitanje Vajldove homoseksualnosti. Iako ova objašnjenja osvetljavaju neke nezanemarljive aspekte ove oštre cenzure, čini se da ona ostaju daleko od toga da na dubinski način obuhvate celu sliku. Ostaje gorak ukus u ustima da tim objašnjenjima nešto fali. I nije potrebno otići predaleko u potrazi za odgovor na pitanje „šta“: dovoljno je uzeti popularna izdanja Vajldovih dela u ruku i uporediti ih sa njihovim originalima – brzo se primećuje da su čitavi delovi u potpunosti izostavljeni iz njih. Baveći se upravo tim zabranjenim rukopisima, želimo da pokažemo da glavni uzrok ovom cenzurisanju ne leži u pitanju Vajldove homoseksualnosti, već da se radi o njegovim socijalističkim, revolucionarnim stavovima. Iz tog razloga govorićemo pre svega o njegovoj knjizi “Duša čovekova u socijalizmu“. Upravo ova knjiga je doživela najveću cenzuru i bila u raznim izdanjima na različite načine osakaćena. Na taj način ćemo najdirektinije ući u sam problem cenzure Vajlda.
Klub 128
Predavač:
Dušan Maljković, novinar, književnik, prevodilac i LGBT aktivista. Između ostalog, preveo je Vajldovo delo “Duša čovekova u socijalizmu“.
Apstrakt izlaganja:
„Oskar Vajld i cenzura: zašto je prihvatljivije biti gej nego socijalista?
Danas je Oskar Vajld, irski pisac i dramaturg, globalno poznat kao autor romana „Slika Dorijana Greja“, književni klasik, vrhunski cinik, autor dovitljivih aforizama. Čuvena je i njegova (homo)seksualnost, manje je poznat tragičan kraj u bedi u Parizu kada ga izdržava dugogdoišnji prijatelj Andre Žid, ali je najviše skrivano od javnosti da je on bio levih političkih uverenja. Slika bezbrižnog dendija koji slavi lepotu i od svog života pravi umetničko delo potiskuje decenijama njegovu socijalističku poziciju: estetizacija je u „slučaju Vajlda“ bila paravan koju je vladajuća klasa postavila isped njegove političnosti. Uz citate iz eseja „Duša čovekova u socijalizmu“ pokušaćemo da ovom aspektu delovanja velikog umetnika damo „pravo mesto“, te izbegnemo cenzuru koja je i danas prisutna, manje u vezi sa seksualnošću, više u vezi sa revolucionarnošću.“
Pročitajte i:
