Omnibus Video V. Poezija: Premijera poetskog filma „Šaputanka“

Filed under: film,Srbija,vesti |

Portal „Konkursi regiona“ premijerno predstavlja najnoviji kratki poetski film iz projekta „Omnibus Video V. Poezija“ Natalije Ž. Živković. Poetski film „Šaputanka“ zasnovan je na istoimenoj pesmi ove autorke, a pesma je kod publike popularna i pod imenom „Eulalija“.

 

Pogledajte film „Šaputanka“:

foto1

Ko je Eulalija?

Eulalija u ovoj pesmi spava – godinama, decenijama, kao princeza Aurora iz bajke „Uspavana lepotica“. Oko njene postelje mili njeno „Drugo Ja“ koje ovu pesmu pripoveda šapćući i uljuljkujući Eulaliju u san. Sve dok Eulalija spava, „Drugo Ja“ boravi u ovome svetu i živi njen život ali ne i na njen način.

Eulalija, u filmu predstavljena devojkom u belom,  na grčkom znači „ona koja lepo govori, krasnorečiva“.  Bela devojka simboliše istinski, autentični deo svakoga od nas – ono što mi jesmo po svojoj suštini, našu životnost i potencijale. Nasuprot, „Drugo Ja“, u filmu predstavljeno Crnom devojkom, metafora je za naše (uprošćeno rečeno) društveno prilagođeno Ja, koje pre živi život osmišljen od strane drugih ljudi i društva, no naš sopstveni. Crna devojka je prazna maska, ljuštura.

 

foto2

Ko sam?

Često možemo čuti od ljudi da im je u životu sve manje više kako treba, ali da se uprkos tome osećaju prazno i kao da nešto nedostaje. Poetski film „Šaputanka“ bavi se ovom pojavom tumačeći je kao posledicu gubljenja kontakta sa svojim autentičnim Ja. Na primer, osoba odluči da ne postane kuvar ili meteroolog kako priželjkuje, već se upiše na npr. medicinu ili prava, i pravi životne kompromise slične prirode koji njeno Ja sputavaju  i oduzimaju mu nadležnosti. Tokom vremena, osoba zaboravlja da je „Pravog Ja“ ikada i bilo, i živi u uverenju da je njeno trenutno Ja jedino koje može postojati.

Pomenimo roman „Beskrajna priča“ Mihaela Endea koji nam pruža upečatljivu priču o kontaktu sa svojim suštinskim Ja. Glavni junak, obrevši se u zemlji Fantaziji, polako gubi deo po deo sećanja na svoj prošli život, da bi na kraju zaboravio i sopstveno ime.  On, bezimeni dečak, više ne može da napusti Fantaziju jer nema sećanje na svet realnosti i tom svetu dakle ni po čemu više ne pripada. Bezimeni dečak je zato prinuđen da siđe u Jorov Minroud, rudnik slika koje su zapravo zaboravljeni snovi iz sveta ljudi, i kopa u mraku u teškim uslovima, ne bi li našao sliku koja će ga na nešto setiti i time mu vratiti njegov identitet.

Možda mi tako, kada nismo u dodiru sa svojim (pravim) Ja, živimo u nekoj fantaziji, dvodimenzionalnom, ne-pravom svetu.

O energiji

Svaki put kada ispoljavamo „lažno“ umesto „pravog“ Ja mi ulažemo dodatnu energiju kako bismo omogućili ovoj maski da funkcioniše. S obzirom da svako od nas poseduje ograničenu ukupnu količinu energije, što više energije ulažemo u održavanje „maske“ sve manje energije nam ostaje za druge stvari i ona opada.

Crna devojka

Crna devojka u filmu „Šaputanka“ potire tragove postojanja Bele devojke:  vraća njene ciplele na raf u prodavnici, kao da nisu ni kupljene; Crna briše ime „Eulalija“ sa spiska kandidata primljenih na fakultet, poništavajući time potencijale Bele devojke; Crna poništava i mesto stanovanja Bele – njen kućni broj prekrižuje neprovidnim selotejpom.

foto 3
Što se tiče poslednje scene gde Crna devojka sebi briše šminku, tu se pak ne radi o brisanju tragova Bele devojke. Šminka simboliše masku koju Crna devojka nosi (i koja istovremeno i jeste ona). Zato je Crna devojka na kraju filma tužna, jer nakon što skine šminku – u ogledalu može videti samo prazninu.

Zašto je Crna devojka obučena u crninu? Ako predstavlja društveno prilagođeno Ja, zar nije logičnije da nosi poslovno odelo i ozbiljne naočare, na primer? Oblačenjem u crninu želeo se metaforično staviti znak jednakosti između mrtvila i prilagođenosti društvu po svaku cenu.

 

foto4


Muzika

Muzička podloga „Travelling melodies“, koja neosporno daje dodatnu dimenziju filmu, delo je kompozitora i violiniste Gligora Kondovskog (Makedonija). Numera se našla na njegovom upravo izašlom drugom po redu albumu „Flown letters“ za izdavača KVZ Ltd Music (Austrija). Gligor Kondovski kreirao je do sada muziku za filmove i pozorište u Makedoniji, Španiji i Srbiji.

Natalija Ž. Živković

 

 

Šaputanka

 

 

Eulalija*…

trebalo je da se zove
Da  joj izrastu od re
či kljove
Da na hiljadama jezika diše
Da imenom naziva
svaku kap kiše

***

Po kosi sam je mazila, i ona se primirila…

Gladila sam je, milovala.

U san utonula je. Sasvim posivela…

Međ nizom zora zevnu:

– Da li to brblja
dan?

Došapnuh:
– Spavaj, spavaj…  Dan – nebitan je
san…

I disala sam, udisala
usnulo lice

I milela oko pidžame
oko nogavice

I umiljavala se
trljala
duž duge zlatne kose

I grickala
siskala
blede prste bose

Dok snove je izdisala
Javu ja sam – izbrisala.

Eulalija… Lalija.

***

„Jedino što joj je na javi
To je čelo koje stari.“

* Eulalija (grčko žensko ime) = koja lepo govori; govornica, krasnorečiva. Izvedeno od eu (dobro, lepo) i lalein (govoriti).


Natalija Ž. Živković, knjiga “U aorti mog srca”


foto5

 

Poetski film „Šaputanka“ – deo projekta „Omnibus Video V. Poezija“

Uloge: …………………………………………………………………………..Katarina Radovanović
Stihove govori: …………………………………………………………………………….Milica Vitas
Muzika: ……………………………………………Gligor Kondovski, numera „Travelling melodies“
Šminka Crne devojke: ………………………..Aleksandra Novaković, foto studio „Fotografikum“
Poezija i video: ……………………………………………………………………Natalija Ž. Živković
trajanje:  03:04 min
proizvodnja: Beograd, 2012.

———————————————————————

Projekat „Omnibus Video V. Poezija“ na web-u:
http://www.facebook.com/omnibusvideovpoezija
www.youtube.com/user/videoVpoezija
http://uaortimogsrca.blogspot.com/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*