O knjizi „Drugi obraz“ Dejana Spasojevića

Filed under: promocije,region,Srbija |

Knjiga će biti u prodaji na sajmu knjiga u  Beogradu, oktobra 2011. Izdavač: Književna omladina Srbije

Tragovi prošlosti… Koliko god se trudili da pobegnemo od njih, načinimo ih neprimetnim, zakopamo i zaboravimo, uvek će nam se vraćati. Oduvek je tako, izgleda da život predstavlja jedinstvenu zbirku iskustava, gomilu sećanja sabijenih u jedno mesto koje predstavlja izvorište svih naših razmišljanja, objašnjava naše trenutne i buduće postupke i određuje tragove budućnosti.

Ima ljudi koji prolazeći kroz život ne obraćaju pažnju na prošlost, ne osvrću se za sobom, ne razmišljaju da svaku pojavu u društvu, ma koliko bila negativna, prouče, iskoriste, i naprave najbolji mogući korak unapred.

Nakon čitanja zbirke priča „Drugi obraz“ sasvim sam siguran da autor Dejan Spasojević nije jedan od takvih, čak naprotiv, potrudio se da iskustva tokom života iskoristi i pretvori u zbirku priča koje ne oslikavaju samo zanimljive trenutke iz života njegovih junaka, već ostavljaju veoma korisne pouke, što ustvari i predstavlja dodatnu vrednost njegovog prvenca.

A šta reći o junacima njegovih priča?

Uglavnom, sasvim obični ljudi, različitih profila i profesija koji se na različite načine snalaze u vremenu, teško prihvatajući stvarnost i sudbinu koja ih je zatekla, verujući da su nekim čudnim, njima nenamenjenim putevima došli na mesto iz kojeg opravdano traže izlaz.

Tu su i događaji u kojima ćemo se svi prepoznati, bez obzira koliko bili nesrećni ili zadovoljni, odlike i sasvim realni prikazi današnjeg vremena, koje pisac jasno sagledava i govoreći o tome pokušava da iskaže i svoje nezadovoljstvo, ali i da nametne optimizam i vedar duh koji je očigledno duboko ukorenjen u njegovoj svesti.

Tako u priči „Bilovi dani“ na veoma zanimljiv način, ozbiljno i sigurno, iskazuje paradoks pogrešnog sistema vrednosti, koji je danas više nego zastupljen, mada priču završava na sebi svojstven način, naglašavajući da je kosmička pravda ipak iznad svega.

Knjiga obiluje i mislima autora, poetičnim i dubokim mudrostima koje ne ostavljaju ravnodušnim, već od čitaoca traži da se priseti nekih svojih priča, događaja i tako ga podstakne da razmišljanjem upozna sebe i pojave koje ga okružuju.

U nama tinja optimizam, ali sve jači je glas koji govori: Ne uljepšavaj istinu, ne čini od nje sirovu igru riječi. Pusti je da traje u svojoj samoći sa sjetom u očima i besmislom na leđima, njeno lice mijenja oblik i neopisivo vječno traje, zagonetno itužno oslikava prolaznost svega oko nas. Vrlo često riječi gube na značaju ako ih je mnogo.Čovjek puno priča uglavnom zato što je nezadovoljan, što ima potrebu da bude shvaćen,  jer teško je kad mu se skupe sve nedaće u isti mah… U tim trenucima nespokoja i nemira rado bi sve svoje tuge, iskazane i nesikazane kroz riječi svezao i pustio niz vodu, ali pošto su one neraskidivi dio njegovog bića i svih radosti to i njihov značaj postaje veći

 U Spasojevićevom književnom izrazu se jasno primećuje religijska podloga, odnosno veoma dobro poznavanje hrišćanskih postulata od kojih ni u jednom trenutku ne odstupa, naglašavajući, kroz citate, da osvetoljubivost može biti kobna i da je praštanje najveća vrlina koja čoveka može samo unaprediti, a nikako uniziti.

Takođe, primetna je mogućnost transformacije književnog stila autora, ispoljena kroz različite vremenske intervale o kojima piše, kao i ujednačen kvalitet pripovedanja i dijaloga, koji su stvarni, realni i ubedljivi.

Posebnu pažnju autor posvećuje „Trojici za večnost“ – Svetom Savi, Njegošu i Tesli.

On ih ne posmatra samo kao velikane duhovnosti, nauke i umetnosti, već od Boga odabrane da stvore, sačuvaju i unaprede kvalitet i veličinu jednog naroda.

Govoreći o njima, pisac govori o besmrtnosti, ne samo čoveka, već o besmrtnosti dobrih dela, koja kao i svuda, zauvek opstaju i kojima se nijedno vreme i nijedna istorija ne mogu odupreti.

„Drugi obraz“ ne predstavlja samo naslov knjige ili priče, niti nas samo podseća na citat iz „Svetog Pisma“, već nam govori da sve pojave uvek možemo sagledati sa dve različite strane, i tako lakše i sigurnije graditi tragove u budućnosti.

Slaviša Pavlović
Beograd, 2011.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*