O knjizi “U EGZILU” Ljiljane Maletin Vojvodić

Filed under: promocije,region,vesti |

 

Reč izdavača:

 “U EGZILU” Ljiljane Maletin Vojvodić

“U EGZILU ili intimni vodič kroz Portugaliju, Kataloniju i Amsterdam” Ljiljane Maletin Vojvodić predstavlja savremeni imagološki roman u kojem je dominantna tema potraga. Glavni lik i narator je srpska spisateljica, koja nekoliko meseci godišnje napušta svoj uobičajeni način života i boravi u inostranim rezidencijalnim centrima u kojima, u susretu sa različitim umetnicima i drugačijim kulturama, pokušava da definiše svoj unutrašnji svet.

Naslov romana U Egzilu upućuje na stvarno i imaginarno izgnanstvo kojem naratorka pribegava kako u Srbiji, tako i van nje, jer samim tim što se prema svetu odnosi kritički i što je od tog sveta odvojen, pisac je uvek u egzilu.  Sintagma intimni vodič aludira da je slika Portugala, Katalonije i Amsterdama ispričana kroz susrete s ljudima, introspekciju, aluzije na pročitane knjige i filmove… Iako se, isprva, čini da se protagonistkinja suočava s potpuno različitim likovima i sredinama, u suštini je čitav roman jedna celina, zapravo  priča o sudbini čovekovoj i njegovoj potrazi za autentičnim utočištem.

U Egzilu govori o nama samima i Drugima, o umetnosti, stranstvovanju, nacionalnom i kosmopolitskom, o toniokregerovskoj dilemi biti umetnik ili građanin. Ovaj roman putopisnog karaktera priziva Lisabon, ruševnu Alfamu, muziku Marize i Madre Deuš, pripoveda o Marini Abramović, Salvadoru Daliju, Bunjuelu, Pikasovoj Gerniki, Gaudiju …

Sinopsis romana

Okvir romana se dešava u Finskoj, u Alajerviju, mestu u kojem je arhitekta Alvar Alto provodio detinjstvo i mladost. U njemu junakinja započinje i završava svoju priču o Portugaliji, Kataloniji i Amsterdamu. Unutar prve i poslednje slike teče hronološko pripovedanje, a tri pripovedne celine (Portugalija, Katalonija, Amsterdam) povezane su zajedničkim likovima.

Na poziv Holanđanina, Ludgera van Burena, naratorka, srpska spisateljica, stiže u Portugaliju. Ludger van Buren je nekadašnji naučnik, univerzitetski profesor koji je prezreo zapadnoevropski establišment i odlučio da se nastani u Portugaliji. Na njegovoj Farmi dunja junakinja upoznaje različite umetnike, beleži susrete i razgovore sa njima i preispituje svoj odnos prema sopstvenoj zemlji, egzilu, profesiji, pisanju, duhovnosti, prijateljstvu…

Flautistkinja Karla iz Amsterdama, razapeta između svoje umetnosti, dece i svojih homoseksualnih veza, s kojom će se na Farmi dunja sprijatelji, kasnije će je pozvati u Amsterdam u kojem će imati prilike da se, sem sa uspešnim Holanđanima, susretne i s prijateljima iz Srbije koji i dalje, rasejani na marginama holandskog društva pokušavaju da rekonstruišu svoj urušeni svet.

Potpuno drugačiju atmosferu u odnosu na onu iz Portugalije i Amsterdama doživeće u Kataloniji, u kojoj će, u kući katalonskog slikara  Žordija, živeti zajedno s mladim zapadnoevropskim intelektualcima opsednutim uspehom, karijerom i promenama, bez želje da se vezuju za ljude ili prostore.

U romanu se uočavaju različite reminiscencije i događaji vezani za Salvadora Dalija, Galu, Bunjuela, Pikasa, Gaudija, Marinu Abramović, Valtera Bendžamina, Madre Deuš, fado, Marizu, Filipa Glasa, Kim Ki-Duka, Vudija Alena … kao i citati Tomasa Mana, Danila Kiša, Borisava Pekića, Mišela Onfrea, portugalske kaluđerice ….

Izvod iz recenzije (dr Maja Rogač)

Roman U EGZILU ili intimni vodič kroz Portugaliju, Kataloniju i Amsterdam Ljiljane Maletin-Vojvodić iskazuje iskustvo povezivanja udaljenih prostora u sumatraističkom književnom prosedeu.

Migracije i putovanja doživljeni su kao potraga za autentičnim prostorom u kojem se može realizovati (živeti, postojati), koji nije određen poreklom. Više likova pomenutog romana opredmećuju ovo traganje.

Samo mesto susreta prikazano je kao utopija zapadnoevropskih intelektualaca u potrazi za slobodom od prinude vlasničkih i kapitalističkih odnosa. Kretanje se odvija u smeru suprotnom od onog koji je blizak ovdašnjem čitaocu: iz obećane zemlje komfora i luksuza u obećanu zemlju minimalizma i slobode.

Susret likova na „ničijoj“ zemlji, izmeštenih i privremeno iskorenjenih, lišenih svakodnevnih pomagala, uobičajenih formi razonode i sredstava ubrzavanja vremena proizvodi specifičnu atmosferu. Ostaje utisak da se likovi i pripovedač povezuju u meri determinisanoj okolnostima i definitivnošću vremena koje im je dodeljeno, s malo mogućnosti da ovaj susret prenesu u svoje privremeno napuštene svakodnevice.

Sve deskripcije vremena i prostorā određene su unutrašnjom fokalizaijom, udaljene od neutralnosti kojoj ponekad teže pisci putopisa i time, takođe, udaljene od ovog žanra. U pasažu posvećenom pisanju autorka ironizuje žanrovske granice putopisa, skrećući pažnju na književnost kao beskrajnu naraciju o osvajanju novih prostora, gde je otkrivanje novih prostora samo izgovor ili metafora za pisanje o sebi. Kroz putovanje kao legitimni oblik eskapizma, pripovedač jasnije sagledava sebe, svoju istoriju i sudbinu.

Izdavač: Prometej, Novi Sad, 2011.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*