Nin: Ko se ljuti…

Filed under: ninova nagrada,polemike,region |

Ugričić se ljutio što je njegov roman uopšte uzet u obzir za nagradu, postavljalo se pitanje zbog čega Jergović i Bazdulj nisu bili podobni, da li je Matijević napisao roman ili zbirku priča, da li je Basarin najbolji roman isključen iz trke za nagradu

Sve je počelo u trenutku kada je pisac i upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić poslao pismo glavnom i odgovornom uredniku NIN-a Nebojši Spaiću i direktoru izdavačke kuće Laguna, Dejanu Papiću, sa zahtevom da se njegov roman „Neznanom junaku“ nikako ne uzima u obzir za NIN-ovu nagradu. U dugačkom obrazloženju, Ugričić je rekao da „ovakva NIN-ova nagrada kakvom se uglavnom pokazala u poslednjih 20 godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje“. Nesporazum je ybrzo okončan, jer su članovi žirija, još pre Ugričićevog zahteva, odlučili da njegov roman ne zaslužuje da uđe ni u najširi izbor od 30 knjiga.

Slučaj pisaca Miljenka Jergovića (roman „Otac“) i Muharema Bazdulja (roman „Sjetva soli“) bio je drugačije prirode. Nastao je zbog neulaska njihovih dela ni u najširi izbor. Iz polemike na stranicama nedeljnika „Vreme“, može se zaključiti i to da ti romani ne zadovoljavaju osnovni kriterijum iz prvog člana Pravilnika o NIN-ovoj nagradi kritike, za najbolji roman godine. Naime tu, između ostalog, piše da roman prvi put mora biti objavljen „na srpskom jeziku“. A jezik kojim su pisali Jergović i Bazdulj, očigledno, nije srpski! I time je otvorena stara/nova tema – treba li menjati Pravilnik, kako bi i romani objavljeni u Srbiji, bez obzira na jezik, bili u ravnopravnoj konkurenciji.

Posle najšireg izbora, iz dalje konkurencije ispao je Svetislav Basara (dobitnik NIN-ove nagrade 2006. godine), sa romanom „Početak bune protiv dahija“. To je bio povod da dnevni list „Danas“ postavi pitanje da li je iznenađenje što se poslednji roman kolumniste ovog lista, ali i NIN-ovog kolumniste, nije našao u užem izboru. Odgovarali su književni kritičari Petar Arbutina, Vladimir Arsenić i Teofil Pančić, te urednik izdavačke kuće Gradac Branko Kukić. Arbutina smatra da izbor NIN-ovog žirija više govori o Basarinom kvalitetu, nego o kredibilitetu tog žirija, a Arsenić tvrdi da je „istorija rada NIN-ovog žirija, posebno poslednjih godina, pokazala da je mnogo važnije imati prijatelje, stratešku i/ili političku podršku u žiriju, nego napisati dobar roman.“

Nagrada je ubrzo dobila i novu dimenziju osporavanja. Kada je objavljen spisak romana iz najužeg izbora, videlo se da je jedan od kandidata i Vladan Matijević (dobio NIN-ovu nagradu 2003. godine) sa knjigom „Vrlo malo svetlosti“. U „Večernjim novostima“ je objavljen tekst u kome se utvrđuje da li je ova knjiga roman ili zbirka priča, jer je pored kandidature za NIN-ovu, uvrštena i u izbor za „Vitalovu“ nagradu, kao – zbirka priča! Mileta Aćimović Ivkov objasnio je da su se on i ostali članovi NIN-ovog žirija rukovodili autorskom definicijom da je posredi „omnibus roman“. Član „Vitalovog” žirija Jovan Zivlak je, međutim, upozorio: “Mi smo ozbiljni ljudi, sa značajnim književnim i čitalačkim iskustvom, i naš stav je da Matijevićeva knjiga nikako ne može biti roman!“

U užem izboru od 16 naslova završio je svoj pohod na nagradu roman Miroslava Toholja „Zvona za Trojicu“. U intervjuu koji je dao „Pravdi“, ovaj književnik i nekadašnji ministar informisanja u vladi Republike Srpske, tu činjenicu komentariše: „Zamislite kakav bi skandal izazvala vest „NIN-ova nagrada Toholjevom romanu“. Pa zar onaj neznani junak, direktor srpskih knjiga i sekretar soroševskih magluština, jedan od komesara u ovdašnjem kulturnom plićaku, nije na vreme podviknuo na svoje stado da pase tu gde mu se kaže. Mislite li da je isključeno i neposrednije uvrtanje ušiju, čak i zbog užeg izbora?“

Izvor: http://www.nin.co.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*