Nikola Zelenković: Književna nagrada “Slavko Jungić Jesej” Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva “Prosvjeta” iz Čelinca za zbirku poezije.

Filed under: Čelinac 2013,region |

supermarketTrajno niska cena

Dopunjavajući raf sa kruškama
Ispod koga je stajao natpis za nižu vrednost
I jednu od mnogobrojnih akcija,
Promiče mi još jedan divan dan
Koji nikada neću videti
Osim kroz izlog hipermarketa.
Osunčani vikend.
Ljudi vuku kolica dok napolju vrvi od života,
Troše svoju crkavicu
Zarađenu na poslovima koje ne vole,
Na stvari koje im nisu neophodne
I koje će ih na posletku učiniti još debljim.

Kruške su prezrele,
Neke čak gnjecave.
Ništa se ne baca dok se ne raspadne,
Jer ova zemlja ima svoje penzionere
Sa svojim
previsokim penzijama.

Dan dalje curi u prazno dok napolju trče deca
Jureći svoje zamišljene neprijatelje,
Igraju lastiš ili se tuku zbog
Prokomentarisanih fotografija na fejsbuku.

Završavam sa odelom za voće i povrće
I žurim kako bih opteretio težinom
Rafover sa sokovima, vodom i alkoholom.
Pažljivo gledam rok upotrebe,
Novije datume guram
Duboko u utrobu rafa dok
Oni stariji idu napred
Jer obrnuta situacija znači deset procenata od plate
Kojom onda neću moći da platim čitav račun za struju
Pored kirije i fakulteta.

Dan bezobrazno prelazi u veče
Dok guram kolica natrpana pelenama, ulošcima
I šamponima za kosu sa najnoviom formulom
Koja sprečava opadanje,
Sagoreju i perut
I ja ga sada već zasigurno sada već
nikada neću udahnuti.

pitalica

Ona stalno pita- da li sam stvarno debela?-
ili, – pogledaj mi stomak, misliš li da sam debela?-
nekada samo odmahnem glavom, nekad uzdahnem
ili prevrnem očima
a ponekad joj kažem ono što želi da čuje
jer mi zaista ne smeta
ni jedan jedini njen gram.

ona stalno pita – da li ti je dosadno?-
ili – da li se smaraš?-
nekad se samo nasmejem,
nekad ostanem ravnodušan zagledan u
dosadni program na televizoru…
a ponekad joj kažem ono što želi da čuje
jer mi zaista ne smeta ni jedan sekund
proveden na kauču.

Ona često pita – zašto samo ćutiš?-
ili – zašto nikada ne pričamo o bitnim stvarima?-
nekad slegnem ramenima,
nekad se pomerim u stranu
menjajući položaj tela
idalje ne progovarajući
jer mi je beskrajno zanimljivo da
iznova slušam ista pitanja postavljena
energijom koja ne posustaje.

Ništa jako

Pisati noću
Sa pokušajem da nešto kažeš –
Nešto jako
Vredno pomena ,
Citat za udžbenik
Ili knjigu aforizama…
Nadam se da tako nešto ne postoji,
Noći su suviše tupe….
Jednolične

Potrebna je eksplozija,
Navire jedino jednostavna reč,
Sportska rubrika.
Vremenska prognoza.
Latinoamerička serija.
Dijalog u prolazu.

Draže su mi reči iz samoposluge,
Uopšte one bez nekakvog  napora
Bez cilja da se kaže bilo šta.
Dobro je postavljati pitanja.
Ne postoji pogrešan odgovor.
Nekad  je mašta iskrivljena
Nekad si škrt i malo toga iz tebe izlazi,
Nekad lenj ili
Umoran od previše postavljenih pitanja.
Ne možeš pogrešiti .
Teško je odgovarati.

Ista noć curi u prazno
Ne pokušava ništa reći
Ništa jako
Ništa vredno pomena
Nikakav citat za udžbenik
Ili usranu knjigu aforizama.
Ostaje nadanje da nešto postoji
I da će doleteti.
Jer noći su suviše tupe.
Jednolične .

Ulice

Otvoreno naručje.
Neko juri u susret,
Žudeći,
Nadajući se.

Nastavljam popljuvanim pločnikom
Musavim od opušaka
Koji balavi na mesečini.
koračam nesigurnim korakom,
Promatrajući izloge
Sa velikim brojkama
Koje ispod proizvoda stoje.

San se nastavlja
Kada se upali zeleno
I masa automobila krene ka odredištu.
Gazimo jedni po drugima.
Stanje redovno.
Tu su lideri na ekranima.
Masoni.
Predsednici.
Dok lišće pod bušnim cipelama isto stenje .

Usamljeni u ogledalima jeftinih stanova

Noći su ovde hladne ,
Podjednako kao i jutra .
Budi me cvokotanje zuba ,
Ustajali duvanski dim
I želja nedosanjana .
Podižem kapak .
Nemoć proždrana .
Hvali mi cigareta .
Možda malo kafe
Ili zvonjava telefona .
Sve ostalo je uredu .
Što dobijem izgubim ,
Dosada uz Dostojevskog ili Šelinga .
Paradoks
Podštapan glavoboljom .

Poslednja tableta brufena
I ništa nakon pola sata više nije važno .

One nekako u isto vreme,
Kada postanu potreba koju nikako ne očekuješ,
Koriste svoje prste
Kako bi pokrenule mehanizam
Za zvono na vratima,
Ili  svetlo na displeju telefona,
A sve kako bi javile da će doći .

Uvek su tu
Kada mi se jede serdina,
Ili kada bih mogao da ubijem
Za malo jeftinog vina
Iz plastične dvolitre .
Zahvalan sam im na tome .
Drugarice pijanstva ,
Kraljice poslepodneva .

Zatim se reči bez logike
Zaglave u toj sobi
Koju ne bih menjao ni za šta.
Pregršt smeha.
Zamuckivanja
I ludila.

Danas ih nema.
Negde su drugde.
Sedim i čekam
Poziv.
Razglednicu.
Čestitku.
Nikome adresu nisam davao ali
Zalutaće valjda nekim čudom
Baš kao što sam i sam dospeo
U stan od pedeset evra .

Svako nekada zaboravi

Poklonio sam ptice
Maloj devojcici sa kraja ulice
Koju ne poznaješ.
Skrivam je od tebe…
mislim na ulicu
koliko i na devojčicu.

Bile su dve.
Nikada stvarno nisam
Utvrdio
Koja je bila muškarac
A
Koja
Ženka.
Bilo je jaja
U malom gnezdu
Koje sam improvizovao
U uglu kaveza,
Ali niko nikada nije
Video ko
Ih je snosio.
Siva
Ili
Ptica kaki boje.

Sećam se kada sam
Otišao u radnju i
Kupio sivu pticu.
Delovala je prestravljeno nakon
Izlaska iz kutije
Koja je služila za njen transport,
Pošto sam kavez već bio nabavio.
Letela je ludački lupajući u zidove kaveza.
Bez orijentacije.
Sa očima dvema tačkicama.

Provela je tri dana usamljena.
Nije mi delovala tužno
Ali sam joj ipak kupio društvo
Kaki boje.
Ista situacija sa udaranjem o zidove kaveza
Samo što su sada dve ptice to radile.
Dva puta bučnija stvar.
Oda su se pet dana i pet noći
Dodirivale svojim narandžastim
Kljunovima.
Pomirene činjenicom da su zatvorene.
Čistile su se
Podsećajući na
Sve te žene pred svojim ogledalima
Pre izlaska u grad.
Zagledale jedna drugu.
Tragale za nečim.

I Nisam izlazio iz sobe
Pet dana i pet noći.
Voajerisao sam
Buljeći
U
Njih sa nekakvim glupim
Oduševljenjem.
Znam da te ne zanima.
Možeš prestati
Da čitaš ovo sranje o dvema
Pticama.
Neću se ljutiti.
A za tebe koji ne odustaješ
Baš od svega što te zamara,
Mogu reći još samo da
Više nema ptica,
Da ne živim u istom stanu.
Gradu.
I da Nije ista godina
Niti dan,
A o mesecu da ni ne govorim.
Nastavljam dalje
Iskreno se nadajući da
Će malu devojčicu sa kraja ulice
Manje nervirati kreštanje
Sa prvim izlaskom sunca,
Iz kaveza koji će
Sigurno jednom
Zaboraviti
Da pre spavanja pokrije peškirom.

Samo ponekad

Gledao sam u tvoju sliku preko deset minuta.
Bila si radosna na njoj
Dok si se obema rukama pridržavala
Za dva gelendera na nekakvom mostu.
Dugo sam posmatrao mrvice hrane koje su ostale na
Tvojim usnama
Kao i torbicu koja je zajedno
Sa tvojom crnom kosom
Na čudan način visila sa tebe.
Nisam znao šta bih
Pa sam na trenutak ustao
Koliko pepeljaru da ispraznim,
A kada sam se vratio ponovo si bila tu.
Nestvarna.
Zanimljiva
Zagonetnog pogleda.
Mrzeo sam sebe
Jer
Sam
Ponovo imao želju da te dodirnem i osetim
Iako sam
Znao da zavodiš neke nove
Klince
Istim pogledom
Koji je nekada
Meni
tebe
odavao.
Da Sanja,
ova je za tebe.

Nikola Zelenković, 1986, Majdanpek.
Osnovnu i srednju elektrotehničku školu završio sam u Majdanpeku – Srbija, nakon toga se selim i godinu dana provodim na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu odseka za filozofiju kada pišem svoj prvi roman. Nakon napuštanja studija selim se u Beograd u kome boravim tri godine radeći najrazličitije vrste poslova koji su plaćali hranu i kiriju. U istom periodu pišem honorarno za dva porno časopisa koja su i jedina plaćala za rukopise u Srbiji. Trenutno radim na svom drugom romanu, pored stalnog zaposlenja u jednom marketu gde sečem suhomesnate proizvode, pišem kratke priče, malo manje poeziju, živim u Banjoj Luci, studiram ekonomiju i šampion sam u menjanju pelena, za šta je zaslužan moj osmomesečni sin Marko.

Bibliografija:

Radovi objavljeni u zbornicima:

– Zbornik „Garavi sokak“ (Inđija, 2010)
– Neposredna konzumacija kulture (Novi Sad, 2012)
– Književni zbornik mladih sa prostora bivše Jugoslavije, „RUKOPISI 35” (Pančevo, 2012)
– Online časopis Libartes“ (Beograd, 2012)
– Zbornik „Garavi sokak“ (Inđija, 2012);
– KULTura sNOVA (Zagreb, 2013)
– Poeziranje (Beograd, 2013)
– Časopisa “AVLIJA’ (Rožaje, 2013)
– Reč u prostoru 08 (Beograd 2013)

Nagrađivani radovi:

– Književna nagrada ,,Slavko Jungić Jesej” (,,Prosvjeta”, Čelinac, BiH, 2013)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.

*