Na osnovu člana 70, stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srpske i člana 116 poslanika Narodne Skupštine Republike Srpske, Narodna Skupština Republike Srpske, na 7. sjednici održanoj maja ko zna koje godine, donijela je:
ZAKON O PENZIONO-INVALIDSKOM OSIGURANJA
Član 1.
Da te pitam nešto, da li je kukavičje jaje zaista jaje od kukavice, i znači li to da je ona kokoška ustvari? Tj., može li kukavica kokodakati? Tihi februar se odužio kao nikada do sada. Sinoć je na Dnevniku saznala da će kiša i snijeg još dugo padati. Da, padati, padati, padati… Pita se znaju li naučnici koliko je potrebno kiši a koliko snijegu da sa osmog sprata padnu na zemlju. I ko je brži? Osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dva, jedan, zemlja; 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1, zemlja. Sigurno je kiša brža.
Član 2.
…tek kada luk crveni, luk ljubičasti, luk bijeli omekša, pažljivo dodati vrganje i slaninu narezanu na kocke. Kocka je jedno od Platonovih tijela, pripada paralelepipedima, to je pravilna četverostrana prizma i sastoji se od šest jednakih kvadrata, njenih stranica, 12 ivica i 8 vrhova. Pretpostavlja da znaju, ti naučnici, šta sve nisu dokazali i testirali a da ne znaju ko je brži, kiša ili snijeg. Nikada prije u svojih 75 godina nije razmišljala o tome, o kiši, snijegu, padanju i gravitaciji uopšte; u samoći čovjeku na pamet padaju čudne stvari. Ko vam je uopšte taj Platon, ta molim Vas kolega!
Član 3.
A čovjek? Šta čovjek? Pripada li i on paralelepipedima? Ne razumijem… Sveti Georgije joj je jedina uspomena na pokojnog muža. Ikona, naravno, bez aždaje i konja. Davno biješe, ostavio ju je da se sama brine o sinu jedincu, neženji i pijancu. Petnaest godina kasnije, njen život je i dalje neprestana borba da kao majka-placenta svakog dana iznova otrijezni i nahrani svoj mali, pijani fetus, fetus od četrdeset i dvije godine. Ne voli da razmišlja o takvim stvarima, mrzi kada su ljudi sentimentalni i patetični, kada žale za prošlošću i danima mladosti; oduvijek je bila odlučna u svojim postupcima i nema razloga da to sada prestane biti. Nema povratka, odluka je donesena, treba se našminkati i obući. Ona uskoro stiže… Ko stiže?
Član 4.
Ako tvrdite da je sada plava, mislim Vaša kosa, ako zaista argumentovano tvrdite da je plava, da li to znači da je ona plava kao lavor iz kupatila, tj. nebeski plava, ili je ipak žuta? Jer ako je žuta (kao Sunce, žuti kišobran, limun,…) zašto onda kažete da je plava? A ako je plava, lavorski plava, onda Vam moramo saopštiti da uopšte niste normalni!
Član 6.
… tada treba luk crveni, luk ljubičasti, luk bijeli, vrganje i slaninu narezanu na kocke dodati faširanom mesu!
Član 7.
Ruke same šminkaju, lice je tek platno, potrošna materija, skice preklapaju jedna drugu. Opet je mlada, lik se izobličava i prima boje u sebe tiho, gotovo nečujno. Bore, reljef, podočnjaci, staračke brazde, sve u trenu nestaje i prepušta mjesto nekoj čudnovatoj igri svjetlosti i sjenki, u kojoj nema pravila. Mađioničar iz šešira izvlači bijelog zeca i buket crvenih ruža. Molim vas, aplauz! Sulejman Veličanstveni i Simeon Sigetski… Vjerovatno se nikada nije brže i ljepše našminkala, čovjek bi pomislio da će joj se u ovakvom trenutku ruke tresti. Zadovoljna je, ulazi u sobu i uzima haljinu za svečane prilike. Ima li svečanije prilike od ove?
Član 8.
Неколико општих појмова:
– наша трава је најзеленија и једина аутентична трава у региону
– сви покушаји присвајања и узгајања наше траве на другим подручјима завршавали су се потпуном катастрофом
– највише што је њиховој трави успијевало је да буде свијетлозелена, никако најзеленија
Duh i duša nisu jedno, dok duša pripada materijalnom svijetu čula i prirode, duh je nit koja povezuje prastare vavilonske hijeroglife sa grandioznom egipatskom mitologijom, spokoj tibetanskih hramova sa vječnošću iranske misli, indijske Vede sa hrišćanskim Jevanđeljem. Veliko j, JJJJJJ… Ne, ne, gospodin poštar je zaslužio, ipak gospodin poštar donosi penziju. Izvolite jednu markicu, insistiram…
Član 9.
Polako oblači haljinu, stavlja svileni šal i gleda se u ogledalo. Ima li koga s druge strane, gdje je život? Понављамо, никако најзеленија! Odraz joj ništa ne kazuje, sve je duboka praznina, stvari oko nje polagano gube oblik. Osjeća hladnoću u prstima i u glavi čuje nešto nalik na potmulo lupanje obrednih bubnjeva, zvuk postaje sve jači i jači. Vrijeme je, uzima stolicu i prilazi otvorenom prozoru. Tihi februar se odužio kao nikada do sada. Sinoć je na Dnevniku saznala da će kiša i snijeg još dugo padati. Da, padati, padati, padati… Pita se znaju li naučnici koliko je potrebno kiši a koliko snijegu da sa osmog sprata padnu na zemlju. I ko je brži? Osam, sedam, šest, pet, četiri, tri, dva, jedan, zemlja; 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1, zemlja. Sigurno je kiša brža.
A čovjek? Šta čovjek? Pripada li i on paralelepipedima?
Nikola Mikić, rođen 20.05.1988. godine u Banjaluci, student šeste godine Medicinskog fakulteta u Banjaluci.
Priča ,,Otisak“ je osvojila treću nagradu na nedavno završenom Drugom međunarodnom festivala poezije i kratke priče ,,Mihajlo Kovač’’, u kategoriji odraslih za kratku priču.
Časopis studenata južne slavistike iz Zagreba ,,Balkan Express“ objaviće njegovu priču ,,Johan Tecel“ u svom novom izdanju krajem godine.
Pročitajte i:
